Komisija za zaštitu konkurencije u postupku ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednog društva VAILLANT doo iz Beograda, utvrdila je da je to privredno društvo zaključivalo restriktivne sporazume koji za cilj imaju značajno ograničavanje, narušavanje i sprečavanje konkurencije u smislu člana 10. i izrekla meru zaštite konkurencije u visini od 15.569.280,00 RSD .

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula 19.01.2023. postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv privrednog društva VAILLANT doo iz Beograda, distributera opreme za grejanje brendova „Vaillant“ i „Protherm“, zbog postojanja osnovane sumnje da navedeno društvo određuje cene pomenutih brendova u daljoj prodaji (resale price maintenance) u Republici Srbiji i izvršila nenajavljeni uviđaj u njegovim prostorijama.

Pre pokretanja postupka Komisija je upoređivala veleprodajne i maloprodajne cene iz cenovnika društva Vaillant sa maloprodajnim cenama iskazanim na internet stranicama pojedinih ovlašćenih distributera i utvrdila da su identične, kako međusobno kod svih posmatranih maloprodavaca, tako i sa cenama iz cenovnika dostupnog na internet stranici društva Vaillant. Pri tome, društvo Vaillant na osnovu dostupnih podataka nije prisutno na tržištu maloprodaje proizvoda brendova „Vaillant“ i „Protherm“ već samo preko svojih distributera.

Komisija je tokom postupka utvrdila da je Vajlantov poslovni model bio veleprodaja proizvoda brendova Vaillant i Protherm svojim distributerima, po istim odnosno približno istim uslovima počev od 2017. godine. Distributerima su povremeno dostavljani identični cenovnici koji su sadržali veleprodajne i maloprodajne cene, za koje je od distributera tražena primena i slanje njihovim daljim kupcima u prodajnoj mreži, a dostavljan im je i dokument sa rabatnom politikom koje su morali da se pridržavaju distributeri i ostatak prodajne mreže. Visina rabata iz rabatne politike se razlikovala zavisno od vrste odnosno brenda proizvoda i od tipa kupaca. Utvrđeno je da je Vajlant aktivno radio na ujednačavanju i kontroli ujednačenosti cena Vaillant i Protherm proizvoda. Sa trgovcima i instalaterima iz prodajne mreže Vajlant je zaključivao posebne ugovore za navodne usluge koje se odnose na razvijanje tržišta, na osnovu kojih im je davao novčane stimulacije nakon što bi dostavili fakture iz kojih su mogle da se utvrde cene. Sa druge strane, Vajlant je pribegavao neisplaćivanju stimulacija na koje trgovci računaju ukoliko bi odstupili od Vajlantove cenovne politike čak i kada bi postojao obim prodaje, čime je izostanak očekivane stimulacije dobijao karakter sankcije.

Suština ove vrste povrede konkurencije je u tome da prodavac nekog proizvoda, svom kupcu (i/ili ostalim kupcima u prodajnoj mreži/maloprodavcima ) ograničava slobodu da u daljoj prodaji, slobodno i nezavisno od prodavca, ili njegovih drugih kupaca, sam određuje cenu tog proizvoda čime se značajno ograničava konkurencija između maloprodavaca proizvoda istog brenda usled čega nema mogućnosti za smanjenje cena u maloprodaji, a čime se nanosi šteta potrošačima.

Narodna skupština Republike Srbije na Šestom vanrednom zasedanju u Četrnaestom sazivu, usvojila je Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2022., 2023. i 2024. godinu zajedno sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 17. decembra 2025. godine.

Pregled najvažnijih aktivnosti Komisije obuhvataju postupci utvrđivanja povreda konkurencije; izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija; sprovođenje sektorskih i analiza uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja, aktivnosti Komisije u procesu pridruživanja EU vezano za poglavlje 8; promocija pravila o zaštiti konkurencije u javnosti; domaću i međunarodnu saradnju, uključujući i aktivnosti Komisije po međunarodnim projektima.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv učesnika na tržištu, AP SIDRO DOO NOVI BEOGRAD, WESTOM GLOBAL DOO BEOGRAD i CCC INDUSTRIAL ENGINEERING DOO BEOGRAD-ZVEZDARA zbog osnovane pretpostavke da su dogovaranjem u postupcima javnih nabavki naručioca Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije (EPS), izvršila povredu konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Istovremeno sa pokretanjem postupka, ovlašćena službena lica Komisije za zaštitu konkurencije, izvršila su nenajavljeni uviđaj na tri lokacije i prikupila relevantnu dokumentaciju za utvrđivanje činjenica u ovom postupku.

Komisija je primila inicijativu za ispitivanje povrede konkurencije na osnovu koje je osnovano pretpostavila da su navedena društva koordinisala svoja postupanja pre i nakon otvaranja ponuda u postupcima javnih nabavki EPS-a.

