SARADNjA SA REGULATORNIM TELIMA, DRŽAVNIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA, FAKULTETIMA I CIVILNIM SEKTORO SPORAZUMI I SARADNjA SA REGULATORNIM TELIMA I DRŽAVNIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA

Komisija kao važan preduslov za svoj efikasniji rad vidi kvalitetan sistem razmene informacija sa svim relevantnim organima, organizacijama i telima čiji je osnivač Republika Srbija. U tom smislu, od ključne važnosti u svakodnevnom radu je i permanentna razmena informacija i podataka, usaglašavanje stavova o pitanjima od zajedničkog interesa, kao i zajedničko učešće u aktivnostima koje doprinose afirmaciji politika koje sprovode ova tela i kvalitetan sistem razmene informacija sa svim nadležnim telima u Republici Srbiji, a čiji rad može na bilo koji način biti od značaja za razvoj konkurencije na tržištu.

Saradnja sa institucijama sa kojima je potpisan protokol o saradnji u prethodnim godinama pokazala se kao izuzetno korisna, pre svega u pogledu razmene podataka, ali i u kontekstu razmene stavova po svim aktuelnim temama ili postupcima koji se vode pred Komisijom ili drugim organima i institucijama.

Tokom prethodnih godina Komisija je potpisala je sporazume o saradnji sa Narodnom bankom Srbije, Ministarstvom za unutrašnje poslove, Agencijom za energetiku, Republičkom agencijom za elektronske komunikacije i poštanske usluge – RATEL, Agencijom za privredne registre, Privrednom komorom Srbije, Agencijom za borbu protiv korupcije i Republičkom komisijom za zaštitu prava ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Tokom 2018. godine, potpisan je Sporazum o saradnji između Komisije i Regulatornog tela za elektronske medije – REM, čija će realizacija omogućiti sadržajniju saradnju između Komisije, kao samostalne i nezavisne organizacije koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa Zakonom, i REM-a, kao samostalne i nezavisne regulatorne organizacije koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima, u cilju zaštite javnog interesa i jačanja integriteta ovih tela. Sporazumom je predviđena kontinuirana razmena informacija i podataka, kao i usaglašavanje stavova o pitanjima od zajedničkog interesa, kao i zajedničko učešće u aktivnostima koje doprinose afirmaciji politika koje sprovode Komisija i REM.
Krajem 2018. godine potpisan je Sporazum o saradnji između Komisije i Ministarstva finansija – Uprava carina RS. Cilj ovog dokumenta je unapređenje saradnje radi efikasnijeg vršenja zakonom utvrđenih nadležnosti obe institucije. Sporazum predviđa kontinuiranu razmenu informacija i podataka između dve institucije, saradnju na unapređenju znanja i usaglašavanje stavova po pitanjima od zajedničkog interesa.

Inače, svi potpisani sporazumi rezultat su aktivnosti koje je tokom prethodnih godina Komisija preduzela, a u kontekstu proširenja saradnje sa regulatorima, obzirom da je procenjeno da još uvek postoji prostor za unapređenje te saradnje.

U prethodnom periodu, Komisija je započela razgovore o bližoj saradnji sa Poreskom upravom Republike Srbije i drugim institucijama čije su aktivnosti kompatibilne sa onim koje su u mandatu Komisije. Podaci kojima raspolažu pojedini organi i organizacije mogu biti važni u postupcima koji se vode pred Komisijom, a često i neophodni za njen rad, kako sa stanovišta svoje strukture, tako i brzine njihovog obezbeđivanja.

Polazeći od značaja javnih nabavki za dobrobit društva u celini, prethodne godine posvećena je izuzetna pažnja ovoj oblasti, odnosno otkrivanju i sprečavanju tajnog koordinisanja ponuđača (tzv. „nameštena“ ili „lažirana ponuda”), kao i u pogledu omogućavanja što većem broju ponuđača da učestvuju u postupku javnih nabavki. Značajno je unapređena saradnja i koordinacija aktivnosti sa Upravom za javne nabavke.

