Када је у питању сарадња Комисије са међународним институцијама и мрежама, као што су UNCTAD, OECD, ICN, Европска комисија, OECD-GvH RCC, Енергетска заједница и други, такође постоји дуга традиција. Ова сарадња се остварује путем више различитих модалитета. То су, пре свега, допринос и учешће Комисије у изради свеобухватних извештаја и упитника или у пројектима који су усмерени на унапређење заштите конкуренције у Републици Србији и уопште. Такође, врло значајан део активности међународне сарадње, Комисијa остварује путем обука, семинара, радионица и конференција који имају за циљ размену искустава, као и унапређење праксе, са потенцијалом за постизање већег степена конвергенције праксе релевантних тела за заштиту конкуренције.

Конференција Уједињених нација за трговину и развој (United Nations Conference on Trade and Development- UNCTAD)

Успешна сарадња Комисије са Конференцијом Уједињених нација за трговину и развој (UNCTAD) датира још из времена израде Peer Review анализе политике заштите конкуренције у Србији, која је окончана 2011. године. Комисија даје редован допринос пројектима, конференцијама и стручним скуповима ове огранизације, међу којима посебан значај има годишња конференција, односно састанак Међувладине групе експерата из области права и политике конкуренције у Женеви, на којем представници Комисије учествују у сарадњи са релевантном Мисијом Републике Србије при Уједињеним нацијама.

Mеђународна мрежа за конкуренцију (International Competition Network- ICN)

Комисија је активни члан Mеђународне мреже за конкуренцију (International Competition Network- ICN) од свог оснивања. Иако није реч о међународној организацији у формалном смислу, већ о неформалној мрежи тела за заштиту конкуренције, имајући у виду њен задатак и фокус, као и састав (велики број националних тела за заштиту конкуренције и представника невладиног сектора, као што су пословна и академска заједница, адвокатура и сл.), сарадња са ICN-ом поставља се као неопходност у раду сваког тела за заштиту конкуренције које тежи потпуној информисаности и учешћу у модерним тенденцијама у праву и политици заштите конкуренције. Представници Комисије учествују у раду више радних група ове међународне мреже, као и на престижним годишњим скуповима ICN-а.

Организација за економску сарадњу и развој (Organisation for Economic Cooperation and Development- OECD) и Регионални центар за конкуренцију (OECD-GvH RCC) у Будимпешти

Сарадња Комисије са OECD-ом такође има веома дугу традицију. Премда Република Србија није чланица ове међународне организације, Комисија даје свој допринос активностима OECD-а које укључују праћење и агрегацију података о заштити конкуренције у свету, на више начина. Прво, путем размене искустава на високом нивоу и учешћа представника Комисије на једној од најпрестижнијих конференција у области заштите конкуренције, под називом „Глобални форум о конкуренцији“, за чије потребе доставља писане доприносе. Затим, путем учешћа у пројектима OECD-а и изради одговора на комплексне упитнике који се тичу заштите конкуренције у Републици Србији. На крају, путем учешћа представника Комисије на бројним семинарима и радионицама Регионалног центра за конкуренцију (RCC) у Будимпешти, који је основан 2005. године од стране OECD-а и мађарског тела за заштиту конкуренцију и који повезује тела за заштиту конкуренције југоисточне Европе и Заједнице независних држава.

Енергетска заједница

Енергетска заједница је међународна организација са седиштем у Бечу, основана Уговором о оснивању Енергетске заједнице, потписаним у Атини 2005. године . Република Србија је потписница Уговора о оснивању Енергетске заједнице, а Министарство рударства и енергетике учествује у спровођењу тог уговора на међународном нивоу и управља преговарачким поступком који се тиче предлога његових измена и допуна, на страни Републике Србије. Комисија сарађује са Енергетском заједницом, односно Секретаријатом ове организације, посредством Министарства рударства и енергетике. Сарадња се огледа, пре свега, у учешћу представника Комисије у преговарачком поступку и давању мишљења Комисије на предлог измена и допуна оснивачког Уговор, као и коментара, са стручног аспекта, на разне извештаје Секретаријата Енергетске заједнице, као што су извештаји о спровођењу меких мера, годишњи Извештаји о раду и слично.