Prema navodima inicijative, jedan od učesnika potencijalnog restriktivnog sporazuma, podnosio je ponudu čija je vrednost malo ispod procenjene vrednosti javne nabavke, i u svemu predstavlja prihvatljivu ponudu, dok ostali članovi potencijalnog restriktivnog sporazuma davali su ponude sa kaskadno nižim cenama (visoku ponudu društvo SIDRO, srednju ponudu društvo CCC i nisku ponudu društvo WESTOM), ali koje imaju računsku grešku (odstupanja su nekada po samo nekoliko dinara). Naručilac (EPS), u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u obavezi je da od ponuđača zatraži da prihvati ispravku računske greške, kao i da ako se ponuđač ne saglasi sa ispravkom računske greške njegovu ponudu odbije. U predmetnom postupku ukoliko nije bilo drugih ponuda osim ponuda ponuđača koji su u potencijalnom restriktivnom sporazumu, svi ponuđači koji su imali računsku grešku, nisu dostavljali saglasnost na ispravku računske greške i time su njihove ponude postajale neprihvatljive, pa je naručilac, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, bio prinuđen da zaključi ugovor sa ponuđačem koji je ponudio najskuplju cenu, jer je ostao kao jedina prihvatljiva ponuda. Kada učestvuju i drugi ponuđači u konkretnom postupku javne nabavke, ponuđač sa nižom cenom od cene ponuđača koji ne pripada restriktivnom sporazumu daje saglasnost na ispravku računske greške, čime njegova ponuda postaje najpovoljnija. Društva SIDRO, WESTOM i CCC nude identična dobra, odnosno dobra istog proizvođača, sa različitim cenama.

Na osnovu navedenog, Komisija je osnovano pretpostavila da su na opisani način navedena društva učinila povredu konkurencije sklapanjem restriktivnog sporazuma u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Bulevar kralja Aleksandra II Karađorđevića br. 25, Beograd.

Član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Siniša Milošević učestvovao je, kao jedan od učesnika na panelu o politici zaštite konkurencije, na „Regionalnom ligl biznis forumu 2025“ (Regional Legal Business Forum 2025) najznačajnijem godišnjem susretu kompanijskih pravnika u regionu koji je održan na Zlatiboru.

Na panelu posvećenom zaštiti konkurencije bilo je reči o položaju, nadležnostima i svim izazovima koje imaju tela za zaštitu konkurencije u regionu. Organizator je prepoznao temu „Uloga tela za zaštitu konkurencije – nadzor ili regulacija?“ kao vrlo aktuelnu, podstaknut javnim diskusijama o tome koliko tela za zaštitu konkurencije mogu da intervenišu na tržištu u pogledu određivanja npr. marži, cena, i da li je to uopšte njihova nadležnost; da li regulišu ili nadziru tržišta; da li tela imaju jednu ili više uloga i kojih; koliko ove institucije mogu da utiču na određene tržišne manjkavosti.

Kako se i pored svih aktivnosti na približavanju prava zaštite konkurencije, u javnim diskusijama često tela za zaštitu konkurencije kritikuju za određene situacije koje nisu njihova nadležnost, iznose se nerealna i neosnovana očekivanja od ovih institucija, kao i netačne informacije o radu i rokovima postupanja i sl., ovo je bila izvanredna prilika da se takva otvorena pitanja razjasne direktno od predstavnika institucija kao i da se doprinese podizanju svesti o značaju zaštite konkurencije.

Na panelu su još učestvovali: Karolina Andonovska, generalni sekretar Komisije za zaštitu konkurencije Republike Severne Makedonije, dr Nebojša Jovović, direktor Agencije za zaštitu konkurencije Republike Crne Gore, Vanja Malidžan, član Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine a moderator panela je bio Zoran Šoljaga, partner u kancelariji Moravčević, Vojnović i Partneri.

Trodnevni skup je održan u organizaciji Udruženja kompanijskih pravnika Srbije i uz strateško partnerstvo Privredne komore Srbije, a okupio je više od 500 učesnika iz zemalja regiona, među njima je 50 panelista, više od 400 kompanijskih pravnika, direktora pravnih službi, advokata, sudija, javnih beležnika, kao i predstavnika državnih institucija i akademske zajednice.

Komisija za zaštitu konkurencije u postupku ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv Društva za trgovinu električnim alatima Metabo centar Kragujevac i KAPRO INDUSTRIES LTD iz Izraela, pokrenutog dana 04.04.2024. godine, utvrdila je da su ta privredna društva zaključila restriktivni sporazum koji za cilj ima značajno ograničavanje, narušavanje i sprečavanje konkurencije u smislu člana 10. i izrekla mere zaštite konkurencije.

