ДОМАЋА САРАДЊА У 2016. ГОДИНИ
САРАДЊА СА РЕГУЛАТОРНИМ ТЕЛИМА И ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Један од важних предуслова за ефикасан рад Комисије представља стални дијалог и квалитетан систем размене информација са свим надлежним телима у Републици Србији, чији рад може утицати на развој конкуренције на тржишту. Циљеви сарадње са регулаторним телима и државним органима и организацијама су, између осталог и: стална размена информација и података, усаглашавање ставова о питањима од заједничког интереса, као и заједничко учешће у активностима које доприносе афирмацији политика које спроводе ова тела.
Сарадња са институцијама са којима је потписан протокол о сарадњи у претходним годинама (Народна банка Србије, Агенција за енергетику, Републичка агенција за електронске комуникације – РАТЕЛ, Републичка агенција за електронске медије – РЕМ, Агенција за привредне регистре, Привредна комора Србије), показала се као изузетно корисна, пре свега у погледу размене података, али и у контексту размене ставова по свим актуелним темама или поступцима који се воде пред Комисијом или другим органима и институцијама.
Комисија је у априлу 2016. године са Министарством унутрашњих послова Републике Србије потписала Споразум о сарадњи и Уговор о сарадњи у области форензике, чиме је заокружен формални оквир за сарадњу која ће обезбедити значајна унапређења даљег поступања Комисије, а и ефикаснију борбу против повреда конкуренције. Споразумом се уређује асистенција полиције приликом појединих радњи у поступку предвиђених Законом, размена информација и пружање услуга, као и едукација и тренинзи у области дигиталне форензике за службена лица Комисије. Уговор о сарадњи у области форензике дефинише техничку помоћ форензичких службеника МУП-а овлашћеним лицима Комисије приликом ненајављених увиђаја, као и помоћ приликом вештачења и доказивања одређених чињеница у поступку, а у складу са законима који уређују политику заштите конкуренције и рад полиције. Одредбама чл. 52.-55. Закона о заштити конкуренције, дефинисана су права и обавезе које Комисија има током спровођења увиђаја, односно ненајављеног увиђаја, која укључују и улазак у пословне просторије странке или трећег лица и привремено одузимање исправа и ствари. Одредбом члана 50. овог Закона (Сарадња са полицијом), утврђено је да ће полиција пружати по захтеву Комисије, помоћ у извођењу појединих радњи у поступку, а нарочито код увиђаја и привременог одузимања ствари, у складу са законом којим се уређује полиција. Комисија је спровела низ активности на оспособљавању службених лица Стручне службе Комисије за извођење ненајављеног увиђаја, што подразумева стицање знања из области дигиталне форензике у циљу претраживања персоналних рачунара и друге електронске опреме запослених у пословним просторијама странке или трећег лица (наводног починиоца повреде конкуренције). Међутим, по оцени Комисије, увиђај може бити још квалитетније спроведен уз асистенцију полиције.
У претходном периоду, Комисија је започела разговоре о ближој сарадњи са Пореском управом Србије, Управом царине Србије и др. Подаци којима располажу наведени органи и организације могу бити потребни за рад Комисије, а често и неопходни, како са становишта своје структуре, тако и брзине њиховог обезбеђивања – у поступцима који се воде пред Комисијом.
Полазећи од значаја јавних набавки за добробит друштва у целини, претходне године посвећена је изузетна пажња овој области, односно откривању и спречавању тајног координисања понуђача (тзв. „намештена“ или „лажирана понуда”) као и у погледу омогућавања што већем броју понуђача да учествују у поступку јавних набавки. Значајно је унапређена сарадња и координација активности са Управом за јавне набавке. У исто време, настављена је сарадња и са Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки, као и са Агенцијом за борбу против корупције, нарочито у контексту борбе против корупције у јавним набавкама. За сарадњом је настала потреба у вези са откривањем намештених понуда, при чему је могуће открити и везу између наручиоца и понуђача која указује на корупцију.