Централноевропски уговор о слободној трговини- Central European Free Trade Agreement (CEFTA)

Сарадња Комисије са CEFTA-ом, одвија се посредством Министарства трговине, туризма и телекомуникација, као CEFTA контакт тачке на страни Републике Србије. Имајући у виду чињеницу да CEFTA споразум , између осталог, садржи одредбе о конкуренцији, Комисија учествује на састанцима и изјашњава се на документа која настају у процесу испуњења обавеза Републике Србије из тог споразума или на акта којима се даље регулишу одређена питања од значаја за област конкуренције, као што су акциони планови и слично. У том контексту, посебно је значај план за стварање Регионалног економског простора, настао на основу договору премијера Западног Балкана на Самиту у Трсту 2017. године, који је уобличен у Акциони план за успостављање Регионалног економског простора за период 2021-2024 .

Комисија учествује у процесу приступања Републике Србије Европској унији (ЕУ) ради извршавања међународних обавеза тиме што даје допринос хармонизацији националног законодавства у области заштите конкуренције са правним тековинама ЕУ, обезбеђује ефикасну примену законодавства у тој области и учествује у преговарачком поступку.

У свом раду, Комисија поступа у складу са чланом 73. Споразума о стабилизацији и придруживању, потписаним између ЕУ и Републике Србије (у даљем тексту: ССП), којим су регулисана питања заштите конкуренције. Сходно одредбама наведеног члана, Комисија је дужна да, приликом утврђивања повреда конкуренције које могу утицати на трговину између Републике Србије и ЕУ, примењује критеријуме који проистичу из примене правила конкуренције која се примењују у ЕУ (нарочито из чланова Уговора о функционисању ЕУ који регулишу рестриктивне споразуме и злоупотребу доминантног положаја) и из инструмената тумачења које су усвојиле институције ЕУ.

У погледу преузимања обавеза из ССП-а које се односе на усклађивање законодавства (члан 72 ССП-а), Закон о заштити конкуренције и прописи донети на основу Закона, у великој су мери усклађени са правним тековинама ЕУ, што је потврђено у Извештају о аналитичком прегледу законодавства (Screening Report), као и у годишњим Извештајима Европске комисије о напретку Републике Србије. Комисија континуирано учествује у раду Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију, који је основан у складу са одредбама ССП-а и чија је надлежност да прати процес извршавања обавеза из Споразума у овим областима. За потребе одржавања састанака Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију, као и припреме годишњег Извештаја Европске комисије о напретку Републике Србије, Комисија доставља редовне писане прилоге, који садрже детаљне информације о нивоу усклађености националног законодавства са правним тековинама ЕУ, о капацитетима Комисије, као и њеним најзначајнијим активностима у спровођења Закона.

Учешће Комисије у преговарачком поступку, остварује се путем учешћа у раду одговарајућих преговарачких група. Сходно Одлуци Владе о формирању Координације за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији и Тима за подршку преговорима („Службени гласник РС“, бр. 41/2021, 46/2021 и 53/2021), којом је усвојена нова методологија преговора са ЕУ и уведени преговарачки кластери, Комисија учествује у раду преговарачких група за следећа поглавља :

- Поглавље 8: Политика конкуренције (у оквиру преговарачког кластера 2- Унутрашње тржиште)
- Поглавље 10: Информационо друштво и медији (у оквиру преговарачког кластера 3- Конкурентност и инклузивни раст)
- Поглавље 14: Транспорта (у оквиру преговарачког кластера 4- Зелени договор и одржива повезаност) и
- Поглавље 15: Енергетика (у оквиру преговарачког кластера 4- Зелени договор и одржива повезаност).