Postupak je pokrenut usled saznanja da Metabo centar Kragujevac, kao uvoznik mehaničkih i laserskih mernih instrumenata proizvođača „Kapro“, preko proizvođača KAPRO INDUSTRIES LTD iz Izraela vrši pritisak na inodobavljače alata marke „Kapro“ koji snabdevaju druge učesnike na tržištu Republike Srbije da im obustave isporuke čime je efektivno eliminisana konkurencija na tržištu veleprodaje ovih alata.

Na osnovu navedenog Komisija je osnovano pretpostavila da društva Metabo centar i Kapro Izrael su preduzimala radnje koje za cilj ili posledicu imaju eliminisanje konkurencije društvu Metabo centar na tržištu veleprodaje alata brenda „Kapro“ na teritoriji Republike Srbije, usled čega kupci alata ovog brenda isti su plaćali po višim cenama od cena koje bi za iste alate platili ukoliko bi postojali i drugi distributeri ovog alata.

Dodatno je utvrđeno da je u ugovorima koje društvo Metabo centar Kragujevac zaključivali sa svojim kupcima ugovorena i zabrana prodaje ispod nabavne cene, što može da bude potporni mehanizam zabrane uvoza, kako bi se cene alata brenda „Kapro“ održale na željenom nivou, ali i povreda konkurencije sama za sebe u vidu određivanja minimalnih cena u daljoj prodaji.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, učestvovali su u Beogradu na savetovanju koje je organizovalo Udruženje kompanijskih pravnika u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS).

Tema je bila „Usklađivanje poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije“ u okviru koje je razgovarano sa članovima udruženja o pravnom okviru, cilju pravila o zaštiti konkurencije, institucionalnom okviru i nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije, a zatim i o konkretnim rizicima u vezi sa zaštitom konkurencije koje je potrebno uočiti i izbeći prilikom usklađivanja poslovanja, potrebom usklađivanja poslovanja i smernicama za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije (eng. compliance program) koje je Komisija donela krajem 2021. godine.

Ovim savetovanjem se nastavlja redovna praksa Komisije koja ima za cilj da kod učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije.

Na Nacionlnoj akademija za javnu upravu u Beogradu, 8. oktobra, 2025. godine, održan je seminar o prokonkurentnoj regulativi.

Kako se regulatorno okruženje Srbije neprestano se menja, a potreba za jasnim, i pre svega prokonkurentnim politikama i propisima je sve veća. Seminar su vodili eksperti iz Evropske unije koji su predstavili načine kako unaprediti postojeće propise i stvarati nove, koji će aktivno doprineti konkurentnosti tržišta i jačanju konkurencije. Teme seminara su bile:

• Kako identifikovati regulatorne prepreke konkurenciji?

• Kako ostvariti efikasnu saradnju između regulatornih i nadzornih tela i institucija koje kreiraju zakone?

• Kako da se doprinese konkurentnijem tržištu Srbije kroz propise koji štite građane, tržište i jačaju privredu.

Seminar se održao u okviru projekta „EU podrška razvoju unutrašnjeg tržišta Srbije“ (EU4IM) u cilju jačanja institucija Srbije i usklađivanje domaćih propisa sa pravilima tržišta EU. Projekat sprovodi FIAP iz Španije, u saradnji sa Slovačkom razvojnom agencijom za saradnju (AICS).

Komisija za zaštitu konkurencije i Međunarodna i iberoamerička fondacija za upravu i javne politike (javna agencija Kraljevine Španije) potpisale su ugovor o donaciji forenzičkog softvera.

Ugovor je potpisan u okviru projekta „Podrška EU unutrašnjem tržištu Srbije“ (EU Support Internal Market), finansiranog iz IPA III sredstava Evropske unije, gde je Međunarodna i iberoamerička fondacija za upravu i javne politike (FIAP – FUNDACIÓN INTERNACIONAL Y PARA IBEROAMÉRICA DE ADMINISTRACIÓN Y POLÍTICAS PÚBLICAS, F.S.P.) glavni partner Komisiji.

Korišćenje novog softvera će dodatno unaprediti kapacitete Komisije za izvođenje nenajavljenih uviđaja, a samim tim, za utvrđivanje i dokazivanje povreda konkurencije, posebno imajući u vidu sve brže promene karakteristika tržišta i modela poslovanja, koji prelaze u digitalnu sferu.

Komisija za zaštitu konkurencije redovno prati, kako najnovija kretanja na tržištu, tako i trendove u oblasti zaštite konkurencije u svetu i ulaže napore u pronalaženje partnera u procesu unapređenja svojih tehničkih kapaciteta, kao i veština za primenu novih tehnologija.