Komisija za zaštitu konkurencije objavila je na svom Youtube kanalu video klip koji je izrađen kako bi se učesnici na tržištu upoznali sa mogućnošću korišćenja „pokajničkog programa“.

Za učesnike na tržištu koji prijave restriktivne sporazume, Zakon o zaštiti konkurencije predvideo je „pokajnički program“ koji podrazumeva potpuni ili delimični imunitet od kažnjavanja uz saradnju sa Komisijom za njihovo otkrivanje i dokazivanje, posebno kartela.

U želji da tržišne učesnike u Republici Srbiji upozna i podstakne da iskoriste „pokajnički program“ ako su učesnici restriktivnog sporazuma, Komisija je, u okviru projekta „Povećanje ekonomskog rasta kroz podršku unapređenju politike zaštite konkurencije“ koji realizuje sa Kraljevinom Norveške i Ambasadom Norveške u Beogradu, izradila ovaj video materijal.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednih društava Porsche SCG Beograd gde je izvršen i nenajavljeni uviđaj, Autokomerc Beograd, Autocentar Manik – ACM Preljina, i Bros Auto Niš, radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištu prodaje motornih vozila u Republici Srbiji.

Tokom sprovođenja analize uslova konkurencije na tržištima prodaje i servisiranja motornih vozila za 2017. 2018. i 2019. godinu, Komisija je u dostavljenim ugovorima za proizvode/automobile marke „Audi“ konstatovala prisustvo odredbe po kojoj uvoznik određuje cene za dalju prodaju vozila. Ovakve odredbe mogu da naruše i čak eliminišu cenovnu konkurenciju na nivou maloprodaje, odnosno cenovnu konkurenciju koja bi mogla da postoji između dilera ovog brenda kada bi oni samostalno određivali cene u daljoj prodaji.

Iz navedenog razloga, Komisija će naročito ispitati da li su društva protiv kojih je pokrenut postupak, u prethodnih pet godina određivala cene proizvoda/automobila marke „Audi“ u daljoj prodaji, što bi predstavljalo povredu konkurencije iz člana 10. Zakona.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije je na osnovu člana 47. Zakona o zaštiti konkurencije sprovela sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištu trgovine na veliko veštačkim (mineralnim) đubrivima.

Komisija je uočila potrebu da analizira stanje konkurencije na tržištu đubriva imajući u vidu rast proizvođačkih cena đubriva u prva tri kvartala 2019. godine, kao i stečaj jednog od najvećih proizvođača veštačkih đubriva u Republici Srbiji – društva „HIP Azotara“ iz Pančeva.

Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se na sveobuhvatan način sagleda struktura i dinamika ovog tržišta i uslova konkurencije, kao i da se identifikuju potencijalne slabosti na predmetnom tržištu.

U postupku analize Komisija je pošla od tržišta veleprodaje veštačkih (mineralnih) đubriva kao celine, u okviru koga je detaljnije analizirala tržište azotnih đubriva i tržište složenih đubriva.

Za potrebe analize prikupljeni su i obrađeni podaci Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva finansija – Uprave carina, kao i drugi javno dostupni podaci i informacije koji se odnose na proizvodnju, uvoz, izvoz i trgovinu na veliko veštačkim đubrivima. Sektorskom analizom je obuhvaćeno i osam učesnika na tržištu, proizvođača i uvoznika, koji zajedno čine oko 90% ukupnog procenjenog tržišta đubriva u 2019. godini.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom sektorske analize uredno dostavili tražene podatke i istovremeno poziva učesnike i ostalu stručnu javnost da upute svoje komentare na izveštaj, na e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs sa napomenom: Komentar na sektorsku analizu tržišta đubriva, zaključno sa 15. januarom 2021. godine.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak po službenoj dužnosti protiv privrednog društva Zdravstvene ustanove Apoteka Janković, radi ispitivanja koncentracije koja je sprovedena iako nije odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a koja je, prema osnovanoj pretpostavci, nastala sticanjem kontrole od strane Zdravstvene ustanove Apoteka Janković nad farmaceutskom delatnošću Zdravstvene ustanove Apoteka Zrenjanin.

Komisija će u ispitnom postupku oceniti Zakonom propisane kriterijume (čl.19 ZZK) kojima se utvrđuje dozvoljenost koncentracije, a naročito, okolnost da se radi o sprovedenoj a neprijavljenoj koncentraciji, što je bila obaveza učesnika na tržištu.

Komisija će utvrditi i bitne činjenice, dokaze i ostale elemente na kojima će zasnovati svoju odluku u pogledu eventualnog određivanja mere zaštite konkurencije, odnosno mere dekoncentracije.

Zakonom je propisano da su koncentracije učesnika na tržištu dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Zaključkom kojim je pokrenut postupak, pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju pravilnog činjeničnog stanja u ovom postupku da ih neodložno dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti i izvršila nenajavljen uviđaj u privrednom društvu SF1 Cofee d.o.o. uvozniku i distributeru brenda Nespresso, radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištima maloprodaje i veleprodaje potrošačke elektronike u Republici Srbiji.