U isto vreme, nastavljena je saradnja i sa Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i sa Agencijom za borbu protiv korupcije, naročito u kontekstu borbe protiv korupcije u postupcima javnih nabavki. Potreba za saradnjom je nastala potreba u vezi sa otkrivanjem nameštenih ponuda pri čemu je moguće otkriti i vezu između naručioca i ponuđača koja može ukazati na korupciju.

Započeta je intenzivnija saradnja sa Republičkim sekretarijatom za javne politike, zajednički se radi na promeni procedura pripreme propisa, kako bi se obezbedilo da predlozi novih propisa ne ograničavaju efikasnu konkurenciju na tržištu.

Tradicionalno dobri odnosi između Komisije i Privredne komore Srbije, ove godine dobili su potvrdu u saradnji kroz aktivnosti Radne grupi za izradu Zakona o zaštiti konkurencije, što otvara prostor da se u nova zakonska rešenja implementiraju stavovi privrednika, čime se Komisija iznova afirmisala kao stabilan i predvidiv partner privredi Republike Srbije u unapređenju poslovnog ambijenta.

PROTOKOLI O SARADNjI SA FAKULTETIMA U REPUBLICI SRBIJI I NjIHOVA REALIZACIJA

Memorandumima o saradnji koje Komisija potpisuje sa fakultetima u Republici Srbije uspostavlja se stručna saradnja u oblasti politike zaštite konkurencije, i to kroz organizaciju seminara, gostujućih predavanja stručnjaka iz Komisije, zajedničkih tematskih radionica, formiranje programa studentskih praksi, zajedničke izdavačke delatnosti iz oblasti konkurencije. Motiv za ugovaranje ovakve saradnje leži u činjenici da uvođenje tržišne ekonomije neizostavno treba da bude praćeno odgovarajućim znanjem o politici i pravu konkurencije kao glavnom pokretaču slobodnog tržišta, kao i temeljnim obrazovanjem ekonomista i pravnika o njihovom stvaranju i primeni. Potpisani dokumenti omogućavaju zajednički rad Komisije i akademske zajednice na promociji politike zaštite konkurencije i podizanju svesti o njenom značaju, kao i uvođenje predmeta iz oblasti zaštite konkurencije, kao izborne opcije za studente na master studijama.

Sredinom 2018. godine potpisan je Memorandum o saradnji Komisije za zaštitu konkurencije i FEFA. Memorandum o saradnji sa FEFA je peti sporazum ove vrste koji Komisija ima sa članovima univerzitetske zajednice.

Prethodnih godina Komisija je potpisala memorandume o saradnji i sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu, Ekonomskim fakultetom u Nišu, Ekonomskim fakultetom u Kragujevcu i Pravnim fakultetom u Beogradu.

Potpisani dokumenti omogućavaju zajednički rad na promociji politike zaštite konkurencije i podizanju nivoa znanja u oblasti prava konkurencije i kvalitetnijeg obrazovanja studenata radi ostvarivanja tog cilja.

O važnosti prakse potpisivanja protokola o saradnji kao okvira za implementaciju zajedničkih i koordiniranih aktivnosti sa partnerskim institucijama, i potrebi njenog daljeg afirmisanja u radu Komisije, svedoči, između ostalog i praksa Komisije da studente svih fakulteta sa kojima ima potpisane sporazume o saradnji redovno poziva na seminare i konferencije koje organizuje.

Komisija planira da nastavi i sa organizovanjem stručne prakse za studente fakulteta sa kojima ima saradnju. Prema planu, tokom stručne prakse biće održano niz predavanja i radionica na kojima će studenti imati priliku da se upoznaju sa nadležnostima i načinom rada Komisije, da steknu osnovna znanja o metodama otkrivanja povreda konkurencije, metodologiji ispitivanja koncentracija na tržištu i izrade ekonomskih analiza, kao i drugim aspektima rada institucije, u koje spadaju saradnja sa drugim telima za zaštitu konkurencije u svetu, međunarodnim i domaćim organizacijama, kao i alatkama koje Komisija primenjuje pri aktivnostima vezanim za zastupanje politike zaštite konkurencije.

