Cilj pravila o zaštiti konkurencije je da stvore uslove za slobodnu tržišnu inicijativu, da spreče ograničavanje ili eliminaciju konkurencije između učesnika na tržištu, kao i da obezbede da se kompanije ne ponašaju na nedozvoljeni način.
Zaštita konkurencije (štiti konkurenciju kao stanje i proces na tržištu) se razlikuje od sprečavanja nelojalne konkurencije (zaštita jedne kompanije od postupaka druge kompanije).
Propisi o zaštiti konkurencije se primenjuju na sve grane privrede i na sve subjekte koji učestvuju u prometu dobara i usluga u Republici Srbiji, zbog čega je bitno uskladiti poslovanje sa ovim propisima.
Dosadašnja praksa Komisije za zaštitu konkurencije je pokazala da postoji nedovoljna svest učesnika na tržištu o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima o zaštiti konkurencije kao i da do povreda konkurencije često dolazi zbog nedovoljne upućenosti i nepoznavanja obaveza učesnika iz ove oblasti. Kako bi unapredila usklađenost sa propisima o zaštiti konkurencije kod učesnika na tržištu, Komisija za zaštitu konkurencije je donela:
Najčešća pitanja u vezi sa programima usklađenosti poslovanja
1. Šta je program usklađenosti poslovanja i čemu služi?
Program usklađenosti poslovanja (eng. compliance program) je interni akt kompanije koji pomaže da se kompanija u svom poslovanju pridržava propisa (o zaštiti konkurencije). Ovi programi doprinose smanjenju i/ili otklanjanju rizika i izbegavanju „loših“ poslovnih poteza kako bi se obezbedilo dugoročno „zdravo“ poslovanje kompanije.
2. Koje su kazne ukoliko kompanija nema program usklađenosti poslovanja?
Ukoliko Komisija utvrdi postojanje povrede konkurencije, izriče meru zaštite konkurencije koja iznosi najviše 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije. Programi usklađenosti poslovanja mogu da pomognu da ne dođe do povrede konkurencije, a samim tim do izricanja ove mere. Ne postoji posebna sankcija ukoliko kompanija nema program usklađenosti poslovanja.
3. Ko donosi program usklađenosti poslovanja i da li je za to potrebna posebna dozvola?
Bilo koji učesnik na tržištu (kompanije, udruženja, svako ko učestvuje u prometu robom i uslugama) može sam da donese program usklađenosti poslovanja, a Komisija je pripremila materijale koji pomažu učesnicima na tržištu da donesu i implementiraju program.
4. Da li se program usklađenosti poslovanja dostavlja nekome na odobrenje?
Ne, ovo je interni akt kompanije koji služi da pomogne menadžmentu i zaposlenima da ne prave povrede konkurencije.
5. Da li Komisija terenski proverava da li kompanije imaju program usklađenosti poslovanja i da li su napisani u skladu sa zakonom?
Ne, postojanje ovih programa je dobrovoljno i služi da smanji i eliminiše rizike od nastanka povrede konkurencije. Ne postoji obavezna forma niti zakonom propisan obavezan sadržaj, već smernice i model sadrže preporuke Komisije, formirane na osnovu dosadašnjeg iskustva.
6. Gde mogu da nađem brošure, prezentacije ili video klipove iz oblasti zaštite konkurencije?
7. Da li je program usklađenosti poslovanja obavezan?
Nije, ali olakšava poslovanje i može da smanji rizike od nastanka povrede konkurencije, a samim tim i određivanja mere zaštite konkurencije.
8. Da li model programa usklađenosti poslovanja koji je Komisija objavila predstavlja obaveznu formu?
Model koji je Komisija sastavila je dat kao primer i ne predstavlja obaveznu formu, već samo predlog koji bi trebalo da olakša učesnicima na tržištu koji se odluče da naprave sopstveni program usklađenosti poslovanja da sprovedu ovu ideju i implementiraju program usklađenosti poslovanja u praksi. Svaki program usklađenosti bi trebalo da bude napravljen u skladu sa potrebama konkretne kompanije – svako tržište je posebno i ono što važi za poslovanje jedne kompanije ne mora da važi za drugu.
9. Da li samo ovlašćeno lice u kompaniji može da napravi povredu konkurencije?
Ne postoji pravilo ko sve u kompaniji može da napravi povredu konkurencije, zbog čega je potrebno da se unutar kompanije što širi krug lica upozna sa rizicima i načinima da se ovi rizici izbegnu. Pojedine povrede konkurencije učesnik na tržištu čini strateškim odlukama i to je najčešće slučaj sa zloupotrebom domiantnog položaja. Druge povrede konkurencije kao što je restriktivni sporazum u vidu razmene poslovno osetljivih informacija mogu da nastanu kao posledica radnje bilo kojih od zaposlenih.
10. Ko sve u kompaniji treba da prođe kroz obuke iz zaštite konkurencije?
Nije moguće unapred, na opšti način, odrediti lica koja mogu da naprave povredu konkurencije, a samim tim ni lica koja bi treblo da budu upoznata sa propisima o zaštiti konkurencije, već to zavisi od organizacije konkretne kompanije. Na primer, to mogu biti lica koja donose komercijalne odluke, lica koja imaju bilo kakvu komunikaciju sa konkurentima, lica koja su zadužena za javne nabavke.
11. Da li postoji poseban ispit, dozvola ili sertifikt da bi neko bio zadužen za implementaciju programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije u kompaniji?
Ne, nije potreban poseban ispit, dozvola ili sertifikt, ali je potrebno dobro poznavanje pravila o zaštiti konkurencije. Smernice sadrže osnovni okvir pravila zaštite konkurencije i upućuju na postojeći pravni okvir i korisne izvore podataka.