Руковођени потребом за унапређење функционисања, Комисија је, у новембру 2016. године потписала Споразум о сарадњи са Агенцијом за борбу против корупције и Републичком комисијом за заштиту права понуђача у поступцима јавних набавки. Овим споразумом, потписнице су преузеле обавезу да уложе координисане напоре у циљу заштите јавног интереса, смањења ризика од корупције, те јачања интегритета институција, уз утврђивање заједничких подручја сарадње у контексту Закона о јавним набавкама, Закона о Агенцији за борбу против корупције и Закона о заштити конкуренције. Под активностима и мерама се подразумева даља едукација у погледу борбе против корупције у јавним набавкама и извештавање о броју пријављених повреда конкуренције у поступцима јавних набавки у вези са чланом 27. Закона о јавним набавкама, предузетим активностима као и изреченим мерама забране учешћа у поступцима јавних набавки у вези са чланом 167. Закона о јавним набавкама (до фебруара текуће године за претходну).
Учешће представника Комисије у раду Комисије за контролу државне помоћи – Према одредби члана 6. став 2. Закона о контроли државне помоћи („Службени гласник РС“ број 51/09), представник Комисије обавља функцију заменика председника Комисије за контролу државне помоћи. Представник Комисије је у протеклој години активно учествовао у раду Комисије за контролу државне помоћи, редовним присуством седницама Комисије и активно учествовао у њиховом раду, дајући конкретне предлоге за измене и допуне предлога одлука (решења и закључака), као и мишљења у вези примене Закона о контроли државне помоћи, по појединачним захтевима министарстава, агенција, покрајинских секретаријата АП Војводине, јединица локалне власти и др. кao и мишљења у вези поднетих планова реорганизације стечајних дужника, а у складу са чланом 157. Закона о стечају („Службени гласник РС“ бр. 104/2009 и 83/2014) . Поред наведеног, представник Комисије у Комисији за контролу државне помоћи је у протеклој години присуствовао разним скуповима у земљи на којима је тема била државна помоћ у Републици Србији и прописи којима је ова област регулисана. Имајући у виду да се поглавље о конкуренцији убраја у једно од најзахтевнијих и најсложенијих у процесу преговарања и да ће из тих разлога Европска комисија овом поглављу посветити посебну пажњу, процена Комисије за заштиту конкуренције је да је неопходно, у још већој мери, унапредити сарадњу између две комисије, посебно имајући у виду оцену Европске комисије у Извештају о напретку Србије у 2016. години, која се односи на област конкуренције, у делу државне помоћи, у којој је истакнута важност интензивирања активности у циљу превазилажења уочених недостатака у сегменту државне помоћи.
Комисија је, на позив Привредне коморе Србије, била активни учесник на састанцима организованим поводом израде Општих услова пословања и акта о категоризацији аутобуских станица који је организовала Групација за превоз путника у друмском саобраћају и аутобуске станице ПКС.
Свесна значаја савремених економских модела у привредним токовима, Комисија је отпочела интензивнију сарадњу са Економским факултетом Универзитета у Београду, која је резултирала потписивањем Меморадума о сарадњи Комисије и Економског факултета, априла 2016. године. Овим документом се установљава опсег и садржај заједничких активности на промоцији заштите конкуренције и доприносу подизања свести о њеном значају.
Намера Комисије је да додатно ојача, иначе добру сарадњу са академском заједницом. У том смислу, очекује се да током 2017. године потпише споразуме о сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду и Економским факултетом Универзитета у Крагујевцу.
ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ О ЗНАЧАЈУ КОНКУРЕНЦИЈЕ
Међународна мрежа за конкуренцију (International Competition Network – ICN) дефинише заступање политике конкуренције као активности које спроводи тело за заштиту конкуренције, које су у вези са промоцијом конкурентног окружења, а нису засноване на формалним процедурама и дужностима (примени закона), већ углавном кроз грађење односа на добровољној основи са другим учесницима (Влада, министартсва, правосудни органи, Скупштина, учесници на тржишту, невладин сектор, општа јавност, итд.) у систему конкуренције и повећањем јавне свести о предностима конкуренције.