Komisija je na osnovu podataka Eurostat za 2019. godinu, konstatovala da su cene potrošačke elektronike u Republici Srbiji bile za 13% više u odnosu na prosečne cene u EU. Komisija je iz tog razloga analizirala uslove konkurencije na tržištu trgovine na veliko i malo potrošačkom elektronikom u Republici Srbiji. Tom prilikom je, uvidom u javne podatke o cenama, utvrđeno da su u maloprodajnim objektima, kao i na internet stranama maloprodavaca cene aparata za kafu brenda Nespresso na tržištu Republike Srbije identične, ili gotovo identične.

Komisija osnovano pretpostavlja da postoji određivanje cena u daljoj prodaji od strane društva SF1 Cofee kao uvoznika i distributera ovih proizvoda, što predstavlja restriktivni sporazum tj. povredu konkurencije iz člana 10. Zakona.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupke ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti i izvršila nenajavljene uviđaje u privrednim društvima Roaming Electronics d.o.o., Tehnomanija d.o.o. i Comtrade Distribution d.o.o., radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištima maloprodaje i veleprodaje potrošačke elektronike u Republici Srbiji.

Komisija je na osnovu podataka Eurostat za 2019. godinu, konstatovala da su cene potrošačke elektronike u Republici Srbiji bile za 13% više u odnosu na prosečne cene u EU. Tako su na primer, u Republici Srbiji cene za pojedine kategorije proizvoda, bile više za 33% – 39% u odnosu na cene u Mađarskoj, u kojoj je porez na dodatnu vrednost 27%, dok je u republici Srbiji 20%. Pri tome su cene potrošačke elektronike u Mađarskoj bile za 2,5% niže u odnosu na prosek EU.

Zbog navedenog, kao i značaja ovog tržišta za potrošače, Komisija je analizirala uslove konkurencije na tržištu trgovine na veliko i malo potrošačkom elektronikom u Republici Srbiji. Tom prilikom je, uvidom u javne podatke o cenama, utvrđeno da se u maloprodajnim objektima, kao i na internet stranama maloprodavaca nudi potrošačka elektronika pod identičnim, ili gotovo identičnim cenama.

Komisija osnovano pretpostavlja da postoje usaglašene obaveze (dogovor) kojima se određuju cene i uslovi trgovine u daljoj prodaji, što je restriktivni sporazum koji predstavlja povredu konkurencije iz člana 10. Zakona.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Istraživanje tržišta prevoza robe u železničkom saobraćaju u Republici Srbiji je sprovodeno u saradnji sa predstavnicima Svetske banke u okviru Programa za unapređenje poslovnog okruženja za Srbiju. U sklopu Programa, potpisan je Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Međunarodne finansijske korporacije kojim je, između ostalog, predviđeno da Svetska banka pruži Komisiji za zaštitu konkurencije tehničku podršku za unapređenje konkurencije i regulaciju tržišta u Republici Srbiji. Odabir i prioritizacija sektora izvršeni su na osnovu Instrumentarijuma za procenu tržišta i politike zaštite konkurencije Svetske banke (MCPAT). Studija je izrađena od strane konzorcijuma Compass Lexecon i Karanović & Partners, za potrebe navedenog projekta.

Predmet analize je tržište prevoza tereta železnicom sa detaljnom analizom lanca vrednosti železničkog saobraćaja, analizom strukture tržišta, tržišne dinamike, analizom regulatornog okruženja, performansi tržišta kao i analizom stanja konkurencije na tržištu kroz identifikaciju praksi i pravila koja mogu narušiti konkurenciju na tržištu.

Kao rezultat analize nisu otkriveni značajni elementi koji bi upućivali na povrede konkurencije. Umesto toga, kao glavni razlozi za nedovoljnu razvijenost tržišta utvrđeni Izveštajem navedeni su: nizak kvalitet železničke infrastrukture, zastarela procedura za dodelu trasa i odsustvo intermodalnih terminala, koje su značajne prepreke ulasku na tržište i razvoju poslovanja. Uprkos uočenim nedostacima, konstatovano je da je tržište prevoza robe u Republici Srbiji još uvek u ranom stadijumu razvoja pošto je otvoreno za konkurenciju tek 2016. godine. Kao jedan od razloga, navedena je i regulacija cena na domaćem tržištu uz konstataciju da fiksne tarife za unutrašnji prevoz koje propisuje Vlada Republike Srbije, onemogućavaju cenovnu konkurenciju.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom analize dostavili tražene podatke i istovremeno poziva učesnike i ostalu stručnu javnost da upute svoje komentare na izveštaj, zaključno sa 10. septembrom 2020. godine, na e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs sa napomenom: Komentar na analizu tržišta prevoza robe u železničkom saobraćaju u Republici Srbiji.

