Osnovni cilj primene Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda jeste uspostavljanje fer, transparentnih i predvidivih poslovnih odnosa u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i proizvodima od strateškog značaja za snabdevanje tržišta, kroz prevenciju, otkrivanje i sankcionisanje nepoštenih trgovačkih praksi.

Ovaj zakon se neposredno primenjuje na odnose između snabdevača i kupca koji obavljaju trgovinu na teritoriji Republike Srbije, i to:

1) poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima;
2) proizvodima od naročitog značaja za snabdevanje tržišta – za snabdevanje potrošača, i to: kućna hemija, papirna i kuhinjska galanterija, lična higijena i kozmetika i pelene i za poljoprivrednu proizvodnju, i to: sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Zakon se direktno primenjuje na trgovačke odnose između profesionalnih snabdevača i kupaca na teritoriji Republike Srbije, uz jasno određeni predmetni fokus. Ovaj zakon se, po svojoj suštini, ne primenjuje na odnose sa potrošačima (B2C), već je isključivo usmeren na regulisanje poslovnih odnosa između profesionalnih učesnika na tržištu (B2B).

U tom kontekstu, pod „snabdevačem” se podrazumeva bilo koji poljoprivredni proizvođač, fizičko ili pravno lice, uključujući i njihove organizacije ili udruženja, koje prodaje poljoprivredne i prehrambene proizvode kao i proizvođač, uvoznik, disributer proizvoda od naročitog značaja za snabdevanje tržišta

S druge strane, „kupcem” se smatra svako pravno lice ili preduzetnik koji, u okviru svoje delatnosti, nabavlja te proizvode radi dalje prodaje, prerade ili distribucije.

Nepoštene trgovačke prakse

Nepoštene trgovačke prakse su prakse koje zbog izražene neravnoteže pregovaračke moći između snabdevača i kupaca, jednostranim nametanjem i postupanjem:

1) odstupaju od dobrih poslovnih običaja, protivno načelu savesnosti i poštenja;
2) neopravdano i nesrazmerno prenose ekonomski rizik sa jednog trgovinskog partnera na drugog;
3) uspostavljaju značajnu neravnotežu prava i obaveza na štetu jednog trgovinskog partnera;
4) omogućavaju druge nesrazmernosti u postupanju između snabdevača i kupaca.

Kupac koji ne dokaže drugačije, ima značajnu pregovaračku moć ako:

1) ukupan godišnji prihod snabdevača nije veći od 2.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 2.000.000 evra;
2) ukupan godišnji prihod snabdevača je između 2.000.000 evra i 10.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 10.000.000 evra;
3) ukupan godišnji prihod snabdevača je veći od 10.000.000 evra, ali nije veći od 50.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 50.000.000 evra;
4) ukupan godišnji prihod snabdevača je između 50.000.000 evra i 150.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 150.000.000 evra;
5) godišnji prihod snabdevača je između 150.000.000 evra i 350.000.000 evra, a godišnji prihod kupca je veći od 350.000.000 evra.

Značajna pregovaračka moć kupca postoji i u drugim situacijama u kojima snabdevač dokaže postojanje takve moći.

Iznosi iskazani u evrima u ovom zakonu, preračunavaju se u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije, važećem na dan obračuna godišnjeg prihoda.

Godišnji prihod u smislu ovog zakona utvrđuje se u visini ukupnog godišnjeg prihoda pre oporezivanja i obuhvata poslovne, finansijske i ostale prihode u obračunskoj godini koja prethodi godini u kojoj je pokrenut postupak, ostvaren u Republici Srbiji, pri čemu se neće računati prihod koji povezani učesnici na tržištu ostvare u međusobnoj razmeni.

Ukupan godišnji prihod za oblike udruživanja učesnika na tržištu, utvrđuje se na osnovu zbira ukupnih godišnjih prihoda udruženih učesnika.

Ako zbog prirode delatnosti koju obavlja učesnik na tržištu, odnosno ako se ostvaruje prihod od više različitih delatnosti, koje nisu međusobno komplementarne, prihod nije moguće utvrditi, ili su podaci na osnovu kojih se on utvrđuje nepotpuni ili nepouzdani, Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija) će taj prihod utvrditi na osnovu raspoloživih podataka i/ili drugih podataka i informacija koje smatra relevantnim i odgovarajućim u određenom postupku.

Nepoštena trgovačka praksa može se javiti pre, u toku ili nakon završene prodaje određenog proizvoda, bez obzira na to da li postoji pisani ugovor.

Komisija uputstvom bliže određuje značajnu pregovaračku moć.