Промоција/заступање политике конкуренције, транспарентност рада Комисије и успешна комуникација са свим релевантним учесницима, имају суштински значај за спровођење надлежности које су Комисији поверене Законом. Транспарентна, предвидива и недискриминаторна примена Закона од стране Комисије и објављивање одлука, представљали су један од начина промовисања заштите конкуренције у протеклом периоду.
Конкретно, подизање свести о значају конкуренције током 2016. године, укључивало је све активности Комисије усмерене ка унапређењу законског оквира, промовисање заштите конкуренције и компетитивног пословног амбијента, односно на јачање свести о значају заштите конкуренције, применом механизама који подразумевају добровољно прихватање правила и сарадње, а санкционисање и принудно извршење као крајњу меру.
Заступање политике заштите конкуренције обухватало је, између осталог: иницијативе које предузима Комисија према другим државним органима/телима у циљу да утиче на законодавни оквир и спровођење политике конкуренције, као и активности које се предузимају у циљу јачања свести пословне заједнице, органа власти и опште јавности о предностима конкуренције у друштву.
Такође, углед и препознатљивост Комисије у јавности су остваривани како кроз ефикасну примену закона, заступања (advocacy), међународну сарадњу, тако и путем медија. Комисија је стручно и кадровски ојачана крајем 2015. године посебно за ту врсту активности, па је комуникација са медијима посебно интензивирана у 2016. години, кроз различите форме обраћања (саопштења, интервјуи, тематски догађаји, конференције, одговори на питања, пласирање тема и објава у медијима, припрема и дистрибуција брошура) и др.
Циљеви које Комисија жели да постигне кроз своје активности заступања су:
• подизање свести о значају заштите конкуренције за функционисање отворене тржишне привреде и за добробит потрошача;
• упознавање јавности са предностима ефикасне конкуренције (компетитивни пословни амбијент, мање улазних баријера, нова радна места, бољи квалитет производа и услуга итд);
• препознатљивост Комисије у јавности што подразумева информисаност о овлашћењима Комисије, али и о обавезама учесника на тржишту;
• упознавање учесника на тржишту са прописима заштите конкуренције као превенција настанка повреда конкуренције.
Полазећи од надлежности Комисије из члана 21. Закона, али и од праксе тела за заштиту конкуренције у ЕУ и шире, могући инструменти за остваривање ових циљева су: мишљења на нацрте и предлоге закона и на важеће законе, који су од утицаја на заштиту конкуренције; мишљења о примени Закона; објављивање одлука у Службеном гласнику РС и на интернет страни; секторске анализе; директна едукација кроз саветовања, семинаре и радионице; учешће на округлим столовима, конференцијама, издавање брошура и специјализованих публикација, кампање, саопштења и интервјуи званичника Комисије у медијима и сл.
АКТИВНОСТИ КОМИСИЈЕ УСМЕРЕНЕ НА ОДНОСЕ СА ПОСЛОВНОМ И СТРУЧНОМ ЈАВНОШЋУ
Комисија за заштиту конкуренције изузетно је активна у упознавању пословне заједнице у Србији, као и стручне јавности са свим аспектима свог деловања, а које произилази из овлашћења која Комисији даје Закон. У том смислу, годину у којој је обележила десет година рада, Комисија је посветила и бројним активностима јавног заступања политике заштите конкуренције. Представници Комисије били су активни на бројним дешавањима која су организовала удружења, попут НАЛЕД-а, Савета страних инвеститора, Америчке привредне коморе и слично.
Комисија је била и активан учесник на конференцији у организацији Danas konferens centra која је одржана фебруара 2016. године у Београду, а на тему: „Тржиште кабловске телевизије и заштита конкурентности у Србији“.
