САРАДЊА СА РЕГУЛАТОРНИМ ТЕЛИМА, ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА, ФАКУЛТЕТИМА И ЦИВИЛНИМ СЕКТОРО СПОРАЗУМИ И САРАДЊА СА РЕГУЛАТОРНИМ ТЕЛИМА И ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Комисија као важан предуслов за свој ефикаснији рад види квалитетан систем размене информација са свим релевантним органима, организацијама и телима чији је оснивач Република Србија. У том смислу, од кључне важности у свакодневном раду је и перманентна размена информација и података, усаглашавање ставова о питањима од заједничког интереса, као и заједничко учешће у активностима које доприносе афирмацији политика које спроводе ова тела и квалитетан систем размене информација са свим надлежним телима у Републици Србији, а чији рад може на било који начин бити од значаја за развој конкуренције на тржишту.

Сарадња са институцијама са којима је потписан протокол о сарадњи у претходним годинама показала се као изузетно корисна, пре свега у погледу размене података, али и у контексту размене ставова по свим актуелним темама или поступцима који се воде пред Комисијом или другим органима и институцијама.

Током претходних година Комисија je потписала је споразуме о сарадњи са Народном банком Србије, Министарством за унутрашње послове, Агенцијом за енергетику, Републичком агенцијом за електронске комуникације и поштанске услуге – РАТЕЛ, Агенцијом за привредне регистре, Привредном комором Србије, Агенцијом за борбу против корупције и Републичком комисијом за заштиту права понуђача у поступцима јавних набавки.

Током 2018. године, потписан је Споразум о сарадњи између Комисије и Регулаторног тела за електронске медије – РЕМ, чија ће реализација омогућити садржајнију сарадњу између Комисије, као самосталне и независне организације која врши јавна овлашћења у складу са Законом, и РЕМ-а, као самосталне и независне регулаторне организације која врши јавна овлашћења у складу са одредбама Закона о електронским медијима, у циљу заштите јавног интереса и јачања интегритета ових тела. Споразумом је предвиђена континуирана размена информација и података, као и усаглашавање ставова о питањима од заједничког интереса, као и заједничко учешће у активностима које доприносе афирмацији политика које спроводе Комисија и РЕМ.
Крајем 2018. године потписан је Споразум о сарадњи између Комисије и Министарства финансија – Управа царина РС. Циљ овог документа је унапређење сарадње ради ефикаснијег вршења законом утврђених надлежности обе институције. Споразум предвиђа континуирану размену информација и података између две институције, сарадњу на унапређењу знања и усаглашавање ставова по питањима од заједничког интереса.

Иначе, сви потписани споразуми резултат су активности које је током претходних година Комисија предузела, а у контексту проширења сарадње са регулаторима, обзиром да је процењено да још увек постоји простор за унапређење те сарадње.

У претходном периоду, Комисија је започела разговоре о ближој сарадњи са Пореском управом Републике Србије и другим институцијама чије су активности компатибилне са оним које су у мандату Комисије. Подаци којима располажу поједини органи и организације могу бити важни у поступцима који се воде пред Комисијом, а често и неопходни за њен рад, како са становишта своје структуре, тако и брзине њиховог обезбеђивања.

Полазећи од значаја јавних набавки за добробит друштва у целини, претходне године посвећена је изузетна пажња овој области, односно откривању и спречавању тајног координисања понуђача (тзв. „намештена“ или „лажирана понуда”), као и у погледу омогућавања што већем броју понуђача да учествују у поступку јавних набавки. Значајно је унапређена сарадња и координација активности са Управом за јавне набавке.

У исто време, настављена је сарадња и са Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки, као и са Агенцијом за борбу против корупције, нарочито у контексту борбе против корупције у поступцима јавних набавки. Потреба за сарадњом је настала потреба у вези са откривањем намештених понуда при чему је могуће открити и везу између наручиоца и понуђача која може указати на корупцију.

Започета је интензивнија сарадња са Републичким секретаријатом за јавне политике, заједнички се ради на промени процедура припреме прописа, како би се обезбедило да предлози нових прописа не ограничавају ефикасну конкуренцију на тржишту.

