Комисија за заштиту конкуренције покренула je поступак по службеној дужности против привредног друштва Здравствене установе Апотека Јанковић, ради испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције, а која је, према основаној претпоставци, настала стицањем контроле од стране Здравствене установе Апотека Јанковић над фармацеутском делатношћу Здравствене установе Апотека Зрењанин.
Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (чл.19 ЗЗК) којима се утврђује дозвољеност концентрације, а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, што је била обавеза учесника на тржишту.
Комисија ће утврдити и битне чињенице, доказе и остале елементе на којима ће засновати своју одлуку у погледу евентуалног одређивања мере заштите конкуренције, односно мере деконцентрације.
Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.
Закључком којим је покренут поступак, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању правилног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд.
Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и извршила ненајављен увиђај у привредном друштву SF1 Cofee d.o.o. увознику и дистрибутеру бренда Nespresso, ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Републици Србији.
Комисија је на основу података Еуростат за 2019. годину, констатовала да су цене потрошачке електронике у Републици Србији биле за 13% више у односу на просечне цене у ЕУ. Комисија је из тог разлога анализирала услове конкуренције на тржишту трговине на велико и мало потрошачком електроником у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавне податке о ценама, утврђено да су у малопродајним објектима, као и на интернет странама малопродаваца цене апаратa за кафу бренда Nespresso на тржишту Републике Србије идентичне, или готово идентичне.
Комисија основано претпоставља да постоји одређивање цена у даљој продаји од стране друштва SF1 Cofee као увозника и дистрибутера ових производа, што представља рестриктивни споразум тј. повреду конкуренције из члана 10. Закона.
Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.
Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступке испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и извршила ненајављене увиђаје у привредним друштвима Roaming Electronics d.o.o., Техноманија д.о.о. и Comtrade Distribution d.o.o., ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Републици Србији.
Комисија је на основу података Еуростат за 2019. годину, констатовала да су цене потрошачке електронике у Републици Србији биле за 13% више у односу на просечне цене у ЕУ. Тако су на пример, у Републици Србији цене за поједине категорије производа, биле више за 33% – 39% у односу на цене у Мађарској, у којој је порез на додатну вредност 27%, док је у републици Србији 20%. При томе су цене потрошачке електронике у Мађарској биле за 2,5% ниже у односу на просек ЕУ.
Због наведеног, као и значаја овог тржишта за потрошаче, Комисија је анализирала услове конкуренције на тржишту трговине на велико и мало потрошачком електроником у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавне податке о ценама, утврђено да се у малопродајним објектима, као и на интернет странама малопродаваца нуди потрошачка електроника под идентичним, или готово идентичним ценама.
Комисија основано претпоставља да постоје усаглашене обавезе (договор) којима се одређују цене и услови трговине у даљој продаји, што је рестриктивни споразум који представља повреду конкуренције из члана 10. Закона.
Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.
Обавеза пријаве концентрације
Члан 61.
Концентрација мора бити пријављена Комисији у случају да је:
1) укупан годишњи приход свих учесника у концентрацији остварен на светском тржишту у претходној обрачунској години већи од 100 милиона евра, с тим што најмање један учесник у концентрацији на тржишту Републике Србије има приход већи од десет милиона евра;
2) укупан годишњи приход најмање два учесника у концентрацији остварен на тржишту Републике Србије већи од 20 милиона евра у претходној обрачунској години, с тим што најмање два учесника у концентрацији на тржишту Републике Србије имају приход већи од по милион евра у истом периоду.
При рачунању годишњег укупног прихода из става 1. овог члана неће се рачунати приход који ти учесници на тржишту остваре у међусобној размени.
Концентрација која се спроводи путем понуде за преузимање у смислу прописа којим се уређује преузимање акционарских друштава, мора бити пријављена и кад нису испуњени услови из става 1. овог члана.
Учесници у концентрацији
У случају концентрације из члана 17. став 1. тачка 1) Закона о заштити конкуренције („Службени гласник РС“, број 51/09 и 95/13, даље у тексту: Закон), учесницима у концентрацији сматрају се сви учесници на тржишту који су укључени у статусну промену.
У случају концентрације из члана 17. став 1. тачка 2) Закона, учесницима у концентрацији сматрају се: учесник на тржишту који стиче непосредну или посредну контролу (стицалац контроле односно подносилац пријаве у складу са чланом 63. став 3. Закона) и учесник на тржишту или део учесника на тржишту над којим се стиче контрола. У вези са применом наведеног члана, односно утврђивањем обавезе пријаве концентрације, стицалац контроле је читава група друштава у оквиру које послује и којој припада подносилац пријаве у смислу члана 5. Закона.
Опширније…
Уредба о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања („Службени гласник РС“ бр. 041/2020, у даљем тексту: Уредба) која је ступила на снагу 24. марта 2020. године, прописује поступање у вези примене рокова у управним поступцима у условима проглашеног ванредног стања.
Народна скупштина Републике Србије донела је Одлуку о укидању ванредног стања („Службени гласник РС“ бр. 65/2020), која је ступила на снагу даном објављивања у Службеном гласнику РС, односно 6. маја 2020. године.
С обзиром на то да је ванредно стање укинуто 6. маја 2020. године, истог дана престала је и примена рокова у управним поступцима у складу са Уредбом.
Рокови који су истекли за време ванредног стања односно рокови чији последњи дан доспева у периоду од 24. марта 2020. до 6. маја 2020. године, сматраће се истеклим кад истекне 30 дана од престанка ванредног стања (односно 5. јуна 2020. године). Наведено се односи на рокове прописане Законом о заштити конкуренције („Службени гласник РС“ бр. 51/09 и 95/13, у даљем тексту: Закон) за подношење пријаве концентрације и захтева за појединачно изузеће, односно на рокове који се односе на предузимање управних радњи, на окончање управних поступака (на пример, одлука у поступку по пријави концентрације) и одлучивање по изјављеним правним средствима.
Следствено, у складу са Законом, странке у поступку могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у текућим управним поступцима, укључујући поступке покренуте по захтеву странке и поступке покренуте по службеној дужности. У складу са Законом, учесници на тржишту могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у секторским анализама.
