Комисија за заштиту конкуренције је крајем фебруара и током марта на основу јавно доступних информација била упозната са намером да сва три мобилна оператора повећају цене услуга мобилне телефоније. У вези са овом проблематиком, Комисија је примила и више иницијатива за испитивање постојања евентуалне повреде конкуренције. Поступајући по овим иницијативама, Комисија је прикупљала и анализирала регулаторни оквир, јавно доступне податке и затражила изјашњења од сва три оператора мобилне телефоније у Републици Србији.

Анализом регулаторног оквира Комисија је утврдила да, сходно члану 87. Закона о заштити потрошача и сходно члану 131. Закона о електронским комуникацијама, постоји обавеза претходног обавештавања, између осталих, и корисника услуга мобилне телефоније о променама цена. Тако је на основу јавно доступних података констатовано да су сва три мобилна оператора, унапред најавила повећање цена својих услуга, укључујући и методе јавног обавештавања, и то 30 дана пре промене цена. Према изјашњењима оператора достављеним на захтев Комисије, пре објаве о повећању цена поједини оператори су обавили консултације са Националном организацијом потрошача Србије или су о намераваном повећању цена унапред, дописом, обавестили Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге. Комисија напомиње да није оцењивала да ли је обавештавање корисника услуга мобилне телефоније било у складу са наведеним прописима, нити да ли је овакав начин обавештавања адекватан, већ су обавештења посматрана само из угла повећавања транспарентности на тржишту.

У теорији заштите конкуренције је позната чињеница да су тржишта која карактеришу класичне олигополске тржишне структуре, какво је тржиште мобилне телефоније у Републици Србији, посебно подобна за усаглашавање понашања између конкурената. У том смислу, Комисија је нарочито анализирала податке о времену најаве повећања цена и о износу повећања, посебно имајући у виду наводе из медија који се односе на подударности у погледу ова два фактора, као и понашање мобилних оператора код претходних повећања цена исте услуге.

У погледу времена најаве промена цена, а како је претходно већ речено, сва три оператора су поступила на основу регулаторне обавезе те 30 дана унапред најавила промене цена услуга мобилне телефоније. При томе, на основу података достављених од стране сва три оператора мобилне телефоније по захтеву Комисије (редослед најаве повећања цена, документација која је том приликом објављивана и сл), није се могло основано претпоставити постојање претходног договора у погледу повећања цена.

Када је реч о износу повећања, такође је утврђено да се не може основано претпоставити постојање претходног договора о овом елементу цене. Наиме, поређењем података достављених на захтев Комисије који се односе на повећање цена код сва три оператора, и то како по појединачним пакетима који су међусобно упоредиви, тако и упросечене вредности повећања, утврђено је да повећања цена нису једнака ни у номиналном ни у процентуалном износу код сва три посматрана оператора мобилне телефоније.

Додатно, Комисија је анализирала и претходна понашања у циљу утврђивања евентуалног постојања одређеног обрасца по ком су поступали мобилни оператори приликом ранијих повећања цена исте услуге, али на основу расположивих података, исти није утврдила.

Имајући у виду претходно изнето, те чињеницу да су оператори своја поскупљења јавно саопштавали и објављивали 30 дана пре примене нових цена како би своје понашање ускладили са Законом о потрошачима и Законом о електронским комуникацијама, при чему такав начин обавештавања није уочен приликом претходних повећања цена услуге мобилне телефоније, као и одсуство понашања које би упућивала на постојање договора постигнутог у претходном периоду, оцењено је да на основу прикупљених чињеница не може да се закључи постојање директног или индиректног тајног договарања.

Дакле, на високо концентрисаним тржиштима, једна промена цена која није део евентуалног претходно постигнутог договора, а која при томе није истовремена, нити у истом (номиналном/процентуалном) износу и која је претходно саопштена организацијама потрошача, регулаторном телу, те јавно објављена сходно одговарајућој регулативи, није довољна да Комисија поуздано претпостави понашање које би указивало на постојање повреде конкуренције, у мери која омогућава испуњење правног стандарда за покретање поступка по службеној дужности – постојање основане претпоставке из члана 35. Закона да је учињена повреда конкуренције.