Традиционално добри односи између Комисије и Привредне коморе Србије, ове године добили су потврду у сарадњи кроз активности Радне групи за израду Закона о заштити конкуренције, што отвара простор да се у нова законска решења имплементирају ставови привредника, чиме се Комисија изнова афирмисала као стабилан и предвидив партнер привреди Републике Србије у унапређењу пословног амбијента.

ПРОТОКОЛИ О САРАДЊИ СА ФАКУЛТЕТИМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И ЊИХОВА РЕАЛИЗАЦИЈА

Меморандумима о сарадњи које Комисија потписује са факултетима у Републици Србије успоставља се стручна сарадња у области политике заштите конкуренције, и то кроз организацију семинара, гостујућих предавања стручњака из Комисије, заједничких тематских радионица, формирање програма студентских пракси, заједничке издавачке делатности из области конкуренције. Мотив за уговарање овакве сарадње лежи у чињеници да увођење тржишне економије неизоставно треба да буде праћено одговарајућим знањем о политици и праву конкуренције као главном покретачу слободног тржишта, као и темељним образовањем економиста и правника о њиховом стварању и примени. Потписани документи омогућавају заједнички рад Комисије и академске заједнице на промоцији политике заштите конкуренције и подизању свести о њеном значају, као и увођење предмета из области заштите конкуренције, као изборне опције за студенте на мастер студијама.

Средином 2018. године потписан је Меморандум о сарадњи Комисије за заштиту конкуренције и ФЕФА. Меморандум о сарадњи са ФЕФА је пети споразум ове врсте који Комисија има са члановима универзитетске заједнице.

Претходних година Комисија је потписала меморандуме о сарадњи и са Економским факултетом у Београду, Економским факултетом у Нишу, Економским факултетом у Крагујевцу и Правним факултетом у Београду.

Потписани документи омогућавају заједнички рад на промоцији политике заштите конкуренције и подизању нивоа знања у области права конкуренције и квалитетнијег образовања студената ради остваривања тог циља.

О важности праксе потписивања протокола о сарадњи као оквира за имплементацију заједничких и координираних активности са партнерским институцијама, и потреби њеног даљег афирмисања у раду Комисије, сведочи, између осталог и пракса Комисије да студенте свих факултета са којима има потписане споразуме о сарадњи редовно позива на семинаре и конференције које организује.

Комисија планира да настави и са организовањем стручне праксе за студенте факултета са којима има сарадњу. Према плану, током стручне праксе биће одржано низ предавања и радионица на којима ће студенти имати прилику да се упознају са надлежностима и начином рада Комисије, да стекну основна знања о методама откривања повреда конкуренције, методологији испитивања концентрација на тржишту и израде економских анализа, као и другим аспектима рада институције, у које спадају сарадња са другим телима за заштиту конкуренције у свету, међународним и домаћим организацијама, као и алаткама које Комисија примењује при активностима везаним за заступање политике заштите конкуренције.

Очекује се да организовање студентских пракси у Комисији допринесе подизању нивоа теоријског знања студената у области конкуренције и његовој примени у пракси, као и промоцији политике заштите конкуренције у академској заједници.

УЧЕШЋЕ ПРЕДСТАВНИКА КОМИСИЈЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈАМА, СЕМИНАРИМА И ОКРУГЛИМ СТОЛОВИМА У ЗЕМЉИ

Представници Комисије били су активни учесници Првог форума јавних набавки, који је одржан у 2018. години, а посвећен унапређењу професионализације и конкуренције у јавним набавкама.
Копаоник бизнис форум 2018 – панел посвећеном политици заштите конкуренције – Поштовање антимонополске регулативе: У чему компаније греше и како то спречити? Учесници овог панела били су представници академске и стручне јавности, као и представници удружења тржишних учесника.

Комисија је, на позив Привредне коморе Србије, била присутна на свим састанцима и семинарима који су били посвећени унапређењу привредног амбијента, а посебно равноправној тржишној утакмици.