Представници Комисије отворили су, априла 2016. године у Београду, семинар „Усаглашавање пословања са правом конкуренције, најчешће повреде и мере превенције”, који је организовала адвокатска канцеларија Самарџић-Орешки-Грбовић и консултантска кућа Peterhof Consulting. Повод одржавања семинара било је упознавање учесника на тржишту и стручне јавности са неопходношћу неодложног усаглашавања пословања са стандардима поштовања права конкуренције. Излагања и дискусије биле су усредсређене на карактеристичне ризике повреде конкуренције који су иманентни компанијама које послују у Србији. Семинар је, поред едукативне мисије, послужио и као прилика за заступање политике и права заштите конкуренције (competition advocacy) у пословној и стручној јавности, као и за размену искустава и виђења стања у овој области.
Комисија за заштиту конкуренције имала је запажено учешће на јубиларној, десетој по реду конференцији „У фокусу конкуренција- обележавање прве декаде”, новембра 2016. Овај догађај редовно се организује у окриљу адвокатске канцеларије Карановић & Николић и немачке фондације Фридрих Нојман (Friedrich Naumann). Превасходни значај присуства овој коференцији лежи у околности да она „регрутује“ угледне познаваоце међународних прилика, представнике државних органа, адвокате, корпоративне правнике, односно експерте из пословне заједнице који већ традиционално, једном годишње, разматрају актуелности из домена права конкуренције.
Децембра 2016. године, на позив Агенције за борбу против корупције, Комисија је узела учешћа на конференцији „Сарадња Агенције за борбу против корупције са државним институцијама у борби против корупције“, а поводом обележавања Међународног дана борбе против корупције. Управо је одржани скуп био прилика за представљање активности које Комисија свакодневно предузима, руковођена својим законским овлашћењима.
Запослени у Комисији за заштиту конкуренције учестовали су и на IV међународној конференцији у организацији ЈП „Електропривреда Србије“ и Балканмагазина, под институционалним покровитељством Министарства рударства и енергетике Републике Србије, а која је одржана 01.12.2016. године у Привредној комори Србије на тему: „Регионално тржиште електричне енергије“.
Уз Привредну комору Србије, Управу за јавне набавке и Комисију за заштиту права у поступцима јавних набавки и Комисија је била један од организатора стручног скупа „Значај јавних набавки у креирању пословног амбијента“, одржаног децембра 2016. године. Представници Комисије искористили су ову прилику како би пословној заједници указали на опасност намештања јавних понуда.
У организацији SEETO (South-East Europe Transport Observatory), у оквиру техничке помоћи Директоратa за транспорт Европске комисије у децембру 2016. године одржан је 25. састанак Радне групе за железницу и интермодални транспорт. Комисија је имала презентацију на тему: Упознавање са случајевима из области заштите конкуренције у сектору железничког превоза, и стручне теме из наведене области као што су: уговори о прекограничним прелазима, правила о изради редова вожње, поступци истраживања железничких несрећа и сл.
Поводом обележавања деценије рада Комисије, априла 2016. године, гост Комисије за заштиту конкуренције био је Вилијам Ковачић (William E. Kovacic), професор Универзитета Џорџ Вашингтон и директор Агенције за конкуренцију и тржиште Уједињеног Краљевства (CMA), иначе један од водећих стручњака за питања заштите конкуренције у свету. Проф. Ковачић је том приликом, одржао предавање за запослене у Комисији о искуствима и могућим трендовима развоја, али и изазовима са којима се суочавају тела за заштиту конкуренције широм света.
Јуна 2016. године, Комисија за заштиту конкуренције имала је прилику да буде домаћин др Расела Питмана (Russell Pittman), директора сектора за економске анализе Министарства правде САД, једног од водећих експерата за питања заштите конкуренције, који је одржао корисно предавање запосленима у Комисији о коришћењу економетрије у анaлизама тржишта, као и о искуствима у спровођењу политике конкуренције у САД.