Поред наведених група, у контексту сарадње са другим државним органима, Комисија учествује и у раду преговарачких група за Поглавље 5: Јавне набавке и Поглавље 23: Правосуђе и основна права (оба у оквиру преговарачког кластера 1- Основе), као и у процесу припреме прилога за састанке Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање Европске уније и Србије.

Усклађивање прописа са правним тековинама ЕУ

Потписивањем ССП-а, Република Србија се, у складу са чланом 72. овог споразума, обавезала на постепено усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ, као и на његову доследну примену. Ради лакше припреме за испуњење захтева који су проистицали из ССП-а, било је неопходно припремити програм који имају све државе кандидати за чланство у ЕУ, а који би дефинисао развојне и стратешке циљеве у процесу европских интеграција, као и мере потребне за њихову реализацију.

У том циљу, 2008. године, усвојен је Национални програм за интеграцију Републике Србије у ЕУ (НПИ), који је представљао први такав свеобухватни документ.. Затим је 2013. године, по добијању статуса кандидата за чланство у ЕУ и ступања на снагу ССП-а, Влада РС усвојила нови вишегодишњи програм усклађивања домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ под називом Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (у даљем тексту: НПАА), који је заменио дотадашњи НПИ, а који је ревидиран више пута.

Комисија је испунила све своје обавезе из друге ревидиране верзије НПАА тиме што је израдила и, у складу са надлежностима прописаним Законом, након поновљене процедуре прибављања релевантних мишљења ресорних државних органа, поднела Влади Републике Србије предлоге три уредбе о изузећу по категоријама споразума. у 2021. години.

Комисија редовно извештава надлежне институције о свом институционалном и административном капацитету, заједно са планираним мерама за јачање истих, у контексту праћења испуњења захтева и планова из НПАА који се тичу политике конкуренције.

Учешће у процесу превођења правних тековина ЕУ на српски језик- стручна редактура превода европског законодавства

Република Србија, као једна од држава кандидата за чланство у ЕУ, има дужност припреме правних тековина ЕУ на националном службеном (српском) језику. Овим захтевним процесом, који треба да буде окончан до дана приступања Републике Србије ЕУ, координира Министарство за европске интеграције од свог оснивања

У сарадњи са надлежним државним институцијама, Министарство припрема листе приоритета правних аката и ангажује преводиоце. Поред самог превођења правних аката ЕУ са неког од званичних језика ЕУ, овај процес обухвата и три нивоа редактуре – стручну, правнотехничку и језичку редактуру, у циљу обезбеђења најбољег могућег квалитета преведених текстова.

Комисија за заштиту конкуренције, од свог оснивања,учествује у процесу стручне редактуре превода правних тековина ЕУ , преко својих именованих представника који имају својство координатора и заменика координатора за стручну редактуру, као и стручних редактора. Стручна редактура одвија се на основу претходно именованих приоритета за превођење, који се проверавају и ажурирају на годишњем нивоу од стране појединачних институција, у областима њихове надлежности.

Комисија је од свог оснивања имала значајну техничку подршку Европске уније, као и других међународних финансијских институција кроз пројекте који су били усмерени на унапређење капацитета Комисије, као и заштите конкуренције у Републици Србији. У складу са развојем Комисије кроз време, мењао се и карактер такве помоћи- од изградње капацитета до унапређења рада Комисије у одређеним, уско дефинисаним областима и постепеног усмеравања ка другим актерима на тржишту Републике Србије чије је поступање значајно за заштиту конкуренције у Републици Србији, као што су секторски регулатори, друге организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, судство, академска заједница итд.

Први програм техничке помоћи јесте пројекат ACPC (Assistance to the Commission for Protection of Competition), финансиран и реализован средствима из програма CARDS 2006 Европске уније, а реализован у периоду од 01. јануара 2008. до 31. децембра 2010. године.

