Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, učestvovali su na savetovanju koje je organizovalo Udruženje banaka Srbije, gde su održali predavanje na temu „Usklađivanje poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije“.

Teme predavanja su bile pravni okvir, cilj pravila o zaštiti konkurencije, institucionalni okvir i nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije, a zatim i konkretni rizici u vezi sa zaštitom konkurencije koje je potrebno uočiti i izbeći prilikom usklađivanja poslovanja, potrebom usklađivanja poslovanja i smernicama za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije koje je Komisija donela krajem 2021. godine.

Savetovanje „Komplajans funkcija u bankama“ je organizovano kao 17. godišnje savetovanje u Vrnjačkoj Banji i na njemu su učestvovali predstavnici poslovnih banaka, Uprave za sprečavanje pranja novca, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Udruženja za usklađenost poslovanja i drugi.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije donela je novo Uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javne nabavke imajući u vidu nova zakonska rešenja (Zakon o javnim nabavkama, izmene u Krivičnom zakoniku) koja su doneta nakon donošenja Uputstva iz 2011.godine.

Komisija za zaštitu konkurencije je uočila potrebu da se kod učesnika na tržištu još naglasi i podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa aktuelnim propisima i propisima u oblasti zaštite konkurencije.

Cilj donošenja Uputstva da spreči i osujeti sprovođenje „nameštenih ili lažiranih ponuda“ (engl. bid rigging), kao najtežih oblika kartela. Posledica ovakvih dogovora između konkurenata – ponuđača u vezi sa ponuđenom cenom je eliminisanje konkurencije među njima, zbog čega bi naručilac platio više za predmet nabavke nego što bi platio u uslovima konkurencije.

Pri izradi korišćene su OECD Smernice za borbu protiv nameštanja ponuda u javnim nabavkama te Notice Evropske komisije u skladu sa potrebama saradnje Komisije i Kancelarije za javne nabavke.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije učestvovali su na 21. ICN godišnjoj konferenciji i 21. međunarodnoj konferenciji o konkurenciji u Berlinu, čiji je domaćin bilo nemačko telo za zaštitu konkurencije Bundeskartelamt (Bundeskartellamt).

Nemačka komisija za zaštitu konkurencije je spojila dva najpoznatija međunarodna događaja koja se bave politikom zaštite konkurencije i primenom prava o zaštiti konkurencije, i to Međunarodnu konferenciju o konkurenciji (IKK) i Godišnju konferenciju Međunarodne mreže za zaštitu konkurencije (ICN). Međunarodna konferencija o konkurenciji je pokrenuta 1982. godine u Berlinu od strane nemačke komisije za zaštitu konkurencije, i od tada se održava svake druge godine. Ove godine Bundeskartelamt je takođe organizvao i godišnju konferenciju ICN, Međunarodne mreže za zaštitu konkurencije koja je osnovana 2001. godine, koja danas ima 140 agencija članica iz 130 jurisdikcija.

Glavne teme bile su pitanja odnosa prava i politike zaštite konkurencije sa drugim oblastima, pre svega sa zaštitom potrošača i pristupom i korišćenjem poverljivih podataka, regulatorne i druge mere neophodne za uspostavljanje i jačanje konkurencije na tržištima digitalnih plarformi, kao i druga aktuelna pitanja iz oblasti antitrasta, ocene koncentracija, zastupanja zaštite konkurencije i sl.

Konferencijama je prisustvovalo oko 450 učesnika iz preko 80 zemalja, najviših predstavnika tela za zaštitu konkurencije, sudija, profesora univerziteta, anti-trust advokata/pravnika, predstavnika nemačkih ministarstava i drugih organa vlasti, međunarodnih kompanija itd.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednog društva Polet-keramika Novi Bečej, radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištu veleprodaje keramičkih pločica u Republici Srbiji i izvršila nenajavljeni uviđaj.

Komisija je sprovela analizu stanja konkurencije u kanalima distribucije keramičkih pločica i sanitarija u okviru koje je pribavila i ugovore o kupoprodaji koje je proizvođač Polet-keramika Novi Bečej sklapala sa kupcima za dalju prodaju. Analizom ugovora, njihovih priloga i aneksa, uočene su odredbe koje upućuju na postojanje prakse poznate kao utvrđivanje cena u daljoj prodaji od strane proizvođača/prodavca, kojom se kupac ograničava da samostalno i nezavisno donosi poslovne odluke koje se odnose na cenovnu politiku, što je restriktivni sporazum koji predstavlja povredu konkurencije iz člana 10. Zakona.

Komisija će u ispitnom postupku, preduzeti sve potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, ispitati postojanje povrede konkurencije, a po okončanju postupka doneti i konačnu odluku.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije održali su predavanje na vebinaru pod nazivom „Koncentracija učesnika na tržištu i uticaj na postupak unovčenja u stečajnom postupku“ koji je organizovala Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, uz podršku Svetske banke.

Cilj ovog vebinara bio je da se učesnici upoznaju sa pravom konkurencije koji reguliše oblast kontrole koncentracija a do kojih može doći u stečajnom postupku.

Na vebinaru je učestvovalo 111 stečajnih upravnika i sudija privrednih sudova iz čitave Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije i Komisija za konkurenciju Republike Grčke potpisale su Memorandum o međusobnoj saradnji na području zaštite konkurencije.

Realizacija Memoranduma će omogućiti unapređenje saradnje između dve Komisije, kroz razmenu iskustava i uporedne prakse, na području primene prava konkurencije u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, a naročito potrošača.