Učesnici u koncentraciji

U slučaju koncentracije iz člana 17. stav 1. tačka 1) Zakona o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“, broj 51/09 i 95/13, dalje u tekstu: Zakon), učesnicima u koncentraciji smatraju se svi učesnici na tržištu koji su uključeni u statusnu promenu.

U slučaju koncentracije iz člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona, učesnicima u koncentraciji smatraju se: učesnik na tržištu koji stiče neposrednu ili posrednu kontrolu (sticalac kontrole odnosno podnosilac prijave u skladu sa članom 63. stav 3. Zakona) i učesnik na tržištu ili deo učesnika na tržištu nad kojim se stiče kontrola. U vezi sa primenom navedenog člana, odnosno utvrđivanjem obaveze prijave koncentracije, sticalac kontrole je čitava grupa društava u okviru koje posluje i kojoj pripada podnosilac prijave u smislu člana 5. Zakona.

Opširnije…

Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“ br. 041/2020, u daljem tekstu: Uredba) koja je stupila na snagu 24. marta 2020. godine, propisuje postupanje u vezi primene rokova u upravnim postupcima u uslovima proglašenog vanrednog stanja.

Narodna skupština Republike Srbije donela je Odluku o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“ br. 65/2020), koja je stupila na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku RS, odnosno 6. maja 2020. godine.

S obzirom na to da je vanredno stanje ukinuto 6. maja 2020. godine, istog dana prestala je i primena rokova u upravnim postupcima u skladu sa Uredbom.

Rokovi koji su istekli za vreme vanrednog stanja odnosno rokovi čiji poslednji dan dospeva u periodu od 24. marta 2020. do 6. maja 2020. godine, smatraće se isteklim kad istekne 30 dana od prestanka vanrednog stanja (odnosno 5. juna 2020. godine). Navedeno se odnosi na rokove propisane Zakonom o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“ br. 51/09 i 95/13, u daljem tekstu: Zakon) za podnošenje prijave koncentracije i zahteva za pojedinačno izuzeće, odnosno na rokove koji se odnose na preduzimanje upravnih radnji, na okončanje upravnih postupaka (na primer, odluka u postupku po prijavi koncentracije) i odlučivanje po izjavljenim pravnim sredstvima.

Sledstveno, u skladu sa Zakonom, stranke u postupku mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima i drugim nalozima Komisije za postupanje u tekućim upravnim postupcima, uključujući postupke pokrenute po zahtevu stranke i postupke pokrenute po službenoj dužnosti. U skladu sa Zakonom, učesnici na tržištu mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima i drugim nalozima Komisije za postupanje u sektorskim analizama.

Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS”, br. 041/2020 , u daljem tekstu: Uredba) koja stupa na snagu 24. marta 2020. godine, primenjuju se u upravnim postupcima pred Komisijom, uključujući i postupke po prijavi koncentracije i po zahtevu za pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma od zabrane, koji su uređeni Zakonom o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS”, br. 51/09 i 95/13, u daljem tekstu: Zakon). Uredba se primenjuje samo na rokove, i s tim u vezi na dostavljanje u toku vanrednog stanja, i ne utiče na primenu ostalih odredbi Zakona, podzakonskih i drugih propisa.

U cilju ostvarivanja pravne sigurnosti i zaštite prava stranaka i ostvarivanja javnog interesa, Komisija želi da istakne sledeće:

- učesnici na tržištu i dalje imaju Zakonom propisanu obavezu podnošenja prijave koncentracije i zahteva za pojedinačno izuzeće ali ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima koji su propisani Zakonom za podnošenje prijave koncentracije i zahteva za pojedinačno izuzeće;

- rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja, a odnose se na preduzimanje upravnih radnji, na okončanje upravnih postupaka (na primer, odluka u postupku po prijavi koncentracije) i odlučivanje po izjavljenim pravnim sredstvima, smatraće se isteklim kad istekne 30 dana od prestanka vanrednog stanja;

- dostavljanja pismena u upravnom postupku od kojih počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti (npr. rešenja, zaključaka kojima se okončava postupak, zaključaka o zaštiti podataka i sl.), a koje su izvršene tokom trajanja vanrednog stanja, smatraće se, u smislu primene propisanih rokova, izvršenim kad istekne 15 dana od dana prestanka vanrednog stanja;

- stranke u postupku ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima i drugim nalozima Komisije za postupanje u tekućim upravnim postupcima, uključujući postupke pokrenute po zahtevu stranke i postupke pokrenute po službenoj dužnosti; pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja je u interesu stranke, te Komisija poziva stranke da postupaju blagovremeno u meri u kojoj je moguće u okolnostima vanrednog stanja;

- učesnici na tržištu ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima i drugim nalozima Komisije za postupanje u sektorskim analizama.

Komisija će nastaviti da rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom, pri čemu će dosledno primenjivati Uredbu.