Децембра 2016. године, на позив Агенције за борбу против корупције, Комисија је узела учешћа на конференцији „Сарадња Агенције за борбу против корупције са државним институцијама у борби против корупције“, а поводом обележавања Међународног дана борбе против корупције.
АКТИВНОСТИ КОМИСИЈЕ УСМЕРЕНЕ НА ОДНОСЕ СА СРЕДСТВИМА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА
Комисија заступа став да се едукацијом и подизањем интересовања медија за област заштите конкуренције, истовремено постиже боље разумевање и добијање подршке јавности, која даље може да изврши позитиван притисак на учеснике на тржишту и доносиоце политичких одлука. Истовремено, тиме се испуњава и обавеза обавештавања јавности о раду Комисије.
Благовремено достављање релевантних информација и континуирано неговање коректних односа са медијима, подразумева стратешки приступ који обухвата организацију података, план и временски распоред активности.
Комисија је током 2016. године учинила додатне напоре како би значај заштите конкуренције учинила транспарентним и разумљивим широкој јавности (учесницима на тржишту, потрошачима и медијима). Објављивање свих битних одлука и обавештења о догађајима у којима Комисија учествује, су транспарентно и благовремено пласирани, како на интернет страници Комисије, тако и у свим релевантним медијима (штампаним и електронским). Присутност председника Комисије у јавности такође је била изузетно значајна за квалитет јавне промоције резултата рада Комисије, што говори у прилог потребе даљег појављивања представника Комисије у медијима кроз интервјуе, гостовања, ауторске чланке, итд.
Извештајни период био је обележен наглашеним интересовањем представника медија за све врсте активности Комисије, укључујући и оне које су се односиле на испитивање концентрација. У 2016. години, Комисија је водила поступке и донела одлуке у предметима чији су учесници, између осталих, биле и велике иностране компаније, које су остваривале активност и на тржишту Републике Србије.
Концентрације о којима је Комисија решавала уз прописавање одређених услова, посебно су биле у фокусу интересовања медија. Поред структуре самих мера, интересовање је исказано и за наложене рокове њиховог трајања, последице неспровођења одређених услова у дефинисаном року, могућност одређивања додатних рокова, процену ефеката примене прописаних мера на стање конкуренције на анализираном релавантном/релевантним тржиштима. Интересовање медија, када је реч о условно одобреним концентрацијама, односило се не само на предмете започете и окончане у 2016. години, већ и на оне из претходних година, за које је спровођење наложених мера имало своју актуелност и у извештајном периоду.
Комисија је на сваки упит који јој је достављен од представника медија, одговорила у најкраћем могућем року, водећи рачуна да у такве одговоре не буду укључени и они подаци који представљају пословну тајну, а са којима је Комисија поступала у складу са законом. Комисија је током 2016. године, имала више од 1000 објава у штампаним и електронским медијима о активностима и поступцима које води, које су све биле у позитивној или неутралној конотацији, што је значајан помак у медијском праћењу Комисије.
Комисија је у 2016. години спровела следеће активности:
СТВАРАЊЕ БАЗЕ ПОДАТАКА О МЕДИЈИМА
Као први корак у стратешком коришћењу медија као средства комуникације, у 2016. години је први пут формирана детаљна база података релевантних за односе са медијима, а посебно оним којима је ужа специјалност економија, право, тржиште, или конкретно област којом се бави Комисија. База медијских података садржи све појединости у вези са свим врстама медија (радио и тв, штампани, интернет медији итд.), као и у вези са специјализованим медијима који се баве економским темама.
ДОГАЂАЈИ
Комисија је организовала или била домаћин на више скупова који су били повод за комуникацију са медијима ради промоције њених активности, од којих се, као наjзначајнији свакако могу издвојити два догађаја: Дан конкуренције, обележавање десет година рада Комисије и међународна конференција „Изградња институционалних капацитета националних тела за заштиту конкуренције Југоисточне Европе“.
