Комисија за заштиту конкуренције објавила је на свом Youtube каналу видео клип који је израђен како би се учесници на тржишту упознали са могућношћу коришћења „покајничког програма“.

За учеснике на тржишту који пријаве рестриктивне споразуме, Закон о заштити конкуренције предвидео је „покајнички програм“ који подразумева потпуни или делимични имунитет од кажњавања уз сарадњу са Комисијом за њихово откривање и доказивање, посебно картела.

У жељи да тржишне учеснике у Републици Србији упозна и подстакне да искористе „покајнички програм“ ако су учесници рестриктивног споразума, Комисија је, у оквиру пројекта „Повећање економског раста кроз подршку унапређењу политике заштите конкуренције“ који реализује са Краљевином Норвешке и Амбасадом Норвешке у Београду, израдила овај видео материјал.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против привредних друштава Porsche SCG Beograd где је извршен и ненајављени увиђај, Autokomerc Beograd, Autocentar Manik – ACM Preljina, и Bros Auto Niš, ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржишту продаје моторних возила у Републици Србији.

Током спровођења анализе услова конкуренције на тржиштима продаје и сервисирања моторних возила за 2017. 2018. и 2019. годину, Комисија je у достављеним уговорима за производе/аутомобиле марке „Audi“ констатовала присуство одредбе по којој увозник одређује цене за даљу продају возила. Овакве одредбе могу да наруше и чак елиминишу ценовну конкуренцију на нивоу малопродаје, односно ценовну конкуренцију која би могла да постоји између дилера овог бренда када би они самостално одређивали цене у даљој продаји.

Из наведеног разлога, Комисија ће нарочито испитати да ли су друштва против којих је покренут поступак, у претходних пет година одређивала цене производа/аутомобила марке „Audi“ у даљој продаји, што би представљало повреду конкуренције из члана 10. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је на основу члана 47. Закона о заштити конкуренције спровела секторску анализу стања конкуренције на тржишту трговине на велико вештачким (минералним) ђубривима.

Комисија је уочила потребу да анализира стање конкуренције на тржишту ђубрива имајући у виду раст произвођачких цена ђубрива у прва три квартала 2019. године, као и стечај једног од највећих произвођача вештачких ђубрива у Републици Србији – друштва „ХИП Азотара“ из Панчева.

Истраживање је спроведено са циљем да се на свеобухватан начин сагледа структура и динамика овог тржишта и услова конкуренције, као и да се идентификују потенцијалне слабости на предметном тржишту.

У поступку анализе Комисија је пошла од тржишта велепродаје вештачких (минералних) ђубрива као целине, у оквиру кога је детаљније анализирала тржиште азотних ђубрива и тржиште сложених ђубрива.

За потребе анализе прикупљени су и обрађени подаци Републичког завода за статистику и Министарства финансија – Управе царина, као и други јавно доступни подаци и информације који се односе на производњу, увоз, извоз и трговину на велико вештачким ђубривима. Секторском анализом је обухваћено и осам учесника на тржишту, произвођача и увозника, који заједно чине око 90% укупног процењеног тржишта ђубрива у 2019. години.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током секторске анализе уредно доставили тражене податке и истовремено позива учеснике и осталу стручну јавност да упуте своје коментаре на извештај, на e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs са напоменом: Коментар на секторску анализу тржишта ђубрива, закључно са 15. јануаром 2021. године.

Комисија за заштиту конкуренције покренула je поступак по службеној дужности против привредног друштва Здравствене установе Апотека Јанковић, ради испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције, а која је, према основаној претпоставци, настала стицањем контроле од стране Здравствене установе Апотека Јанковић над фармацеутском делатношћу Здравствене установе Апотека Зрењанин.

Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (чл.19 ЗЗК) којима се утврђује дозвољеност концентрације, а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, што је била обавеза учесника на тржишту.

Комисија ће утврдити и битне чињенице, доказе и остале елементе на којима ће засновати своју одлуку у погледу евентуалног одређивања мере заштите конкуренције, односно мере деконцентрације.

Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Закључком којим је покренут поступак, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању правилног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и извршила ненајављен увиђај у привредном друштву SF1 Cofee d.o.o. увознику и дистрибутеру бренда Nespresso, ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Републици Србији.