Cilj Memoranduma jeste jačanje saradnje u oblasti primene prava i politike zaštite konkurencije, kao i stvaranje povoljnih uslova za razvoj bilateralnih odnosa, što je posebno značajno u kontekstu promena na tržištima sa kojima se tela za zaštitu konkurencije suočavaju.

Dosadašnja praksa Komisije za zaštitu konkurencije pokazuje da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu. Na osnovu ovoga, prepoznata je potreba da se kod učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije.

U nameri da učesnicima na tržištu pomogne u procesu donošenja programa usaglašavanja poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije (eng. compliance program), Komisija ovim smernicama u kratkim crtama daje opis i pojašnjenja pojedinih „koraka“ u donošenju takvih programa.

Cilj ovih smernica je da se učesnici na tržištu, kako oni veliki, tako i mala i srednja preduzeća, usmere prilikom izrade internih akata i pravilnika kojima bi obezbedili da svoje poslovanje usklade sa propisima o zaštiti konkurencije i da se širem krugu učesnika na tržištu ukaže na potrebu usklađivanja poslovanja sa ovom oblasti prava.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv povezanih društava KLETT IZDAVAČKA KUĆA, PRIVREDNO DRUŠTVO ZA IZDAVAČKU DELATNOST NOVI LOGOS i IZDAVAČKA KUĆA FRESKA – Klet grupa, radi utvrđivanja postojanja zloupotrebe dominantnog položaja, u smislu člana 16. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje u Republici Srbiji i u njihovim prostorijama izvršila nenajavljene uviđaje.

Komisija je na osnovu sprovedene analize uslova konkurencije na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje u Republici Srbiji kao i drugih prikupljenih podataka i dokumentacije osnovano pretpostavila da Klet grupa, kao grupacija sa značajnim tržišnim učešćem, od 2014. godine sprovodi poslovne strategije opisane u Zaključku o pokretanju postupka, koje odstupaju od redovnih uslova konkurencije na tržištu. To se pre svega odnosi, na sprečavanje ili otežavanje konkurentima da uđu na tržište, cenovnu i rabatnu politiku i pogodnosti za škole u postupcima odabira udžbenika.

Stoga je osnovano pretpostavljeno da su navedena društva od 2014. godine, naročito ali ne isključivo, neposredno ili posredno nametala nepravične kupovne ili prodajne cene ili druge nepravične uslove poslovanja, ograničavala tržište i odbijala saradnju što za posledicu ima ili može imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje na teritoriji Republike Srbije, što predstavlja zloupotrebu dominantnog položaja (član 16. Zakona).

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja usvojila je Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2020. godinu.

Predsednik Komisije Nebojša Perić predstavio je Narodnoj skupštini rezultate rada tokom 2020. godine, prve godine rada novog saziva Saveta.

Pregled najvažnijih aktivnosti Komisije obuhvataju postupci utvrđivanja povreda konkurencije; izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija; sprovođenje sektorskih i analiza uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja, aktivnosti Komisije u procesu pridruživanja EU vezano za poglavlje 8; promocija pravila o zaštiti konkurencije u javnosti; domaću i međunarodnu saradnju, uključujući i aktivnosti Komisije po međunarodnim projektima.

Komisija je tokom 2020. godine radila na 22 predmeta, od kojih je okončano sedam. Pokrenuto je novih osam postupaka i to sedam za utvrđivanje postojanja restriktivnih sporazuma i jedan za zloupotrebu dominantnog položaja. U pet pokrenutih postupaka sprovedeno je ukupno 18 nenajavljenih uviđaja, što ja najveći broj od osnivanja Komisije u toku jedne izveštajne godine. Po svim parametrima (pokrenuti, okončani postupci, nenajavljeni uviđaji) 2020. godina je bila najproduktivnija u delu povreda konkurencije.

Takođe, podnete su 134 prijave koncentracije, okončane četiri sektorske analize i pokrenute dve koje će biti završene ove godine.

Prema Godišnjem izveštaju, Komisija je 2020. godinu i pored otežanih uslova rada zbog panedemija virusa Covid 19, okončala sa poboljšanim merljivim indikatorima rezultata rada u skoro svim aktivnostima u oblasti zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednih društava Atlantic Grupe – Zagreb, Atlantic Brands – Beograd i Strauss Adriatic – Šimanovci radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištu kafe u Republici Srbiji i izvršila nenajavljene uviđaje.

Tokom maja i juna 2021. godine, Komisija je sprovela analizu uslova konkurencije na tržištu trgovine na malo odabranim prehrambenim proizvodima u Republici Srbiji. Navedena analiza je, između ostalog, obuhvatila i analizu kretanja maloprodajnih cena pojedinih brendova kafe i njihov međusobni odnos u posmatranom periodu od 2015. do 2020. godine.

Analiza je ukazala da je veleprodajno tržište kafe, tržište sa manjim brojem učesnika, koje je koncentrisano i stabilno, gde su prisutna dva najveća učesnika čiji zajednički tržišni udeo od 2013. do 2020. godine nije spao ispod 80%. Ocenjeno je da ovo tržište ima strukturu koja pogoduje lakšem postizanju dogovora između međusobnih konkurenata.

Komisija je osnovano pretpostavila da društva Atlantic Grupa i Strauss Adriatic, kao ta dva najveća učesnika na tržištu veleprodaje mlevene kafe u Republici Srbiji, te tako i dva najveća konkurenta, su usaglašavali poslovne strategije u vezi sa cenama mlevene kafe u Republici Srbiji.

Na ovaj način, predmetna društva bi saradnjom zamenila međusobnu konkurenciju, pri čemu navedeno ponašanje ima za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije, u smislu člana 10. Zakona kojim je propisano da restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.