Komisija za zaštitu konkurencije je krajem februara i tokom marta na osnovu javno dostupnih informacija bila upoznata sa namerom da sva tri mobilna operatora povećaju cene usluga mobilne telefonije. U vezi sa ovom problematikom, Komisija je primila i više inicijativa za ispitivanje postojanja eventualne povrede konkurencije. Postupajući po ovim inicijativama, Komisija je prikupljala i analizirala regulatorni okvir, javno dostupne podatke i zatražila izjašnjenja od sva tri operatora mobilne telefonije u Republici Srbiji.

Analizom regulatornog okvira Komisija je utvrdila da, shodno članu 87. Zakona o zaštiti potrošača i shodno članu 131. Zakona o elektronskim komunikacijama, postoji obaveza prethodnog obaveštavanja, između ostalih, i korisnika usluga mobilne telefonije o promenama cena. Tako je na osnovu javno dostupnih podataka konstatovano da su sva tri mobilna operatora, unapred najavila povećanje cena svojih usluga, uključujući i metode javnog obaveštavanja, i to 30 dana pre promene cena. Prema izjašnjenjima operatora dostavljenim na zahtev Komisije, pre objave o povećanju cena pojedini operatori su obavili konsultacije sa Nacionalnom organizacijom potrošača Srbije ili su o nameravanom povećanju cena unapred, dopisom, obavestili Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Komisija napominje da nije ocenjivala da li je obaveštavanje korisnika usluga mobilne telefonije bilo u skladu sa navedenim propisima, niti da li je ovakav način obaveštavanja adekvatan, već su obaveštenja posmatrana samo iz ugla povećavanja transparentnosti na tržištu.

U teoriji zaštite konkurencije je poznata činjenica da su tržišta koja karakterišu klasične oligopolske tržišne strukture, kakvo je tržište mobilne telefonije u Republici Srbiji, posebno podobna za usaglašavanje ponašanja između konkurenata. U tom smislu, Komisija je naročito analizirala podatke o vremenu najave povećanja cena i o iznosu povećanja, posebno imajući u vidu navode iz medija koji se odnose na podudarnosti u pogledu ova dva faktora, kao i ponašanje mobilnih operatora kod prethodnih povećanja cena iste usluge.

U pogledu vremena najave promena cena, a kako je prethodno već rečeno, sva tri operatora su postupila na osnovu regulatorne obaveze te 30 dana unapred najavila promene cena usluga mobilne telefonije. Pri tome, na osnovu podataka dostavljenih od strane sva tri operatora mobilne telefonije po zahtevu Komisije (redosled najave povećanja cena, dokumentacija koja je tom prilikom objavljivana i sl), nije se moglo osnovano pretpostaviti postojanje prethodnog dogovora u pogledu povećanja cena.

Kada je reč o iznosu povećanja, takođe je utvrđeno da se ne može osnovano pretpostaviti postojanje prethodnog dogovora o ovom elementu cene. Naime, poređenjem podataka dostavljenih na zahtev Komisije koji se odnose na povećanje cena kod sva tri operatora, i to kako po pojedinačnim paketima koji su međusobno uporedivi, tako i uprosečene vrednosti povećanja, utvrđeno je da povećanja cena nisu jednaka ni u nominalnom ni u procentualnom iznosu kod sva tri posmatrana operatora mobilne telefonije.

Dodatno, Komisija je analizirala i prethodna ponašanja u cilju utvrđivanja eventualnog postojanja određenog obrasca po kom su postupali mobilni operatori prilikom ranijih povećanja cena iste usluge, ali na osnovu raspoloživih podataka, isti nije utvrdila.

Imajući u vidu prethodno izneto, te činjenicu da su operatori svoja poskupljenja javno saopštavali i objavljivali 30 dana pre primene novih cena kako bi svoje ponašanje uskladili sa Zakonom o potrošačima i Zakonom o elektronskim komunikacijama, pri čemu takav način obaveštavanja nije uočen prilikom prethodnih povećanja cena usluge mobilne telefonije, kao i odsustvo ponašanja koje bi upućivala na postojanje dogovora postignutog u prethodnom periodu, ocenjeno je da na osnovu prikupljenih činjenica ne može da se zaključi postojanje direktnog ili indirektnog tajnog dogovaranja.

Dakle, na visoko koncentrisanim tržištima, jedna promena cena koja nije deo eventualnog prethodno postignutog dogovora, a koja pri tome nije istovremena, niti u istom (nominalnom/procentualnom) iznosu i koja je prethodno saopštena organizacijama potrošača, regulatornom telu, te javno objavljena shodno odgovarajućoj regulativi, nije dovoljna da Komisija pouzdano pretpostavi ponašanje koje bi ukazivalo na postojanje povrede konkurencije, u meri koja omogućava ispunjenje pravnog standarda za pokretanje postupka po službenoj dužnosti – postojanje osnovane pretpostavke iz člana 35. Zakona da je učinjena povreda konkurencije.