Затим је, током 2011. године, Комисија предузела кораке на одржавању континуитета у области едукације и подизања нивоа практичних знања запослених кроз билатералну сарадњу са немачком Владом. На основу те сарадње, Комисији је додељен пројекат усавршавања капацитета у организацији немачке државне фондације IRZ, замишљен као прелазно решење до почетка реализације подршке Комисији из средстава претприступног програма IPA 2011.

Након међународног тендера и оцене приспелих понуда у седишту Делегације ЕУ у Србији, у септембру 2012. године, отпочео је пројекат „Јачање институционалних капацитета Комисије за заштиту конкуренције у Републици Србији“, финансиран из програма IPA 2011, у вредности од око 2,5 милиона евра. Реализација овог пројекта трајала је 30 месеци, а поверена је „GIZ International Services’’. Овај пројекат подразумевао је јачање капацитета Комисије и практично усавршавање, не само запослених у Комисији, већ и судија Управног суда, пословне заједнице и регулаторних тела.

У периоду од јула до октобра 2012. године, такође захваљујући средствима из претприступног програма IPA 2011, у висини од око 180 000 евра, реализована је набавка и инсталација форензичког софтвера за Комисију за заштиту конкуренције. Тендер је расписан од стране Делегације ЕУ у Србији, на основу ког је изабрана компанија „IMC Technologies” за реализацију пројекта. Набавка форензичког софтвера спроведена је у циљу опремања Комисије неопходним техничким условима за спровођење ненајављених увиђаја. Поред самог софтвера и пратећих елемената за спровођење ненајављених увиђаја, Комисији је обезбеђено и 6 модерних лаптоп рачунара изузетних перформанси, као и значајни капацитети за смештај велике количине електронских података. У оквиру овог пројекта, извршена је и обука запослених у Комисији за руковање наведеном опремом, након чега су им издати међународни сертификати.

Током 2013. године, поред активности на пројекту „Јачање институционалних капацитета Комисије за заштиту конкуренције у Републици Србији“, реализован је и програм унапређења економског образовања запослених у Комисији за заштиту конкуренције. Овај програм реализован је у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (EBRD) и Центром за либерално – демократске студије, а његов циљ је био да понуди полазницима знање које је потребно за пуно разумевање економских начела која се примењују при анализи случајева из области права конкуренције. Веома битан сегмент програма био је усмерен на представљање најзначајнијих економетријских техника које се користе при анализи предмета из области права конкуренције. Подршка Комисији од стране ЕБРД-а, у сарадњи са Центром за либерално – демократске студије, настављена је и током 2014. и 2015. године, а окончана 2016. године. Овај програм свеобухватне обуке и подршке запосленима у Комисији био је усмерен на следеће области: набавку економетријског софтвера и обуку запослених за коришћење истог, усавршавање знања за примену форензичког софтвера, дефинисање и примену стратегије односа са јавношћу и организацију семинара на тему економске регулације.

У периоду од априла до октобра 2016. године, спроведен је пројекат Перформ и то од стране представништва Helvetas Swiss Intercooperation SRB, у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике. Комисија ја била један од корисника овог пројекта, чији је основни циљ био спровођење анализе конкуренције у сектору постпродајних услуга. Анализа је резултирала низом закључака и препорука, које су објављене на интернет страници Комисије, а на основу њених резултата, припремљен је и предлог Уредбе о споразумима о поправци и одржавању моторних возила и о продаји резервних делова који су изузети од забране рестриктивних споразума.

У току 2017. године, Комисија је припремила пријаве за више пројеката, које су у међувремену одобрене и чија имплементација је отпочела углавном током 2018. године.