Očekuje se da organizovanje studentskih praksi u Komisiji doprinese podizanju nivoa teorijskog znanja studenata u oblasti konkurencije i njegovoj primeni u praksi, kao i promociji politike zaštite konkurencije u akademskoj zajednici.

UČEŠĆE PREDSTAVNIKA KOMISIJE NA KONFERENCIJAMA, SEMINARIMA I OKRUGLIM STOLOVIMA U ZEMLjI

Predstavnici Komisije bili su aktivni učesnici Prvog foruma javnih nabavki, koji je održan u 2018. godini, a posvećen unapređenju profesionalizacije i konkurencije u javnim nabavkama.
Kopaonik biznis forum 2018 – panel posvećenom politici zaštite konkurencije – Poštovanje antimonopolske regulative: U čemu kompanije greše i kako to sprečiti? Učesnici ovog panela bili su predstavnici akademske i stručne javnosti, kao i predstavnici udruženja tržišnih učesnika.

Komisija je, na poziv Privredne komore Srbije, bila prisutna na svim sastancima i seminarima koji su bili posvećeni unapređenju privrednog ambijenta, a posebno ravnopravnoj tržišnoj utakmici.

U organizaciji NALED-a održana je i sednica Radne grupe Nacionalnog konventa o EU, koja prati pregovore o Poglavlju 8 – Politika konkurencije, tokom koje su predstavnici Komisije imali izlaganja. Sednica Radne grupe Nacionalnog konventa o EU bila je prilika da se predstavi uloga i dosadašnja praksa Komisije, kao i da se skrene pažnja na izazove u sprovođenju politike zaštite konkurencije u procesu pristupanja Srbije EU, kao i da se, na jednom mestu okupe predstavnici Komisije, Komisije za kontrolu državne pomoći, predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavnici organizacija civilnog društva.

Tokom sednice Radne grupe zaključeno je da je neophodno nastaviti sa praćenjem aktivnosti vezanim za politiku konkurencije. Posebno je istaknuta važnost ovakvih sastanaka i međusobnog informisanja i delovanja, a u cilju što kvalitetnijeg ispunjavanja dogovorenog i što bržeg otvaranja Poglavlja 8, budući da Nacionalni konvent o EU predstavlja stalno telo u okviru kojeg se vode sistemski struktuirane debate predstavnika državne administracije, političkih partija, nevladinih organizacija, stručne javnosti, poslovne zajednice, sindikata i profesionalnih udruženja o procesu pridruživanja Srbije EU.

Komisija je učestvovala je na međunarodnoj konferenciji «Primena propisa o zaštiti konkurencije u Srbiji – status i perspektive», koja je održana u Beogradu, u organizaciji CMS grupe. Konferencija je bila fokusirana na različita iskustva u primeni prava konkurencije koristeći primere iz prakse iz zemlje i EU. Jedan od panela bio je posvećen otkrivanju povrede konkurencije, pokajničkom programu i nenajavljenim uviđajima, dok se drugi bavio temom privatno-pravne implementacije, gde je kao ključno postavljeno pitanje – koja je verovatnoća da tužba za naknadu štete postanu realnost u Srbiji. Opšti zaključak svih učesnika skupa bio je da je u Srbiji načinjen veliki pomak na polju zaštite konkurencije, posebno po pitanju efikasnosti postupaka i razvijanju svesti o značaju ove teme.

