У намери да учесницима на тржишту помогне у процесу доношења програма усаглашавања пословања са правилима о заштити конкуренције (енг. compliance program), Комисија је припремила у штампаном формату Смернице за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције, Модел програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције који прати Смернице и две листе за контролу усклађености и идентификацију ризика на енглеском језику.

Циљ ових материјала је да се учесници на тржишту, како они велики, тако и мала и средња предузећа, усмере приликом израде интерних аката и правилника којима би обезбедили да своје пословање ускладе са прописима о заштити конкуренције и да се ширем кругу учесника на тржишту укаже на потребу усклађивања пословања са овом области права.

Смернице са пратећим документима доступне су на сајту Комисије, а у штампаном формату на српском и енглеском могу се преузети сваког радног дана у Комисији за заштиту конкуренције, Савска 25, Београд.

Представници Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије – Чедомир Радојчић, члан Савета и више саветнице Нина Васић и Маја Добрић, учествовали су на 22. ИЦН годишњој конференцији која се одржала у Барселони од 18. до 20. октобра, чији је домаћин било шпанско тело за заштиту конкуренције National Markets and Competition Commission (CNMC).

Конференцији је присуствовало више стотина учесника из око 100 земаља и то највиших представника тела за заштиту конкуренције, судија, професора универзитета, правника, економиста и консултаната из области заштите конкуренције итд.

Теме овогодишње конференције су одражавале активности радних група у оквиру Међународне мреже за конкуренције (ICN) и односиле су се на улогу судова, дигиталне концентрације, адвокаси, изазове у предметима злоупотребе доминантног положаја, однос заштите приватности и заштите конкуренције, одабир приоритета, наредне кораке у детекцији картела и друге теме.

Током конференције представници Комисије су имали запажено учешће, Нина Васић је била модератор панела у оквиру Међународне мреже за конкуренцију за ефективност тела за заштиту конкуренције (ICN AEWG) на тему мерења ефективности тела кроз еx-анте и еx-пост оцену утицаја активности тела за заштиту конкуренције (AEWG: Measuring effectiveness: еx-post and ex-ante impact assessment of competition authorities’ activities), а Маја Добрић је у оквиру исте радне групе представила искуства Комисије у оквиру затворене сесије за тела за заштиту конкуренције у вези са иновативним методама детекције (AEWG: Innovative detection tools and their effective usage – agency-only session)

На конференцији је остварена размена искустава са другим телима за заштиту конкуренције и међународним организацијама и исказана заинтересованост за начине откривања повреда конкуренције које је Комисија имала у својој пракси.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против учесника на тржишту, КТГ Солуције д.о.о. Суботица и Ecо sense d.o.o. Subotica због основане претпоставке да су договарањем у поступцима јавних набавки различитих наручилаца, извршила повреду конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Истовремено са покретањем поступка, овлашћена службена лица Комисије за заштиту конкуренције, извршила су ненајављени увиђај на две локације и прикупила релевантну документацију за утврђивање чињеница у овом поступку.

Комисија је, посредством Канцеларије за јавне набавке, дошла до сазнања да је друштво КТГ Солуције, као понуђач у појединим поступцима јавних набавки одустајало од понуда, због чега су наручиоци уговоре закључивали са другорангираним понуђачем, друштвом Ecо sense, али по вишим ценама у односу на оне које је нудило друштво КТГ Солуциј. Предмети спорних јавних набавки су били материјали и средства за одржавање хигијене објеката.

Поред сазнања о одустајању од понуда , Комисија је анализом IP адреса (Internet Protocol address) са којих су друштва КТГ Солуције д.о.о. и Ecо sense d.o.o. приступала Порталу јавних набавки у поменутим поступцима јавних набавки, било ради преузимања конкурсне документације или ради подношења понуда, констатовала да су оба друштва готово увек приступала са идентичних IP адреса. Резултати анализе IP адреса указују на то да су оба друштва приступала Порталу јавних набавки готово увек са уређаја који су били конектовани путем исте интернет мреже, а могуће и путем потпуно истог уређаја.

Основано је претпостаљено да су друштва КТГ Солуције д.о.о. и Ecо sense d.o.o., понуде, нарочито али не искључиво, у анализираним поступцима јавних набавки поднела супротно изјавама датим у сваком појединачном поступку јавне набавке, односно основано је претпоставила да понуде нису поднела независно, без договора са другим понуђачима, што би представљало повреду конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама коje могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеном поступку, да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је по службеној дужности покренула поступак против привредног друштва HOTELSKO, UGOSTITELjSKO I TURISTIČKO PREDUZEĆE MOSKVA DOO BEOGRAD, ради испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције, а која је, према основаној претпоставци, настала стицањем контроле од стране друштва HOTELSKO, UGOSTITELjSKO I TURISTIČKO PREDUZEĆE MOSKVA над пословањем Хотела „Тонанти“ у Врњачкој Бањи, које може представљати самосталну пословну целину.

Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (чл. 19 ЗЗК) којим се утврђује дозвољеност концентрације, а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, што је била обавеза учесника на тржишту. Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Комисија ће утврдити и битне чињенице, доказе и остале елементе на којима ће засновати своју одлуку у погледу евентуалног одређивања мере заштите конкуренције, односно мере деконцентрације.

