Zakonodavnopravni okvir je jedan od ključnih elemenata poslovnog okruženja, i u tom smislu, harmonizacija propisa sa pravnim tekovinama EU doprinosi unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta, a time i povećanju konkurentnosti i puno integrisanje srpske privrede u zajedničko tržište EU.

Polazeći od ocena i preporuka iznetim u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija i u Izveštaju UNCTAD-a o stanju zaštite konkurencije u Srbiji, kao i od sopstvenog zapažanja i iskustva da određena važeća zakonska rešenja imaju negativne efekte na delovanje Komisije i na pravnu sigurnost, Komisija je inicirala izmenu i dopunu Zakona.

Inicirane izmene i dopune bi trebalo da doprinesu kako jačanju Komisije kao institucije i efikasnosti u postupanju, tako i većem stepenu pravne sigurnosti i izvesnosti za učesnike na tržištu.

Kao posebno značajne, izdvajamo sledeće:

-  drugačiji koncept dominantnog položaja na relevantnom tržištu, koji je baziran na tržišnoj snazi učesnika i na jasnim i transparentnim kriterijumima, što podrazumeva i brisanje sada postojeće pretpostavke postojanja dominantnog položaja u slučaju 40% ili više tržišnog učešća na utvrđenom relevantnom tržištu, a teret dokazivanja je isključivo na Komisiji (čl. 1. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-  dosadašnja odredba čl. 58 o prekidu postupka se usklađuje sa pravilima o tzv commitment decision, čime se ostvaruje svrha i cilj zaštite konkurencije i bez određivanja mere zaštite konkurencije (čl. 10. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-  U pogledu roka zastarelosti, predloženo je „razdvajanje“ zastarelosti za utvrđivanje povrede i određivanje mere zaštite konkurencije i rok za postupak naplate mere zaštite konkurencije. Takođe je uveden i institut prekida toka zastarelosti postupanjem organa odnosno Komisije (čl. 14. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-   Predloženo je i brisanje odredbe stava 5. član 57. Zakona, kojom se utvrđuje da se kamate „koje nastanu u slučaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere, isplaćuju na teret sredstava Komisije“. Ovakva formulacija predstavljala je ozbiljan i opasan presedan u odnosu na zakonodavstva država članica EU, i drugih. Naime, novčani iznos mere se uplaćuje u budžet Republike Srbije, koja vraća taj iznos to jest „glavnicu“, a Komisija, koja ne koristi uplaćena sredstva i ne može njima da raspolaže čak ni u pogledu vremena eventualnog povraćaja, ima obavezu da plati kamatu. Dodatna otežavajuća okolnost se ogleda u činjenici da se Komisija finansira iz sopstvenih prihoda u skladu sa Zakonom, ali se neutrošena sredstva u tekućoj godini, prenose u budžet na kraju te godine, što znači da Komisija svaku sledeću godinu počinje bez ikakvih finansijskih sredstava  što bi za posledicu imalo da ona ne bi mogla da izvrši zakonsku obavezu povraćaja kamate u slučaju da takva obaveza nastane u navedenom periodu (čl. 3., čl. 9. radne verzije izmena i dopuna zakona).

Imajući u vidu značaj predloženih izmena i dopuna, a radi sprečavanja negativnih posledica na rad organa i obezbeđivanje uslova za jačanje pravne sigurnosti učesnika na tržištu, ministarstvu je predloženo da Zakon bude donet po hitnom postupku.

Kao posebno značajno, ističemo da je resorni ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, u vrlo kratkom roku po prijemu predmetne Inicijative, formirao Radnu grupu za izmenu i dopunu Zakona, u kojoj su, odlukom ministra, i predstavnici KZK.

Radna grupa je utvrdila radnu verziju nacrta izmena i dopuna Zakona, koju objavljujemo, uz napomenu da ova verzija nužno ne predstavlja konačni tekst nacrta.