Komisija je, učešćem na osnivačkoj skupštini, podržala početak rada Udruženja za usklađenost u poslovanju. Ovo Udruženje čine kompanije iz raznih sektora okupljene kako bi unapredile svoja znanja i efikasnije uskladile poslovanje sa postojećim zakonskim okvirom. Interesovanje Komisije za uspešan rad ovakvog udruženja proizilazi iz činjenice da je procena da je vrlo važno da poslovanje učesnika na tržištu bude usklađeno sa pravilima zaštite konkurencije, jer se time umanjuje rizik od povreda konkurencije koje se, između ostalog, dešavaju i zbog činjenice da kompanije imaju neusklađenu praksu u odnosu na regulativu. U okviru osnivačke skupštine Udruženja održana je i panel diskusija na temu „Zbog čega je usklađenost u poslovanju bitna za svakog od nas“, na kome je Komisija uzela aktivno učešće.

Konferencija „Konkurencija i zaštita ličnih podataka“ koju tradicionalno organizuje advokatska kancelarija Karanović i partneri i nemačka fondacija Fridrih Nojman. Ove godine, glavna tema Konferencije bila su iskustva u primeni prava konkurencije u kontekstu odnosa primene prava konkurencije i ekonomije,viđenih kroz iskustva Srbije i EU, kontroli državne pomoći, kao i primeni novih zakonskih rešenja o zaštiti podataka o ličnosti.

Savet stranih investitora, u Srbiji predstavio je tradicionalno izdanje „Bele knjige“ za 2018. godinu, prikaz viđenja poslovne klime, kao i preporuke za njeno unapređenje iz ugla ulagača.
I u ovogodišnjoj ediciji konstatuje se značajan napredak u radu Komisije i pozdravljaju najave daljeg unapređenja zakonodavnog okvira, što će omogućiti još uspešniju primenu politike zaštite konkurencije u Republici Srbiji.

Prema oceni Saveta stranih investitora, „Komisija je nastavila napredak u zastupanju politike konkurencije i odnosima s javnošću. Komisija redovno informiše javnost o svojim aktivnostima i objavljuje veliki broj svojih odluka, na zvaničnoj internet stranici. Objavila je i Smernice o pravima i obavezama stranaka za nenajavljene uviđaje, kao i brošuru o pokajničkom programu. Ovaj pozitivan razvoj koji se tiče zastupanja politike zaštite konkurencije je važan, jer doprinosi sveukupnom poboljšanju postojećeg pravnog okvira i boljem razumevanju aktivnosti i pravila zaštite konkurencije od strane javnosti kao i važnost uloge Komisije“. Savet stranih investitora pohvalio je i to što Komisija sve više sprovodi ekonomske analize u istraživanjima povreda konkurencije i složenih koncentracija“. Preporuka investitora je da Komisija nastavi sa donošenjem podzakonskih akata koja definišu određene kategorije od ključne važnosti za upotpunjavanje pravnog okvira zaštite konkurencije, kao i izradom jasnih smernica i uputstava koja sadrže način primene određenih odredaba Zakona, kao i publikacija o definisanju relevantnog tržišta.

AKTIVNOSTI NA PODIZANjU SVESTI O ZNAČAJU KONKURENCIJE

Javno zastupanje i promocija politike zaštite konkurencije sprovodi se kroz komunikaciju Komisije sa državnim organima i organizacijama, akademskom i stručnom javnošću, udruženjima tržišnih učesnika, domaćim i međunarodnim partnerima i medijima.

Neizostavni deo aktivnosti Komisije je i javno zastupanje politike konkurencije koje Međunarodna mreža za konkurenciju (ICN) definiše kao aktivnosti koje sprovodi telo za zaštitu konkurencije, koje su u vezi sa promocijom konkurentnog okruženja, a ne odnose se na sprovođenje pravila o zaštiti konkurencije, već uglavnom kroz građenje odnosa na dobrovoljnoj osnovi sa drugim učesnicima (Vlada, ministarstva, pravosudni organi, Skupština, učesnici na tržištu, nevladin sektor, opšta javnost, itd) u sistemu konkurencije i povećanjem javne svesti o prednostima konkurencije.

Promocija, odnosno zastupanje politike konkurencije, transparentnost rada Komisije i uspešna komunikacija sa svim relevantnim učesnicima, imaju suštinski značaj za sprovođenje nadležnosti koje su Komisiji poverene Zakonom.