У организацији НАЛЕД-а одржана је и седница Радне групе Националног конвента о ЕУ, која прати преговоре о Поглављу 8 – Политика конкуренције, током које су представници Комисије имали излагања. Седница Радне групе Националног конвента о ЕУ била је прилика да се представи улога и досадашња пракса Комисије, као и да се скрене пажња на изазове у спровођењу политике заштите конкуренције у процесу приступања Србије ЕУ, као и да се, на једном месту окупе представници Комисије, Комисије за контролу државне помоћи, представници Министарства трговине, туризма и телекомуникација, представници организација цивилног друштва.

Током седнице Радне групе закључено је да је неопходно наставити са праћењем активности везаним за политику конкуренције. Посебно је истакнута важност оваквих састанака и међусобног информисања и деловања, а у циљу што квалитетнијег испуњавања договореног и што бржег отварања Поглавља 8, будући да Национални конвент о ЕУ представља стално тело у оквиру којег се воде системски структуиране дебате представника државне администрације, политичких партија, невладиних организација, стручне јавности, пословне заједнице, синдиката и професионалних удружења о процесу придруживања Србије ЕУ.

Комисија је учествовала је на међународној конференцији «Примена прописа о заштити конкуренције у Србији – статус и перспективе», која је одржана у Београду, у организацији ЦМС групе. Конференција је била фокусирана на различита искуства у примени права конкуренције користећи примере из праксе из земље и ЕУ. Један од панела био је посвећен откривању повреде конкуренције, покајничком програму и ненајављеним увиђајима, док се други бавио темом приватно-правне имплементације, где је као кључно постављено питање – која је вероватноћа да тужба за накнаду штете постану реалност у Србији. Општи закључак свих учесника скупа био је да је у Србији начињен велики помак на пољу заштите конкуренције, посебно по питању ефикасности поступака и развијању свести о значају ове теме.

Комисија је, учешћем на оснивачкој скупштини, подржала почетак рада Удружења за усклађеност у пословању. Ово Удружење чине компаније из разних сектора окупљене како би унапредиле своја знања и ефикасније ускладиле пословање са постојећим законским оквиром. Интересовање Комисије за успешан рад оваквог удружења произилази из чињенице да је процена да је врло важно да пословање учесника на тржишту буде усклађено са правилима заштите конкуренције, јер се тиме умањује ризик од повреда конкуренције које се, између осталог, дешавају и због чињенице да компаније имају неусклађену праксу у односу на регулативу. У оквиру оснивачке скупштине Удружења одржана је и панел дискусија на тему „Због чега је усклађеност у пословању битна за сваког од нас“, на коме је Комисија узела активно учешће.

Конференција „Конкуренција и заштита личних података“ коју традиционално организује адвокатска канцеларија Карановић и партнери и немачка фондација Фридрих Нојман. Ове године, главна тема Конференције била су искуства у примени права конкуренције у контексту односа примене права конкуренције и економије,виђених кроз искуства Србије и ЕУ, контроли државне помоћи, као и примени нових законских решења о заштити података о личности.

Савет страних инвеститора, у Србији представио је традиционално издање „Беле књиге“ за 2018. годину, приказ виђења пословне климе, као и препоруке за њено унапређење из угла улагача.
И у овогодишњој едицији констатује се значајан напредак у раду Комисије и поздрављају најаве даљег унапређења законодавног оквира, што ће омогућити још успешнију примену политике заштите конкуренције у Републици Србији.

Према оцени Савета страних инвеститора, „Комисија је наставила напредак у заступању политике конкуренције и односима с јавношћу. Комисија редовно информише јавност о својим активностима и објављује велики број својих одлука, на званичној интернет страници. Објавила је и Смернице о правима и обавезама странака за ненајављене увиђаје, као и брошуру о покајничком програму. Овај позитиван развој који се тиче заступања политике заштите конкуренције је важан, јер доприноси свеукупном побољшању постојећег правног оквира и бољем разумевању активности и правила заштите конкуренције од стране јавности као и важност улоге Комисије“. Савет страних инвеститора похвалио је и то што Комисија све више спроводи економске анализе у истраживањима повреда конкуренције и сложених концентрација“. Препорука инвеститора је да Комисија настави са доношењем подзаконских аката која дефинишу одређене категорије од кључне важности за употпуњавање правног оквира заштите конкуренције, као и израдом јасних смерница и упутстава која садрже начин примене одређених одредаба Закона, као и публикација о дефинисању релевантног тржишта.

