Šesta godišnja Radionica o ekonomskim pitanjima u oblasti zaštite konkurencije namenjena stručnjacima iz tela za zaštitu konkurencije, održana je u Beogradu 19. i 20. septembra. Ova veoma priznata međunarodna radionica održana je u organizaciji Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije i Federalne trgovinske komisije SAD (US Federal Trade Commission – FTC).
 
Prvi moderni zakon protiv monopola je čuveni Šermanov zakon iz 1890. godine, a preteča FTC-a – Biro za korporacije, osnovan je još 1903. godine, pa je iskustvo SAD u borbi za zaštitu tržišta nesumnjivo veliko i dragoceno.
Stručnoj radionici prisustvovali su predstavnici tela za zaštitu konkurencije iz zemalja jugoistočne Evrope i Evropske Unije: Slovenije, Češke, Mađarske, Estonije, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Srbije.
 
Predavači Nathan Wilson (ekonomista FTC-a) i Paul Nolan (deo pravnog tima FTC-a) su zajedno sa učesnicima obradili osnovne mikroekonomske koncepte utvrđivanja tržišne snage i dominantnog položaja, politike rabata, vezivanja proizvoda i usluga, identifikovanja neprijavljenih koncentracija i drugih aktuelnih tema iz oblasti zaštite konkurencije, sa puno konkretnih primera i objašnjenjima sudske prakse.
Moderator dvodnevne radionice bila je g-đa Gordana Lukić, član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
 
Upravo održana stručna radionica predstavlja nastavak sprovođenja strategije unapređenja kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije, a ujedno i vrlo važan korak u uspostavljanju i produbljivanju komunikacije i saradnje sa ostalim telima za zaštitu konkurencije, kako u Evropi tako i u SAD.

Komisija za zaštitu konkurencije je odobrila koncentraciju koja nastaje promenom oblika kontrole nad društvom „Jat Airways A.D. Beograd“. Prethodna pojedinačna kontrola koju je nad Jat-om vršila Republika Srbija kao njegov jedini vlasnik, transformiše se u zajedničku kontrolu koju će ubuduće vršiti društvo „Etihad Airways P.J.S.C.“ (sticanjem 49% akcija u „Jat Airways A.D.“, kao i određenih upravljačkih ovlašćenja i odgovornosti) i Republika Srbija koja će posedovati većinski deo akcijskog kapitala od 51%.
 
U sprovedenom postupku tokom kojeg su utvrđene sve činjenice značajne za donošenje odluke Komisije, utvrđeno je da sprovođenje predmetne koncentracije ne dovodi do značajnog sprečavanja, ograničavanja, ili narušavanja konkurencije na relevantnom tržištu, zbog čega se u konkretnom slučaju radi o dozvoljenoj koncentraciji u smislu člana 19. Zakona o zaštiti konkurencije.
 
Komisija je svoju odluku temeljila na analizi prethodno zaključenih i dostavljenih akata čiji su potpisnici učesnici ove koncentracije, kao i oceni drugih akata, dokumenata i poslovnih poteza koji će do zatvaranja ove poslovne transakcije biti zaključeni, ili preduzeti, a o čijem je predmetu, i sadržaju Komisija obaveštena od strane podnosilaca prijave.

Postupak ispitivanja koncentracije koji je započet po podnetoj prijavi privrednog društva „Agrokor dd“ iz Republike Hrvatske, a do koje dolazi preuzimanjem većinskog paketa od 53,12% svih akcija „Poslovnog sistema Mercator“ iz Republike Slovenije, Komisija za zaštitu konkurencije zaključkom donetim dana 3. septembra 2013. godine nastavlja kao postupak po službenoj dužnosti. Tokom ispitnog postupka će saglasno članu 19. Zakona o zaštiti konkurencije biti ocenjena dozvoljenost sprovođenja ove koncentracije.
 
U predstojećem postupku Komisija će ocenjivati efekte sprovođenja koncentracije i to kako na tržištu trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana u prodavnicama formata definisanog ovim zaključkom, tako i na tržištu veleprodaje prehrambenih proizvoda i robe široke potrošnje.
 