Kako bi Komisija unapredila dalji rad na zastupanju politike zaštite konkurencije i odgovorila na sve složenije zahteve u ovom delokrugu svojih nadležnosti, u 2018. godini je formiran Sektor za zastupanje politike zaštite konkurencije i međunarodnu saradnju. Dosadašnja praksa je pokazala da je neophodno organizovati rad sa većim stepenom složenosti, po uzoru na tela za zaštitu konkurencije kod kojih su integrisani poslovi zastupanja, javnih komunikacija i međunarodne saradnje. Nova organizaciona struktura se pokazala kao adekvatna i funkcionalna, što je rezultiralo i povećanim obimom, ali i kvalitetom aktivnostima na poslovima zastupanja konkurencije.

Zastupanje politike zaštite konkurencije i podizanje svesti o značaju konkurencije tokom 2018. godine, uključivalo je kao i ranijih godina sve aktivnosti Komisije usmerene ka unapređenju zakonskog okvira, promovisanje zaštite konkurencije i konkurentnog poslovnog okruženja, odnosno na jačanje svesti o značaju zaštite konkurencije, primenom mehanizama koji podrazumevaju dobrovoljno prihvatanje pravila i saradnje, a sankcionisanje i prinudno izvršenje kao krajnju meru.

Komisija je kao ključne ciljeve u poslovima zastupanja postavila sledeće:

• podizanje svesti o značaju zaštite konkurencije za funkcionisanje otvorene tržišne privrede i za korist potrošača;
• upoznavanje javnosti sa prednostima efikasne konkurencije (konkurentnog poslovnog okruženja, manje ulaznih barijera, nova radna mesta, bolji kvalitet proizvoda i usluga itd);
• prepoznatljivost Komisije u javnosti što podrazumeva informisanost o ovlašćenjima Komisije, ali i o obavezama učesnika na tržištu;
• upoznavanje učesnika na tržištu sa propisima o zaštiti konkurencije kao prevencija nastanka povreda konkurencije.

Najvažniji oblici komunikacije sa javnošću bila su saopštenja za medije, objave u elektronskim i štampanim medijima, publikacije, animirani edukativni filmovi, društvene mreže i internet stranica Komisije. Važan deo aktivnosti promocije Komisije bili su i brojni tematski skupovi, od konferencija i okruglih stolova, do tematskih stručnih radionica i savetovanja i drugih oblika okupljanja zainteresovanih javnosti, direktna edukacija kroz savetovanja, izdavanje brošura i specijalizovanih publikacija, kampanje.

Zastupanje politike zaštite konkurencije obuhvatalo je, između ostalog: inicijative koje preduzima Komisija prema drugim državnim organima/telima u cilju da utiče na zakonodavni okvir i sprovođenje politike zaštite konkurencije, kao i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju jačanja svesti poslovne zajednice, organa vlasti i opšte javnosti o prednostima konkurencije u društvu.

Takođe, ugled i prepoznatljivost Komisije u javnosti su ostvarivani kako kroz efikasnu primenu zakona, zastupanja (advocacy), međunarodnu saradnju, tako i putem medija. Komisija je komunicirala sa medijima u 2018. godini, kroz različite forme obraćanja (saopštenja, intervjui, tematski događaji, konferencije, odgovori na pitanja, plasiranje tema i objava u medijima, priprema i distribucija brošura) i dr.

Komisija je podržala, učešćem na osnivačkoj skupštini, početak rada Udruženja za usklađenost u poslovanju (Corporate Compliance Association).

U izdanju „Bele knjige“ za 2018. godinu, FIC-a data je ocena poslovne klime u Srbiji, kao i preporuke za njeno unapređenje iz ugla ulagača. U ovom dokumentu se i ove godine konstatuje značajan napredak u radu Komisije i pozdravljaju najave daljeg unapređenja zakonodavnog okvira, što će omogućiti još efikasnije sprovođenje politike zaštite konkurencije u Republici Srbiji. Prema oceni FIC-a „Komisija je, nastavila napredak u zastupanju politike konkurencije i odnosima s javnošću“.