Комисија је на основу података Еуростат за 2019. годину, констатовала да су цене потрошачке електронике у Републици Србији биле за 13% више у односу на просечне цене у ЕУ. Комисија је из тог разлога анализирала услове конкуренције на тржишту трговине на велико и мало потрошачком електроником у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавне податке о ценама, утврђено да су у малопродајним објектима, као и на интернет странама малопродаваца цене апаратa за кафу бренда Nespresso на тржишту Републике Србије идентичне, или готово идентичне.

Комисија основано претпоставља да постоји одређивање цена у даљој продаји од стране друштва SF1 Cofee као увозника и дистрибутера ових производа, што представља рестриктивни споразум тј. повреду конкуренције из члана 10. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступке испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и извршила ненајављене увиђаје у привредним друштвима Roaming Electronics d.o.o., Техноманија д.о.о. и Comtrade Distribution d.o.o., ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Републици Србији.

Комисија је на основу података Еуростат за 2019. годину, констатовала да су цене потрошачке електронике у Републици Србији биле за 13% више у односу на просечне цене у ЕУ. Тако су на пример, у Републици Србији цене за поједине категорије производа, биле више за 33% – 39% у односу на цене у Мађарској, у којој је порез на додатну вредност 27%, док је у републици Србији 20%. При томе су цене потрошачке електронике у Мађарској биле за 2,5% ниже у односу на просек ЕУ.

Због наведеног, као и значаја овог тржишта за потрошаче, Комисија је анализирала услове конкуренције на тржишту трговине на велико и мало потрошачком електроником у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавне податке о ценама, утврђено да се у малопродајним објектима, као и на интернет странама малопродаваца нуди потрошачка електроника под идентичним, или готово идентичним ценама.

Комисија основано претпоставља да постоје усаглашене обавезе (договор) којима се одређују цене и услови трговине у даљој продаји, што је рестриктивни споразум који представља повреду конкуренције из члана 10. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Истраживање тржишта превоза робе у железничком саобраћају у Републици Србији је спроводено у сарадњи са представницима Светске банке у оквиру Програма за унапређење пословног окружења за Србију. У склопу Програма, потписан је Споразум о сарадњи између Владе Републике Србије и Међународне финансијске корпорације којим је, између осталог, предвиђено да Светска банка пружи Комисији за заштиту конкуренције техничку подршку за унапређење конкуренције и регулацију тржишта у Републици Србији. Одабир и приоритизација сектора извршени су на основу Инструментаријума за процену тржишта и политике заштите конкуренције Светске банке (MCPAT). Студија је израђена од стране конзорцијума Compass Lexecon и Karanović & Partners, за потребе наведеног пројекта.

Предмет анализе је тржиште превоза терета железницом са детаљном анализом ланца вредности железничког саобраћаја, анализом структуре тржишта, тржишне динамике, анализом регулаторног окружења, перформанси тржишта као и анализом стања конкуренције на тржишту кроз идентификацију пракси и правила којa могу нарушити конкуренцију на тржишту.

Као резултат анализе нису откривени значајни елементи који би упућивали на повреде конкуренције. Уместо тога, као главни разлози за недовољну развијеност тржишта утврђени Извештајем наведени су: низак квалитет железничке инфраструктуре, застарела процедура за доделу траса и одсуство интермодалних терминала, које су значајне препреке уласку на тржиште и развоју пословања. Упркос уоченим недостацима, констатовано је да је тржиште превоза робе у Републици Србији још увек у раном стадијуму развоја пошто је отворено за конкуренцију тек 2016. године. Као један од разлога, наведена је и регулација цена на домаћем тржишту уз констатацију да фиксне тарифе за унутрашњи превоз које прописује Влада Републике Србије, онемогућавају ценовну конкуренцију.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током анализе доставили тражене податке и истовремено позива учеснике и осталу стручну јавност да упуте своје коментаре на извештај, закључно са 10. септембром 2020. године, на e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs са напоменом: Коментар на анализу тржишта превоза робе у железничком саобраћају у Републици Србији.

Учесници у концентрацији

У случају концентрације из члана 17. став 1. тачка 1) Закона о заштити конкуренције („Службени гласник РС“, број 51/09 и 95/13, даље у тексту: Закон), учесницима у концентрацији сматрају се сви учесници на тржишту који су укључени у статусну промену.

