Комисија за заштиту конкуренције у поступку испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против привредног друштва VAILLANT doo из Београда, утврдила је да је то привредно друштво закључивало рестриктивне споразуме који за циљ имају значајно ограничавање, нарушавање и спречавање конкуренције у смислу члана 10. и изрекла меру заштите конкуренције у висини од 15.569.280,00 РСД .

Комисија за заштиту конкуренције је покренула 19.01.2023. поступак испитивања повреде конкуренције против привредног друштва VAILLANT doo из Београда, дистрибутера опреме за грејање брендова „Vaillant“ и „Protherm“, због постојања основане сумње да наведено друштво одређује цене поменутих брендова у даљој продаји (resale price maintenance) у Републици Србији и извршила ненајављени увиђај у његовим просторијама.

Пре покретања поступка Комисија је упоређивала велепродајне и малопродајне цене из ценовника друштва Vaillant са малопродајним ценама исказаним на интернет страницама појединих овлашћених дистрибутера и утврдила да су идентичне, како међусобно код свих посматраних малопродаваца, тако и са ценама из ценовника доступног на интернет страници друштва Vaillant. При томе, друштво Vaillant на основу доступних података није присутно на тржишту малопродаје производа брендова „Vaillant“ и „Protherm“ већ само преко својих дистрибутера.

Комисија је током поступка утврдила да је Вајлантов пословни модел био велепродаја производа брендова Vaillant и Protherm својим дистрибутерима, по истим односно приближно истим условима почев од 2017. године. Дистрибутерима су повремено достављани идентични ценовници који су садржали велепродајне и малопродајне цене, за које је од дистрибутера тражена примена и слање њиховим даљим купцима у продајној мрежи, а достављан им је и документ са рабатном политиком које су морали да се придржавају дистрибутери и остатак продајне мреже. Висина рабата из рабатне политике се разликовала зависно од врсте односно бренда производа и од типа купаца. Утврђено је да је Вајлант активно радио на уједначавању и контроли уједначености цена Vaillant и Protherm производа. Са трговцима и инсталатерима из продајне мреже Вајлант је закључивао посебне уговоре за наводне услуге које се односе на развијање тржишта, на основу којих им је давао новчане стимулације након што би доставили фактуре из којих су могле да се утврде цене. Са друге стране, Вајлант је прибегавао неисплаћивању стимулација на које трговци рачунају уколико би одступили од Вајлантове ценовне политике чак и када би постојао обим продаје, чиме је изостанак очекиване стимулације добијао карактер санкције.

Суштина ове врсте повреде конкуренције је у томе да продавац неког производа, свом купцу (и/или осталим купцима у продајној мрежи/малопродавцима ) ограничава слободу да у даљој продаји, слободно и независно од продавца, или његових других купаца, сам одређује цену тог производа чиме се значајно ограничава конкуренција између малопродаваца производа истог бренда услед чега нема могућности за смањење цена у малопродаји, а чиме се наноси штета потрошачима.

Народна скупштина Републике Србије на Шестом ванредном заседању у Четрнаестом сазиву, усвојила је Годишњи извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2022., 2023. и 2024. годину заједно са Предлогом закључка Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику од 17. децембра 2025. године.

Преглед најважнијих активности Комисије обухватају поступци утврђивања повреда конкуренције; изузећа рестриктивних споразума од забране, поступци испитивања концентрација; спровођење секторских и анализа услова конкуренције на појединачним тржиштима, давање мишљења, активности Комисије у процесу придруживања ЕУ везано за поглавље 8; промоција правила о заштити конкуренције у јавности; домаћу и међународну сарадњу, укључујући и активности Комисије по међународним пројектима.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против учесника на тржишту, AP SIDRO DOO NOVI BEOGRAD, WESTOM GLOBAL DOO BEOGRAD и CCC INDUSTRIAL ENGINEERING DOO BEOGRAD-ZVEZDARA због основане претпоставке да су договарањем у поступцима јавних набавки наручиоца Акционарско друштво Електропривреда Србије (ЕПС), извршила повреду конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Истовремено са покретањем поступка, овлашћена службена лица Комисије за заштиту конкуренције, извршила су ненајављени увиђај на три локације и прикупила релевантну документацију за утврђивање чињеница у овом поступку.