АКТИВНОСТИ НА ПОДИЗАЊУ СВЕСТИ О ЗНАЧАЈУ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Јавно заступање и промоција политике заштите конкуренције спроводи се кроз комуникацију Комисије са државним органима и организацијама, академском и стручном јавношћу, удружењима тржишних учесника, домаћим и међународним партнерима и медијима.

Неизоставни део активности Комисије је и јавно заступање политике конкуренције које Међународна мрежа за конкуренцију (ICN) дефинише као активности које спроводи тело за заштиту конкуренције, које су у вези са промоцијом конкурентног окружења, а не односе се на спровођење правила о заштити конкуренције, већ углавном кроз грађење односа на добровољној основи са другим учесницима (Влада, министарства, правосудни органи, Скупштина, учесници на тржишту, невладин сектор, општа јавност, итд) у систему конкуренције и повећањем јавне свести о предностима конкуренције.

Промоција, односно заступање политике конкуренције, транспарентност рада Комисије и успешна комуникација са свим релевантним учесницима, имају суштински значај за спровођење надлежности које су Комисији поверене Законом.

Како би Комисија унапредила даљи рад на заступању политике заштите конкуренције и одговорила на све сложеније захтеве у овом делокругу својих надлежности, у 2018. години је формиран Сектор за заступање политике заштите конкуренције и међународну сарадњу. Досадашња пракса је показала да је неопходно организовати рад са већим степеном сложености, по узору на тела за заштиту конкуренције код којих су интегрисани послови заступања, јавних комуникација и међународне сарадње. Нова организациона структура се показала као адекватна и функционална, што је резултирало и повећаним обимом, али и квалитетом активностима на пословима заступања конкуренције.

Заступање политике заштите конкуренције и подизање свести о значају конкуренције током 2018. године, укључивало је као и ранијих година све активности Комисије усмерене ка унапређењу законског оквира, промовисање заштите конкуренције и конкурентног пословног окружења, односно на јачање свести о значају заштите конкуренције, применом механизама који подразумевају добровољно прихватање правила и сарадње, а санкционисање и принудно извршење као крајњу меру.

Комисија је као кључне циљеве у пословима заступања поставила следеће:

• подизање свести о значају заштите конкуренције за функционисање отворене тржишне привреде и за корист потрошача;
• упознавање јавности са предностима ефикасне конкуренције (конкурентног пословног окружења, мање улазних баријера, нова радна места, бољи квалитет производа и услуга итд);
• препознатљивост Комисије у јавности што подразумева информисаност о овлашћењима Комисије, али и о обавезама учесника на тржишту;
• упознавање учесника на тржишту са прописима о заштити конкуренције као превенција настанка повреда конкуренције.

Најважнији облици комуникације са јавношћу била су саопштења за медије, објаве у електронским и штампаним медијима, публикације, анимирани едукативни филмови, друштвене мреже и интернет страница Комисије. Важан део активности промоције Комисије били су и бројни тематски скупови, од конференција и округлих столова, до тематских стручних радионица и саветовања и других облика окупљања заинтересованих јавности, директна едукација кроз саветовања, издавање брошура и специјализованих публикација, кампање.

Заступање политике заштите конкуренције обухватало је, између осталог: иницијативе које предузима Комисија према другим државним органима/телима у циљу да утиче на законодавни оквир и спровођење политике заштите конкуренције, као и активности које се предузимају у циљу јачања свести пословне заједнице, органа власти и опште јавности о предностима конкуренције у друштву.

Такође, углед и препознатљивост Комисије у јавности су остваривани како кроз ефикасну примену закона, заступања (advocacy), међународну сарадњу, тако и путем медија. Комисија је комуницирала са медијима у 2018. години, кроз различите форме обраћања (саопштења, интервјуи, тематски догађаји, конференције, одговори на питања, пласирање тема и објава у медијима, припрема и дистрибуција брошура) и др.

