Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže se uređuje pojam zaštićenog podatka, oblik i sadržina zahteva za zaštitu podataka i način na koji će se vršiti izostavljanje zaštićenih podataka iz akata koji se objavljuju u postupcima utvrđivanja nepoštene trgovačke prakse.

Zaštićen podatak je poslovna tajna, poslovno osetljiv podatak ili poverljiv podatak.

Pojam poslovno osetljivog podatka pored drugih informacija, može uključivati i informacije koje bi omogućile da se utvrdi identitet podnosioca inicijative ili trećih lica u slučajevima kada oni imaju opravdanu potrebu da ostanu anonimni.

Poverljivi podaci su podaci o identitetu zainteresovanog lica, podnosioca inicijative, saradnika u postupku i ostalih lica koja dostavljaju podatke po zahtevu Komisije (izvor podataka) kao i druga lica koja se izjašnjavaju na zahteve, naloge i obaveštenja Komisije ako bi objavljivanjem njihovog identiteta mogla da nastupi značajna šteta za ta lica.

Ovo Uputstvo stupa na snagu 8. avgusta 2026. godine, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ovim Uputstvom bliže se uređuje način na koji Komisija za zaštitu konkurencije određuje značajnu pregovaračku moć.

Kako bi se olakšala primena i obezbedila pravna sigurnost, Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda uveo je pretpostavku značajne pregovaračke moći kupca na osnovu objektivnog kriterijuma finansijske snage, odnosno visine godišnjeg prihoda.

Značajna pregovaračka moć je sposobnost jedne ugovorne strane da nametne svoje uslove drugoj ugovornoj strani usled neravnoteže u njihovim ekonomskim položajima.

Pretpostavlja se da kupac ima značajnu pregovaračku moć ako njegov prihod značajno premašuje prihod snabdevača (npr. snabdevač do dva miliona evra, kupac preko dva miliona). Ovaj ekonomski objektivni kriterijum smanjuje teret dokazivanja za snabdevača, ali ne isključuje mogućnost dokazivanja postojanja značajne moći i u drugim situacijama, čime se balansira formalna sigurnost i materijalna pravda.

Prilikom ocene značajne pregovaračke moći, pored drugih elemenata, posebno će se uzimati u obzir i obrasci ugovornog ponašanja strana, a naročito: koja strana inicira izmene ugovornih uslova, da li jedna strana prihvata uslove bez pregovora, koja strana je u praksi trpela finansijske ustupke bez odgovarajuće naknade, kao i istorijat pregovora, visina i učestalost naknada u konkretnom ugovornom odnosu i u uporedivim ugovornim odnosima koje kupac ima sa drugim snabdevačima.

Ovo Uputstvo stupa na snagu 18. jula 2026. godine, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže uređuju nepoštene trgovačke prakse. Ovim Uputstvom uređuje se način na koji Komisija za zaštitu konkurencije ocenjuje nepoštene trgovačke prakse, tj. način ocene nepoštenih trgovačkih praksi koje se nalaze na „crnoj listi“ (iz člana 6 Zakona), „sivoj listi“ (iz člana 7 Zakona) i zabranjene komercijalne odmazde.

Cilj Uputstva je da obezbedi ujednačenu primenu Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda radi uspostavljanja fer, transparentnih i predvidivih poslovnih odnosa u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i proizvodima od strateškog značaja za snabdevanje tržišta, kroz prevenciju, otkrivanje i sankcionisanje nepoštenih trgovačkih praksi.

Ovo Uputstvo stupa na snagu 4. jula 2026. godine, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Stupanjem na snagu Zakona o trgovačkim prakasama za određene vrste proizvoda (Sl. glasnik RS br. 35) 1. maja 2026. godine, Komisija za zaštitu konkurencije kao samostalna i nezavisna organizacija vršiće javna ovlašćenja i u skladu sa ovim zakonom, pored ovlašćenja poverenih Zakonom o zaštiti konkurencije (Sl. glasnik RS br. 51/2009, 95/2013 i 35/2026.- dr. zakon).

Osnovni cilj primene Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda jeste uspostavljanje fer, transparentnih i predvidivih poslovnih odnosa u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i proizvodima od strateškog značaja za snabdevanje tržišta, kroz prevenciju, otkrivanje i sankcionisanje nepoštenih trgovačkih praksi.

Primena:

Ovaj zakon se neposredno primenjuje na odnose između snabdevača i kupca koji obavljaju trgovinu na teritoriji Republike Srbije, i to:

1) poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima;
2) proizvodima od naročitog značaja za snabdevanje tržišta – za snabdevanje potrošača, i to: kućna hemija, papirna i kuhinjska galanterija, lična higijena i kozmetika i pelene i za poljoprivrednu proizvodnju, i to: sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Zakon se direktno primenjuje na trgovačke odnose između profesionalnih snabdevača i kupaca na teritoriji Republike Srbije, uz jasno određeni predmetni fokus. Ovaj zakon se, po svojoj suštini, ne primenjuje na odnose sa potrošačima (B2C), već je isključivo usmeren na regulisanje poslovnih odnosa između profesionalnih učesnika na tržištu (B2B).

U tom kontekstu, pod „snabdevačem” se podrazumeva bilo koji poljoprivredni proizvođač, fizičko ili pravno lice, uključujući i njihove organizacije ili udruženja, koje prodaje poljoprivredne i prehrambene proizvode kao i proizvođač, uvoznik, disributer proizvoda od naročitog značaja za snabdevanje tržišta.

S druge strane, „kupcem” se smatra svako pravno lice ili preduzetnik koji, u okviru svoje delatnosti, nabavlja te proizvode radi dalje prodaje, prerade ili distribucije.

Rokovi:

Svaki subjekt u lancu snabdevanja proizvodima iz ovog zakona, dužan je da svoje opšte uslove poslovanja, ugovore, interne smernice i praksu uskladi sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od četiri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.