Основни циљ примене Закона о трговачким праксама за одређене врсте производа јесте успостављање фер, транспарентних и предвидивих пословних односа у ланцу снабдевања пољопривредним и прехрамбеним производима, као и производима од стратешког значаја за снабдевање тржишта, кроз превенцију, откривање и санкционисање непоштених трговачких пракси.

Овај закон се непосредно примењује на односе између снабдевача и купца који обављају трговину на територији Републике Србије, и то:

1) пољопривредним и прехрамбеним производима;
2) производима од нарочитог значаја за снабдевање тржишта – за снабдевање потрошача, и то: кућна хемија, папирна и кухињска галантерија, лична хигијена и козметика и пелене и за пољопривредну производњу, и то: средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.

Закон се директно примењује на трговачке односе између професионалних снабдевача и купаца на територији Републике Србије, уз јасно одређени предметни фокус. Овај закон се, по својој суштини, не примењује на односе са потрошачима (B2C), већ је искључиво усмерен на регулисање пословних односа између професионалних учесника на тржишту (B2B).

У том контексту, под „снабдевачем” се подразумева било који пољопривредни произвођач, физичко или правно лице, укључујући и њихове организације или удружења, које продаје пољопривредне и прехрамбене производе као и произвођач, увозник, дисрибутер производа од нарочитог значаја за снабдевање тржишта

С друге стране, „купцем” се сматра свако правно лице или предузетник који, у оквиру своје делатности, набавља те производе ради даље продаје, прераде или дистрибуције.

Непоштене трговачке праксе

Непоштене трговачке праксе су праксе које због изражене неравнотеже преговарачке моћи између снабдевача и купаца, једностраним наметањем и поступањем:

1) одступају од добрих пословних обичаја, противно начелу савесности и поштења;
2) неоправдано и несразмерно преносе економски ризик са једног трговинског партнера на другог;
3) успостављају значајну неравнотежу права и обавеза на штету једног трговинског партнера;
4) омогућавају друге несразмерности у поступању између снабдевача и купаца.

Купац који не докаже другачије, има значајну преговарачку моћ ако:

1) укупан годишњи приход снабдевача није већи од 2.000.000 евра, а годишњи приход купца је већи од 2.000.000 евра;
2) укупан годишњи приход снабдевача је између 2.000.000 евра и 10.000.000 евра, а годишњи приход купца је већи од 10.000.000 евра;
3) укупан годишњи приход снабдевача је већи од 10.000.000 евра, али није већи од 50.000.000 евра, а годишњи приход купца је већи од 50.000.000 евра;
4) укупан годишњи приход снабдевача је између 50.000.000 евра и 150.000.000 евра, а годишњи приход купца је већи од 150.000.000 евра;
5) годишњи приход снабдевача је између 150.000.000 евра и 350.000.000 евра, а годишњи приход купца је већи од 350.000.000 евра.

Значајна преговарачка моћ купца постоји и у другим ситуацијама у којима снабдевач докаже постојање такве моћи.

Износи исказани у еврима у овом закону, прерачунавају се у динаре по средњем курсу Народне банке Србије, важећем на дан обрачуна годишњег прихода.

Годишњи приход у смислу овог закона утврђује се у висини укупног годишњег прихода пре опорезивања и обухвата пословне, финансијске и остале приходе у обрачунској години која претходи години у којој је покренут поступак, остварен у Републици Србији, при чему се неће рачунати приход који повезани учесници на тржишту остваре у међусобној размени.

Укупан годишњи приход за облике удруживања учесника на тржишту, утврђује се на основу збира укупних годишњих прихода удружених учесника.

Ако због природе делатности коју обавља учесник на тржишту, односно ако се остварује приход од више различитих делатности, које нису међусобно комплементарне, приход није могуће утврдити, или су подаци на основу којих се он утврђује непотпуни или непоуздани, Комисија за заштиту конкуренције (у даљем тексту: Комисија) ће тај приход утврдити на основу расположивих података и/или других података и информација које сматра релевантним и одговарајућим у одређеном поступку.

Непоштена трговачка пракса може се јавити пре, у току или након завршене продаје одређеног производа, без обзира на то да ли постоји писани уговор.

Комисија упутством ближе одређује значајну преговарачку моћ.