Овим Упутством ближе се уређује начин на који Комисија за заштиту конкуренције одређује значајну преговарачку моћ.

Како би се олакшала примена и обезбедила правна сигурност, Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа увео је претпоставку значајне преговарачке моћи купца на основу објективног критеријума финансијске снаге, односно висине годишњег прихода.

Значајна преговарачка моћ је способност једне уговорне стране да наметне своје услове другој уговорној страни услед неравнотеже у њиховим економским положајима.

Претпоставља се да купац има значајну преговарачку моћ ако његов приход значајно премашује приход снабдевача (нпр. снабдевач до два милиона евра, купац преко два милиона). Овај економски објективни критеријум смањује терет доказивања за снабдевача, али не искључује могућност доказивања постојања значајне моћи и у другим ситуацијама, чиме се балансира формална сигурност и материјална правда.

Приликом оцене значајне преговарачке моћи, поред других елемената, посебно ће се узимати у обзир и обрасци уговорног понашања страна, а нарочито: која страна иницира измене уговорних услова, да ли једна страна прихвата услове без преговора, која страна је у пракси трпела финансијске уступке без одговарајуће накнаде, као и историјат преговора, висина и учесталост накнада у конкретном уговорном односу и у упоредивим уговорним односима које купац има са другим снабдевачима.

Ово Упутство ступа на снагу 18. јула 2026. године, осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.