Predstavnici Komisije su učestvovali na sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o EU, koja prati pregovore o Poglavlju 8 – Politika konkurencije, a koja je održana u Nišu. Ovom prilikom predstavljeni su i pred stručnom javnošću rezultati prve faze sektorske analize tržišta maloprodaje hrane, pića i duvanskih proizvoda u Republici Srbiji.

AKTIVNOSTI KOMISIJE USMERENE NA ODNOSE SA POSLOVNOM I STRUČNOM JAVNOŠĆU

Komisija je izuzetno aktivna u upoznavanju poslovne zajednice u Republici Srbiji, kao i stručne javnosti sa svim aspektima svog delovanja, a koje proizilazi iz ovlašćenja koja Komisiji daje Zakon. U tom smislu, i ovu godinu, Komisija je posvetila i brojnim aktivnostima javnog zastupanja politike zaštite konkurencije. Predstavnici Komisije bili su aktivni na brojnim dešavanjima koja su organizovala udruženja, poput NALED-a, FIC-a, Američke privredne komore, kluba Privrednik i slično. Takođe, predstavnici Komisije su vrlo često gosti predavači na brojnih fakulteta univerziteta u Srbiji.

SARADNjA SA MEDIJIMA

Komisija je opredeljena ka transparentom pristupu u odnosima sa medijima, kroz blagovremeno dostavljanje relevantnih informacija i kontinuiranu saradnju sa medijima, organizaciju podataka, dugoročno planiranje i utvrđivanje vremenskog rasporeda aktivnosti.

Edukacijom i podizanjem interesovanja medija za oblast zaštite konkurencije, Komisija postiže bolje razumevanje i dobijanje podrške javnosti, koja može da izvrši pozitivan pritisak na učesnike na tržištu i donosioce političkih odluka. Istovremeno, time se ispunjava i obaveza obaveštavanja javnosti o radu Komisije.

Komisija je tokom 2018. godine učinila dodatne napore kako bi značaj zaštite konkurencije učinila još transparentnijom i razumljivijom širokoj javnosti (učesnicima na tržištu, potrošačima i medijima). Sve bitne odluke i obaveštenja o događajima u kojima Komisija učestvuje su transparentno i blagovremeno plasirani, kako na internet stranici Komisije, tako i u svim relevantnim medijima (štampanim i elektronskim). Takođe je za kvalitet javne promocije rezultata rada Komisije izuzetno značajna bila i prisutnost predstavnika Komisije u javnosti, pre svega u medijima i na brojnim skupovima.

ZAŠTITA POSLOVNO OSETLjIVIH PODATAKA I POSLOVNIH TAJNI

Odredbom člana 45. Zakona propisana je mogućnost Komisije da odredi meru zaštite izvora podataka ili određenih podataka. Tako zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Zaštitu određuje zaključkom predsednik Komisije, na opravdan zahtev stranke, lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije, ili trećeg lica koje je dostavilo, odnosno stavilo na uvid određene podatke. Zaštita se određuje samo kada podnosilac zahteva dokaže da je njegov interes da se podaci ne učine dostupnim javnosti veći od interesa javnosti – prava javnosti da zna, i to samo ako podnosilac zahteva učini verovatnim mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka, odnosno podataka na koje se zahtev odnosi.

Važno je napomenuti da ova mera zaštite podrazumeva da zaštićeni podaci nemaju oznaku tajnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka. Mera ima dejstvo u odnosu na postupanje Komisije, tj. Komisija ne može omogućiti pristup tim informacijama po osnovu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Bilo koji podnosilac zahteva za zaštitu podataka (fizičko ili pravno lice), uključujući tu i organe u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, može navedene podatke učiniti dostupnim, bez obzira na meru zaštite iz člana 45. Zakona, u skladu sa pozitivnim pravom.