У случају концентрације из члана 17. став 1. тачка 2) Закона, учесницима у концентрацији сматрају се: учесник на тржишту који стиче непосредну или посредну контролу (стицалац контроле односно подносилац пријаве у складу са чланом 63. став 3. Закона) и учесник на тржишту или део учесника на тржишту над којим се стиче контрола. У вези са применом наведеног члана, односно утврђивањем обавезе пријаве концентрације, стицалац контроле је читава група друштава у оквиру које послује и којој припада подносилац пријаве у смислу члана 5. Закона.

Опширније…

Уредба о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања („Службени гласник РС“ бр. 041/2020, у даљем тексту: Уредба) која је ступила на снагу 24. марта 2020. године, прописује поступање у вези примене рокова у управним поступцима у условима проглашеног ванредног стања.

Народна скупштина Републике Србије донела је Одлуку о укидању ванредног стања („Службени гласник РС“ бр. 65/2020), која је ступила на снагу даном објављивања у Службеном гласнику РС, односно 6. маја 2020. године.

С обзиром на то да је ванредно стање укинуто 6. маја 2020. године, истог дана престала је и примена рокова у управним поступцима у складу са Уредбом.

Рокови који су истекли за време ванредног стања односно рокови чији последњи дан доспева у периоду од 24. марта 2020. до 6. маја 2020. године, сматраће се истеклим кад истекне 30 дана од престанка ванредног стања (односно 5. јуна 2020. године). Наведено се односи на рокове прописане Законом о заштити конкуренције („Службени гласник РС“ бр. 51/09 и 95/13, у даљем тексту: Закон) за подношење пријаве концентрације и захтева за појединачно изузеће, односно на рокове који се односе на предузимање управних радњи, на окончање управних поступака (на пример, одлука у поступку по пријави концентрације) и одлучивање по изјављеним правним средствима.

Следствено, у складу са Законом, странке у поступку могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у текућим управним поступцима, укључујући поступке покренуте по захтеву странке и поступке покренуте по службеној дужности. У складу са Законом, учесници на тржишту могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у секторским анализама.

Уредба о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања („Службени гласник РС”, бр. 041/2020 , у даљем тексту: Уредба) која ступа на снагу 24. марта 2020. године, примењују се у управним поступцима пред Комисијом, укључујући и поступке по пријави концентрације и по захтеву за појединачно изузеће рестриктивног споразума од забране, који су уређени Законом о заштити конкуренције („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 95/13, у даљем тексту: Закон). Уредба се примењује само на рокове, и с тим у вези на достављање у току ванредног стања, и не утиче на примену осталих одредби Закона, подзаконских и других прописа.

У циљу остваривања правне сигурности и заштите права странака и остваривања јавног интереса, Комисија жели да истакне следеће:

- учесници на тржишту и даље имају Законом прописану обавезу подношења пријаве концентрације и захтева за појединачно изузеће али не могу сносити последице свог непоступања у роковима који су прописани Законом за подношење пријаве концентрације и захтева за појединачно изузеће;

- рокови који истичу за време ванредног стања, а односе се на предузимање управних радњи, на окончање управних поступака (на пример, одлука у поступку по пријави концентрације) и одлучивање по изјављеним правним средствима, сматраће се истеклим кад истекне 30 дана од престанка ванредног стања;

- достављања писмена у управном поступку од којих почињу да теку рокови који се не могу продужити (нпр. решења, закључака којима се окончава поступак, закључака о заштити података и сл.), а које су извршене током трајања ванредног стања, сматраће се, у смислу примене прописаних рокова, извршеним кад истекне 15 дана од дана престанка ванредног стања;

- странке у поступку не могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у текућим управним поступцима, укључујући поступке покренуте по захтеву странке и поступке покренуте по службеној дужности; правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања је у интересу странке, те Комисија позива странке да поступају благовремено у мери у којој је могуће у околностима ванредног стања;

- учесници на тржишту не могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у секторским анализама.

Комисија ће наставити да решава о правима и обавезама учесника на тржишту у складу са законом, при чему ће доследно примењивати Уредбу.