Пројекат под називом “Повећање привредног раста путем подршке промоцији политике заштите конкуренције“, Комисији је одобрен од стране амбасаде Краљевине Норвешке у Београду, под покровитељством норвешког Министарства иностраних послова. Овај пројекат трајао је у периоду од новембра 2017. године до 31. децембра 2021. године (продужаван више пута услед пандемије корона вируса), а састојао се из четири основна сегмента, усмерена на јачање капацитета Комисије у спровођењу политике конкуренције, путем: промоције евентуалних решења у будућем нацрту закона о заштити конкуренције; повећања стопе откривања повреда конкуренције, обезбеђењем најновије форензичке опреме и обуке; подизањем нивоа културе конкуренције и свести међу кључним актерима на тржишту Републике Србије и израде стратегије и смерница за кризни ПР Комисије, као и спровођења релевантне обуке у том домену.

Почев од пролећа 2018. године до 2020. године, Комисија је, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, реализовала пројекат под називом „Изградња капацитета Комисије за заштиту конкуренције“. Главне компоненте овог пројекта биле су усмерене на: подршку раду Комисије, кроз обезбеђење економетријског софтвера и одговарајуће обуке, израду смерница и појмовника права конкуренције и остале пратеће активности; јачање академског приступа и сарадње запослених у Комисији са академским институцијама;

Трећи пројекат, који је Комисија спроводила почев од 2018. године, у сарадњи са Светском банком, носио је назив „Пројекат унапређења пословног окружења у Републици Србији“. Комисији је, кроз овај пројекат, пружена техничка помоћ за унапређење конкуренције и регулацију тржишта у Републици Србији, на основу кровног споразума који су потписале Влада Републике Србије и Међународна финансијска корпорација (чланице групације Светске банке). Један од значајних резултата овог пројекта било је потписивање Меморандума о сарадњи између Комисије и Републичког секретаријата за јавне политике, у циљу постизања ефикасније међу-институционалне сарадње, нарочито у домену анализе ефеката прописа на конкуренцију на тржишту Републике Србије. Такође, у оквиру овог пројекта, који је окончан 2021. године, спроведене су и две секторске анализе – тржишта међународног превоза терета железницом и тржишта међумесног аутобуског саобраћаја у Републици Србији.

Твининг пројекат под називом „Даљи развој заштите конкуренције у Србији“, Комисија је спроводила заједно са италијанским телом за заштиту конкуренције, у периоду од 30 месеци (иницијално 24 месеца, али продужено услед пандемије корона вируса). Овај пројекат финансиран је из средстава ЕУ и то програма ИПА 2014, и имао је три кључне компоненте, усмерене на: даљу хармонизацију националног законодавства у области заштите конкуренције са правним тековинама ЕУ; ефикасну примену и спровођење правила о заштити конкуренције, и повећање свести о праву и политици конкуренције међу свим релевантним актерима. Имајући у виду да је Комисија била крајњи, али не и једини корисник овог пројекта, кроз пројекат су одржане напредне радионице за запослене у Комисији, али и низ других радионица и обука, као што су радионице за представнике државних институција надлежних у области јавних набавки (Управа за јавне набавке, Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки), највећих наручилаца у тим поступцима, као и за представнике различитих регулаторних тела (РЕМ, РАТЕЛ, НБС, Дирекција за железнице и др) и можда најзначајније, судства. Такође, Комисији су испоручени документи од значаја за њен рад, настали као очекивани производ овог пројекта, као што је преглед основних принципа судске праксе судова ЕУ у предметима заштите конкуренције за период од 2018-2020 године. С обзиром на комплексност и усмереност овог пројекта на више кључних актера за област заштите конкуренције у Републици Србији, очекује се да ће исти имати продужени ефекат, у погледу даљег унапређења рада Комисије, али и још више у контексту подизања нивоа знања и свести других релевантних институција Републике Србије о правилима и значају заштите конкуренције.

Током 2021. године, упркос условима пандемије корона вируса, Комисија је аплицирала за нове пројекте, који су усмерени на подршку у стручним, уско дефинисаним областима.