Дан конкуренције – планирањем догађаја предвиђено је учешће представника свих релевантних институција, организација, али и осталих представника стручне јавности чији је рад непосредно везан за рад Комисије (Народне скупштине, Владе, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Делегације Европске уније, судија надлежних судова, тужиоца Републичког јавног тужилаштва, Привредне коморе, представника регулаторних тела, стручне јавности, адвокатских канцеларија, медија, итд..).
Забележене су објаве о конференцији Комисији за заштиту конкуренције (интервјуи, изјаве, извештаји) у медијима (интернет портали, електронски и штампани медији) са националном и регионалном покривеношћу, званични портали Владе Србије и Министарства државне управе и локалне самоуправе, итд…). Објаве су новинарски обрађене у 24 медија, док су у осталим пренети опширнији агенцијски извештаји, сви базирани на дистрибуираном прес материјалу које је за новинаре припремила Комисија,, изјaвама датим на самом догађају, као и претходно пласираним интервијуима. Новинске агенције су пренеле прослеђене најаве и пласирале их као агенцијске вести, а након догађаја објавиле и својим корисницима дистрибуирале опширније извештаје. Агенције су пласирале и изјаве које су учесници конференције дали, као видео материјал својим корисницима. Видео прилози су објављени и на видео порталима новинских агенција, што је омогућило да буду јавно доступни и чиме је покривен велики број медија и шире јавности. Новинарске извештаје о обележавању Дана конкуренције пратило је и више телевизија са националном покривеношћу, између осталих и Јавни сервис.
Међународна конференција „Изградња институционалних капацитета националних тела за заштиту конкуренције Југоисточне Европе“ – иако је догађај по својој природи имао обележје стручног скупа, намењеног онима који се професионално баве политиком и правом конкуренције, Комисија за заштиту конкуренције успела је да и ово дешавање искористи за промоцију политике заштите конкуренције у широј јавности у Србији и у региону. Медијска најава конференције је два пута дистрибуирана свим новинским агенцијама, штампаним и електронским медијима.
Комисија је уговорила и „медијска пријатељства“ са неколико медијских кућа (агенције, дневне новине, недељник, месечник и телевизијска станица) у Србији. Организовано је гостовање др Расела Питмана на регионалној телевизији N1, који је био емитован више пута током трајања конференције (по принципу CNN) и објављен је на интернет страни телевизије.. Телевизија N1 је припремила и посебан прилог о важности институционалног јачања тела за заштиту конкуренције Југоисточне Европе. Осим приказа отварања Конференције, у прилогу су објављене и изјаве које су на ову тему дали председник Комисије, представник ЕБРД Лоренцо Кјари и Димитри Лукас из Комисије за заштиту конкуренције Грчке.
Анализиране су објаве о конференцији Комисији (интервјуи, изјаве, извештаји) у медијима и укупно је регистровано више од 35 објава (објава на свим интернет порталима штампаних и електронских медија са националном и регионалном покривеношћу). Такође, извештаји објављени на интернет порталима су публиковани и у штампаним издањима тих медија.
Објаве су претежно пренети опширнији агенцијски извештаји, сви базирани на дистрибуираном прес материјалу, који је Комисија припремила за новинаре и изјавама, датим на самом догађају. У свим објавама (штампа, тв, агенције, интернет портали), фокус је био на институционалном јачању тела за заштиту конкуренције и важност ових институција за друштво.
Представници ЕБРД-а су, анализирајући успешност Међународне конференције „Изградња институционалних капацитета националних тела за заштиту конкунције Јутоисточне Европе“, оценили као изузетно успешно медијско представљање овог скупа, а који је био од изузетног значаја за сва тела за заштиту конкуренције Југоисточне Европе.