Комисија је подржала, учешћем на оснивачкој скупштини, почетак рада Удружења за усклађеност у пословању (Corporate Compliance Association).

У издању „Беле књиге“ за 2018. годину, FIC-а дата је оцена пословне климе у Србији, као и препоруке за њено унапређење из угла улагача. У овом документу се и ове године констатује значајан напредак у раду Комисије и поздрављају најаве даљег унапређења законодавног оквира, што ће омогућити још ефикасније спровођење политике заштите конкуренције у Републици Србији. Према оцени FIC-а „Комисија је, наставила напредак у заступању политике конкуренције и односима с јавношћу“.

Представници Комисије су учествовали на седници Радне групе Националног конвента о ЕУ, која прати преговоре о Поглављу 8 – Политика конкуренције, а која је одржана у Нишу. Овом приликом представљени су и пред стручном јавношћу резултати прве фазе секторске анализе тржишта малопродаје хране, пића и дуванских производа у Републици Србији.

АКТИВНОСТИ КОМИСИЈЕ УСМЕРЕНЕ НА ОДНОСЕ СА ПОСЛОВНОМ И СТРУЧНОМ ЈАВНОШЋУ

Комисија је изузетно активна у упознавању пословне заједнице у Републици Србији, као и стручне јавности са свим аспектима свог деловања, а које произилази из овлашћења која Комисији даје Закон. У том смислу, и ову годину, Комисија је посветила и бројним активностима јавног заступања политике заштите конкуренције. Представници Комисије били су активни на бројним дешавањима која су организовала удружења, попут НАЛЕД-а, FIC-а, Америчке привредне коморе, клуба Привредник и слично. Такође, представници Комисије су врло често гости предавачи на бројних факултета универзитета у Србији.

САРАДЊА СА МЕДИЈИМА

Комисија је опредељена ка транспарентом приступу у односима са медијима, кроз благовремено достављање релевантних информација и континуирану сарадњу са медијима, организацију података, дугорочно планирање и утврђивање временског распореда активности.

Едукацијом и подизањем интересовања медија за област заштите конкуренције, Комисија постиже боље разумевање и добијање подршке јавности, која може да изврши позитиван притисак на учеснике на тржишту и доносиоце политичких одлука. Истовремено, тиме се испуњава и обавеза обавештавања јавности о раду Комисије.

Комисија је током 2018. године учинила додатне напоре како би значај заштите конкуренције учинила још транспарентнијом и разумљивијом широкој јавности (учесницима на тржишту, потрошачима и медијима). Све битне одлуке и обавештења о догађајима у којима Комисија учествује су транспарентно и благовремено пласирани, како на интернет страници Комисије, тако и у свим релевантним медијима (штампаним и електронским). Такође је за квалитет јавне промоције резултата рада Комисије изузетно значајна била и присутност представника Комисије у јавности, пре свега у медијима и на бројним скуповима.

ЗАШТИТА ПОСЛОВНО ОСЕТЉИВИХ ПОДАТАКА И ПОСЛОВНИХ ТАЈНИ

Одредбом члана 45. Закона прописана је могућност Комисије да одреди меру заштите извора података или одређених података. Тако заштићени подаци немају својство информације од јавног значаја у смислу закона којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја. Заштиту одређује закључком председник Комисије, на оправдан захтев странке, лица које је подносилац иницијативе за испитивање повреде конкуренције, или трећег лица које је доставило, односно ставило на увид одређене податке. Заштита се одређује само када подносилац захтева докаже да је његов интерес да се подаци не учине доступним јавности већи од интереса јавности – права јавности да зна, и то само ако подносилац захтева учини вероватним могућност настанка знатне штете због откривања извора података, односно података на које се захтев односи.

Важно је напоменути да ова мера заштите подразумева да заштићени подаци немају ознаку тајности у складу са законом којим се уређује тајност података. Мера има дејство у односу на поступање Комисије, тј. Комисија не може омогућити приступ тим информацијама по основу закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Било који подносилац захтева за заштиту података (физичко или правно лице), укључујући ту и органе у смислу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, може наведене податке учинити доступним, без обзира на меру заштите из члана 45. Закона, у складу са позитивним правом.