Комисија je примила иницијативу за испитивање повреде конкуренције на основу које је основано претпоставила да су наведена друштва коoрдинисала своја поступања пре и након отварања понуда у поступцима јавних набавки ЕПС-а.

Према наводима иницијативе, један од учесника потенцијалног рестриктивног споразума, подносио је понуду чија је вредност мало испод процењене вредности јавне набавке, и у свему представља прихватљиву понуду, док остали чланови потенцијалног рестриктивног споразума давали су понуде са каскадно нижим ценама (високу понуду друштво SIDRO, средњу понуду друштво CCC и ниску понуду друштво WESTOM), али које имају рачунску грешку (одступања су некада пo само неколико динара). Наручилац (ЕПС), у складу са Законом о јавним набавкама у обавези је да од понуђача затражи да прихвати исправку рачунске грешке, као и да ако се понуђач не сагласи са исправком рачунске грешке његову понуду одбије. У предметном поступку уколико није било других понуда осим понуда понуђача који су у потенцијалном рестриктивном споразуму, сви понуђачи који су имали рачунску грешку, нису достављали сагласност на исправку рачунске грешке и тиме су њихове понуде постајале неприхватљиве, па је наручилац, у складу са Законом о јавним набавкама, био принуђен да закључи уговор са понуђачем који је понудио најскупљу цену, јер је остао као једина прихватљива понуда. Када учествују и други понуђачи у конкретном поступку јавне набавке, понуђач са нижом ценом од цене понуђача који не припада рестриктивном споразуму даје сагласност на исправку рачунске грешке, чиме његова понуда постаје најповољнија. Друштва SIDRO, WESTOM и CCC нуде идентична добра, односно добра истог произвођача, са различитим ценама.

На основу наведеног, Комисија је основано претпоставила да су на описани начин наведена друштва учинила повреду конкуренције склапањем рестриктивног споразума у смислу члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеном поступку, да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, Булевар краља Александра II Карађорђевића бр. 25, Београд.

Члан Савета Комисије за заштиту конкуренције Синиша Милошевић учествовао је, као један од учесника на панелу о политици заштите конкуренције, на „Регионалном лигл бизнис форуму 2025“ (Regional Legal Business Forum 2025) најзначајнијем годишњем сусрету компанијских правника у региону који је одржан на Златибору.

На панелу посвећеном заштити конкуренције било је речи о положају, надлежностима и свим изазовима које имају тела за заштиту конкуренције у региону. Организатор је препознао тему „Улога тела за заштиту конкуренције – надзор или регулација?“ као врло актуелну, подстакнут јавним дискусијама о томе колико тела за заштиту конкуренције могу да интервенишу на тржишту у погледу одређивања нпр. маржи, цена, и да ли је то уопште њихова надлежност; да ли регулишу или надзиру тржишта; да ли тела имају једну или више улога и којих; колико ове институције могу да утичу на одређене тржишне мањкавости.

Како сe и поред свих активности на приближавању права заштите конкуренције, у јавним дискусијама често тела за заштиту конкуренције критикују за одређене ситуације које нису њихова надлежност, износе се нереална и неоснована очекивања од ових институција, као и нетачне информације о раду и роковима поступања и сл., ово је била изванредна прилика да се таква отворена питања разјасне директно од представника институција као и да се допринесе подизању свести о значају заштите конкуренције.

На панeлу су још учествовали: Каролина Андоновска, генерални секретар Комисије за заштиту конкуренције Републике Северне Македоније, др Небојша Јововић, директор Агенције за заштиту конкуренције Републике Црне Горе, Вања Малиџан, члан Конкуренцијског вијећа Босне и Херцеговине а модератор панела је био Зоран Шољага, партнер у канцеларији Моравчевић, Војновић и Партнери.

Тродневни скуп је одржан у организацији Удружења компанијских правника Србије и уз стратешко партнерство Привредне коморе Србије, а окупио је више од 500 учесника из земаља региона, међу њима је 50 панелиста, више од 400 компанијских правника, директора правних служби, адвоката, судија, јавних бележника, као и представника државних институција и академске заједнице.