Komisija poziva sva lica koja raspolažu podacima, ispravama, ili drugim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju relevantnog činjeničnog stanja u ovom postupku, da iste neodložno dostave Komisiji.
 
Na osnovu svih utvrđenih činjenica u toku ovog ispitnog postupka značajnih za donošenje odluke Komisije, biće rešeno u zakonom propisanom roku, ne dužem od 90 dana.
Komisija za zaštitu konkurencije

Zakon o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“ br. 51/09), koji je počeo da se primenjuje 01.11.2009. godine, utvrdio je obavezu prijave koncentracije (notifikacija), na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom i Uredbom o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije („Službeni glasnik RS“ br. 89/09). Takođe je utvrdio dužnost učesnika u koncentraciji da prekinu sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja Komisije, kao i njenu nadležnost da u slučaju sprovođenja koncentracije suprotno ovim obavezama, odredi meru zaštite konkurencije učesniku na tržištu, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda.

Nekoliko godina primene Zakona predstavlja sasvim sigurno dovoljno dug period da se svi na koje se on odnosi, upoznaju sa mogućnostima i granicama koje je postavio, ali i stavom Komisije da ga dosledno sprovodi u svim njegovim segmentima. Stoga Komisija želi da pošalje jasnu poruku svim učesnicima na tržištu, da nepoštovanje obaveza koje se odnose na prijavu koncentracije i prekid sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja Komisije, predstavljaju ozbiljnu povredu Zakona i da će se u slučajevima u kojima se utvrdi njeno postojanje, rešenjem odrediti mera zaštite konkurencije.

Evropska komisija je 10. juna 2009. godine, donela odluku kojom je određena kazna od 20.000.000,00 evra belgijskoj kompaniji Electrabel S.A., jednoj od vodećih evropskih energetskih kompanija, zbog sticanje kontrole nad Compagnie National du Rhône SA (CNR) iz Francuske, koje je sprovedeno bez odluke Komisije, odnosno zbog nepoštovanja obaveze „mirovanja“ sprovođenja koncentracije do dobijanja odluke Komisije. Važno je napomenuti da je Electrabel podneo 2008. godine prijavu koncentracije, koju je Komisija odobrila, ali uz zadržavanje prava da utvrdi stvarni datum sticanja kontrole. Odlukom iz juna 2009. godine, utvrđeno je da je Electrabel S.A., stekao de facto pojedinačnu kontolu nad francuskom kompanijom 23. decembra 2003. godine, bez prethodnog odobrenja EK. Kaznu, odnosno odluku Komisije je potvrdio i Opšti sud (nekada Prvostepeni sud), presudom iz decembra 2012. godine, kojom je odbijena žalba kompanije Electrabel. Evropska komisija je pre ovog slučaja, donela samo nekoliko odluka kojima su određene kazne zbog nepoštovanja obaveze prijave koncentracije i povrede obaveze da se zastane sa njenim sprovođenjem, ali je visoka kazna u konkretnom slučaju, bila određena primenom kriterijuma kao što su veličina kompanije, dužina trajanja povrede i postojanje određene prakse EK u ovakvim slučajevima. Stav Komisije je bio da se povreda mora smatrati ozbiljnom, bez obzira na ocenu same koncentracije, jer je propuštanje obaveze u suprotnosti sa osnovnim pricipom EU Uredbom o kontroli koncentracije, koji obezbeđuje prethodnu, ex ante kontrolu koncentracija od značaja za EU.

Razlog za upoznavanje sa ovom odlukom Evropske komisije, koja je verovatno već poznata pojedinim učesnicima na tržištu, je potreba da se ukaže na činjenicu da poštovanje zakonom propisanih obaveza nije puka formalna dužnost učesnika u koncentraciji, odnosno sticaoca/sticalaca kontrole. Naprotiv, radi se o obavezi koju pre svega treba posmatrati u kontekstu mogućih negativnih efekata koji koncentracije za koje nije pribavljeno odobrenje Komisije mogu imati na konkurenciju i značaja koji upravo prethodna kontrola koncentracija ima u obezbeđivanju zaštite od ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije, odnosno stvaranja ili jačanja dominantnog položaja učesnika koncentracije na relevantnom tržištu.