Циљ правила о заштити конкуренције је да створе услове за слободну тржишну иницијативу, да спрече ограничавање или елиминацију конкуренције између учесника на тржишту, као и да обезбеде да се компаније не понашају на недозвољени начин.
Заштита конкуренције (штити конкуренцију као стање и процес на тржишту) се разликује од спречавања нелојалне конкуренције (заштита једне компаније од поступака друге компаније).
Прописи о заштити конкуренције се примењују на све гране привреде и на све субјекте који учествују у промету добара и услуга у Републици Србији, због чега је битно ускладити пословање са овим прописима.
Досадашња пракса Комисије за заштиту конкуренције је показала да постоји недовољна свест учесника на тржишту о потреби и начинима да се пословање усклади са прописима о заштити конкуренције као и да до повреда конкуренције често долази због недовољне упућености и непознавања обавеза учесника из ове области. Како би унапредила усклађеност са прописима о заштити конкуренције код учесника на тржишту, Комисија за заштиту конкуренције је донела:
Најчешћа питања у вези са програмима усклађености пословања
1. Шта је програм усклађености пословања и чему служи?
Програм усклађености пословања (енг. compliance program) је интерни акт компаније који помаже да се компанија у свом пословању придржава прописа (о заштити конкуренције). Ови програми доприносе смањењу и/или отклањању ризика и избегавању „лоших“ пословних потеза како би се обезбедило дугорочно „здравo“ пoслoвање кoмпаније.
2. Које су казне уколико компанија нема програм усклађености пословања?
Уколико Комисија утврди постојање повреде конкуренције, изриче меру заштите конкуренције која износи највише 10 % од укупног годишњег прихода оствареног на територији Републике Србије. Програми усклађености пословања могу да помогну да не дође до повреде конкуренције, а самим тим до изрицања ове мере. Не постоји посебна санкција уколико компанија нема програм усклађености пословања.
3. Ко доноси програм усклађености пословања и да ли је за то потребна посебна дозвола?
Било који учесник на тржишту (компаније, удружења, свако ко учествује у промету робом и услугама) може сам да донесе програм усклађености пословања, а Комисија је припремила материјале који помажу учесницима на тржишту да донесу и имплементирају програм.
4. Да ли се програм усклађености пословања доставља некоме на одобрење?
Не, ово је интерни акт компаније који служи да помогне менаџменту и запосленима да не праве повреде конкуренције.
5. Да ли Комисија теренски проверава да ли компаније имају програм усклађености пословања и да ли су написани у складу са законом?
Не, постојање ових програма је добровољно и служи да смањи и елиминише ризике од настанка повреде конкуренције. Не постоји обавезна форма нити законом прописан обавезан садржај, већ смернице и модел садрже препоруке Комисије, формиране на основу досадашњег искуства.
6. Где могу да нађем брошуре, презентације или видео клипове из области заштите конкуренције?
7. Да ли је програм усклађености пословања обавезан?
Није, али олакшава пословање и може да смањи ризике од настанка повреде конкуренције, а самим тим и одређивања мере заштите конкуренције.
8. Да ли модел програма усклађености пословања који је Комисија објавила представља обавезну форму?
Модел који је Комисија саставила је дат као пример и не представља обавезну форму, већ само предлог који би требало да олакша учесницима на тржишту који се одлуче да направе сопствени програм усклађености пословања да спроведу ову идеју и имплементирају програм усклађености пословања у пракси. Сваки програм усклађености би требало да буде направљен у складу са потребама конкретне компаније – свако тржиште је посебно и оно што важи за пословање једне компаније не мора да важи за другу.
9. Да ли само овлашћено лице у компанији може да направи повреду конкуренције?
Не постоји правило ко све у компанији може да направи повреду конкуренције, због чега је потребно да се унутар компаније што шири круг лица упозна са ризицима и начинима да се ови ризици избегну. Поједине повреде конкуренције учесник на тржишту чини стратешким одлукама и то је најчешће случај са злоупотребом домиантног положаја. Друге повреде конкуренције као што је рестриктивни споразум у виду размене пословно осетљивих информација могу да настану као последица радње било којих од запослених.
10. Ко све у компанији треба да прође кроз обуке из заштите конкуренције?
Није могуће унапред, на општи начин, одредити лица која могу да направе повреду конкуренције, а самим тим ни лица која би требло да буду упозната са прописима о заштити конкуренције, већ то зависи од организације конкретне компаније. На пример, то могу бити лица која доносе комерцијалне одлуке, лица која имају било какву комуникацију са конкурентима, лица која су задужена за јавне набавке.
11. Да ли постоји посебан испит, дозвола или сертификт да би неко био задужен за имплементацију програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције у компанији?
Не, није потребан посебан испит, дозвола или сертификт, али је потребно добро познавање правила о заштити конкуренције. Смернице садрже основни оквир правила заштите конкуренције и упућују на постојећи правни оквир и корисне изворе података.