Семинар Регионалног центра OECD-а за конкуренцију, који је одржан у септембру 2016. године у Београду такође је била прилика коју је Комисија искористила за промоцију политике заштите конкуренције. Иако је сам радни део скупа био затворен за јавност, уводна излагања председника КЗК, као и директорке Регионалног центра OECD-а за конкуренцију овог скупа, пренели су као вест водећи српски медији.
Током 2016. године организовано је више интервјуа и гостовања представника Комисије у најтиражнијим и најгледанијим штампаним и електронским медијима. У исто време, председседник Комисије дао је више интервјуа стручним часописима који излазе у Србији, како на српском, тако и на енглеском језиком.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Брошура/водич – „Кључно за конкуренцију“
Имајући у виду значај и улогу медија у преношењу кључних порука о значају заштите конкуренције, али и њихову недовољну информисаност о томе, Комисија је издала брошуру – речник „Кључно за конкуренцију“ који садржи објашњења најчешћих српско – енглеских термина који се јављају у праву конкуренције. Приликом припреме брошуре, посебна пажња је посвећена дизајну и изгледу брошуре, како би материјал био атрактиван што ширем кругу читалаца. Речник је намењен пре свега медијима, најширој али и стручној јавности
Дистрибуирано је преко 400 примерака, свим уредницима и новинарима електронских и штампаних медија, државним органима, независним регулаторним и контролним телима, најзначајнијим пословним удружењима. Посебан циљ је био успостављање двосмерног комуникацијског канала и боља информисаност. Како је у анкети коју је Комисија самостално организовала средином 2016. године, уочено недовољно познавање надлежности, поступака и законског оквира рада Комисије, извесно је да је публикација „Кључно за конкуренцију“ допринела већем степену разумевања и информисаности медија о политици заштити конкуренције, а што ће омогућити још већу заступљеност Комисије у медијима. Брошура је, такође, искоришћена за промоцију рада Комисије на стручним скуповима и догађајима.
САЈТ КОМИСИЈЕ
У извештајној години, Комисија је наставила са претходно успостављеном праксом, а у неким деловима и законском обавезом, пуне транспарентности у раду како објављивањем свих релевантних докумената на званичној интернет страни Комисије (www.kzk.gov.rs) тако и саопштења о свим дешавањима у Комисији која су од интереса за јавност.
Стручној, али и широј јавности доступне су све одлуке које је Комисија донела у поступку решавања по поднетим пријавама или у поступцима вођеним по службеној дужности.
Интензивирана је пракса издавања саопштења за јавност у вези са предметима који изазивају интересовање медија, али и у случајевима када Комисија оцењује да је важно изнети став по одређеном питању. Такође, објављују се све информације о значајнијим активностима председника Комисије, чланова Савета и запослених. Ова пракса је допринела значајно већем броју посета званичне интернет презентације, који је увећан за 31% у односу на претходну годину.
У 2016. години повећано је интересовање домаћих и иностраних медија за рад Комисије. Новинари штампаних и електронских медија, као и интернет портала поставили су Комисији велики број питања из делокруга њене надлежности. Некада је оквир постављених питања био опредељен интересом јавности у односу на конкретне поступке који су вођени пред Комисијом, али су се питања представника медија односила и на захтеве за ближим тумачењем одређених законских норми. Комисија је по таквим захтевима увек одговарала у најкраћем могућем року.
ИНТЕРНИ САЈТ КОМИСИЈЕ
Поред званичног интернет сајта, у 2016. години Комисија је започела и креирање нових начина интерне комуникације. У том смислу, у септембру 2016. године, покренут је интерни сајт који служи као платформа за информације које се односе на унутрашњу организацију, едукације, интерно информисање и функционисање Комисије. Сајт осим актуелних информација за запослене, садржи и презентације, стручну литературу, анкете, форуме за дискусију, као и предлоге и иницијативе везане за свакодневни рад у Комисији. Сајт је креиран како би допринео бољој информисаности како о стручним, тако и о темама која су од значаја за ефикаснији рад запослених у Комисији.