Закључком којим је покренут поступак, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању правилног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/ИВ, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је поводом Дана конкуренције направила графички приказ најважнијих резултата рада током последњих десет година (2013 – 2022.) на основу Годишњих извештаја.

Посебан значај је дат приказу резултата трогодишњег рада који се одвијао у условима пандемије Ковид – 19 и који је поређен са три године које су претходиле пандемији, како би се сагледао њен утицај на рад Комисије.

Анализа је показала да је Комисија (почев од 2020. године као прве пуне године рада IV сазива Савета Комисије) и поред пандемије Ковид-19, а са истим бројем запослених, у поређењу са претходне три године, остварила значајне резултате:

 Позитиван ефекат на буџет РС порастао за 62%.
 Број решења о утврђеним повредама конкуренције која нису укинута је повећан за 100%.
 Новчани износ изречених казни у решењима која нису судски укинута повећан за 72%.
 Ефикасност изрицања мера заштите конкуренције повећана са 19% на 69%.
 Број обрађених предмета у сектору концентрација повећан за 25%.
 Број секторских анализа повећан за 50%.
 Продуктивност рада запослених порасла за 30%.
 Број ненајављених увиђаја увећан за 36%

Овим упутством ближе се уређује садржина и начин подношења захтева за одређивање мере заштите извора података и/или одређених података, прописаног одредбама члана 45. Закона о заштити конкуренције (за потребе овог упутства: захтев за заштиту података).

Заштита података подразумева да заштићени подаци неће бити јавно објављени, односно да ће бити изостављени у одлукама и актима Комисије за заштиту конкуренције које се јавно објављују, као и да се не могу разгледати или копирати приликом увида у списе предмета, без обзира да ли су у штампаном или електронском облику, на српском или страном језику оригиналне исправе.

Заштићени подаци немају својство информације од јавног значаја у смислу закона којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Народна скупштина Републике Србије на Другом ванредном заседању у Тринаестом сазиву, усвојила је Годишњи извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2021. годину заједно са Предлогом закључка Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику од 4. новембра 2022. године.

Преглед најважнијих активности Комисије обухватају поступци утврђивања повреда конкуренције; изузећа рестриктивних споразума од забране, поступци испитивања концентрација; спровођење секторских и анализа услова конкуренције на појединачним тржиштима, давање мишљења, активности Комисије у процесу придруживања ЕУ везано за поглавље 8; промоција правила о заштити конкуренције у јавности; домаћу и међународну сарадњу, укључујући и активности Комисије по међународним пројектима.

Представници Комисије су учествовали на округлом столу који је организован као део пројекта Жан Моне центра за право конкуренције (Jean Monnet Competition Law Center of Excellence) у вези са новостима у обласи права и политике заштите конкуренције у Европском Унији и земљама централне и источне Европе („Recent developments in Competition Law and Policy in EU and CEE Countries: Open issues and Challenges“) у Привредној комори Србије.

На округлом столу су представљена искуства и изазови у областима заштите конкуренције и контроле државне помоћи у Хрватској, Србији, Молдавији, Босни и Херцеговини и Албанији, уз присуство преко 50 представника банака, финансијских институција, осигуравајућих кућа и академске заједнице

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против привредног друштва VAILLANT doo из Београда, дистрибутера опреме за грејање брендова „Vaillant“ и „Protherm“, због постојања основане сумње да наведено друштвo одређује цене поменутих брендова у даљој продаји у Републици Србији и извршила ненајављени увиђај у његовим просторијама. Комисија је упоређивала велепродајне и малопродајне цене из ценовника друштва Vaillant са малопродајним ценама исказаним на интернет страницама појединих овлашћених дистрибутера и утврдила да су идентичне, како међусобно код свих посматраних малопродаваца, тако и са ценама из ценовника доступног на интернет страници друштва Vaillant. При томе, друштво Vaillant на основу доступних података није присутно на тржишту малопродаје производа брендова „Vaillant“ и „Protherm“ већ само преко својих дистрибутера. На основу анализе и оцене прикупљених података, Комисија је основано претпоставила постојање повреде конкуренције у смислу члана 10. Закона, у виду недозвољеног рестриктивног споразума, којим друштво Vaillant одређује цене производа брендова „Vaillant“ и „Protherm“ у даљој продаји тј. својим дистрибутерима. Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

У оквиру наставка сарадње Комисије за заштиту конкуренције са Привредном комором Србије (ПКС) на ширењу свести о потреби усклађивања пословања са прописима о заштити конкуренције, на интернет страници ПКС –а, Пословање у складу са правилима конкуренције, доступне су Смернице за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције и Модел програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције који прати Смернице.

Осим Смерница и Модела, доступне су листе за идентификацију недозвољеног понашања, брошуре у пдф формату, презентације коришћене на радионицама у сарадњи са ПКС током 2022. године, као и едукативни видео материјали у циљу упознавања учесника на тржишту са правилима заштите конкуренције. Оваква доступност материјала би требало да омогући учесницима на тржишту да процене и смање изложеност ризицима од кршења Закона о заштити конкуренције у свом пословању.

Досадашња пракса Комисије показује да до повреда конкуренције често долази због незнања или недовољне упућености учесника на тржишту. На основу овога, препозната је потреба да се код учесника на тржишту подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са прописима у области заштите конкуренције.