Комисија за заштиту конкуренције покренула je поступак по службеној дужности против привредног друштва Здравствене установе Апотека Јанковић, ради испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције, а која је, према основаној претпоставци, настала стицањем контроле од стране Здравствене установе Апотека Јанковић над фармацеутском делатношћу Здравствене установе Апотека Зрењанин.

Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (чл.19 ЗЗК) којима се утврђује дозвољеност концентрације, а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, што је била обавеза учесника на тржишту.

Комисија ће утврдити и битне чињенице, доказе и остале елементе на којима ће засновати своју одлуку у погледу евентуалног одређивања мере заштите конкуренције, односно мере деконцентрације.

Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Закључком којим је покренут поступак, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању правилног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и извршила ненајављен увиђај у привредном друштву SF1 Cofee d.o.o. увознику и дистрибутеру бренда Nespresso, ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Републици Србији.

Комисија је на основу података Еуростат за 2019. годину, констатовала да су цене потрошачке електронике у Републици Србији биле за 13% више у односу на просечне цене у ЕУ. Комисија је из тог разлога анализирала услове конкуренције на тржишту трговине на велико и мало потрошачком електроником у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавне податке о ценама, утврђено да су у малопродајним објектима, као и на интернет странама малопродаваца цене апаратa за кафу бренда Nespresso на тржишту Републике Србије идентичне, или готово идентичне.

Комисија основано претпоставља да постоји одређивање цена у даљој продаји од стране друштва SF1 Cofee као увозника и дистрибутера ових производа, што представља рестриктивни споразум тј. повреду конкуренције из члана 10. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступке испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и извршила ненајављене увиђаје у привредним друштвима Roaming Electronics d.o.o., Техноманија д.о.о. и Comtrade Distribution d.o.o., ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Републици Србији.

Комисија је на основу података Еуростат за 2019. годину, констатовала да су цене потрошачке електронике у Републици Србији биле за 13% више у односу на просечне цене у ЕУ. Тако су на пример, у Републици Србији цене за поједине категорије производа, биле више за 33% – 39% у односу на цене у Мађарској, у којој је порез на додатну вредност 27%, док је у републици Србији 20%. При томе су цене потрошачке електронике у Мађарској биле за 2,5% ниже у односу на просек ЕУ.

Због наведеног, као и значаја овог тржишта за потрошаче, Комисија је анализирала услове конкуренције на тржишту трговине на велико и мало потрошачком електроником у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавне податке о ценама, утврђено да се у малопродајним објектима, као и на интернет странама малопродаваца нуди потрошачка електроника под идентичним, или готово идентичним ценама.

Комисија основано претпоставља да постоје усаглашене обавезе (договор) којима се одређују цене и услови трговине у даљој продаји, што је рестриктивни споразум који представља повреду конкуренције из члана 10. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Уредба о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања („Службени гласник РС“ бр. 041/2020, у даљем тексту: Уредба) која је ступила на снагу 24. марта 2020. године, прописује поступање у вези примене рокова у управним поступцима у условима проглашеног ванредног стања.

Народна скупштина Републике Србије донела је Одлуку о укидању ванредног стања („Службени гласник РС“ бр. 65/2020), која је ступила на снагу даном објављивања у Службеном гласнику РС, односно 6. маја 2020. године.

С обзиром на то да је ванредно стање укинуто 6. маја 2020. године, истог дана престала је и примена рокова у управним поступцима у складу са Уредбом.

Рокови који су истекли за време ванредног стања односно рокови чији последњи дан доспева у периоду од 24. марта 2020. до 6. маја 2020. године, сматраће се истеклим кад истекне 30 дана од престанка ванредног стања (односно 5. јуна 2020. године). Наведено се односи на рокове прописане Законом о заштити конкуренције („Службени гласник РС“ бр. 51/09 и 95/13, у даљем тексту: Закон) за подношење пријаве концентрације и захтева за појединачно изузеће, односно на рокове који се односе на предузимање управних радњи, на окончање управних поступака (на пример, одлука у поступку по пријави концентрације) и одлучивање по изјављеним правним средствима.

Следствено, у складу са Законом, странке у поступку могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у текућим управним поступцима, укључујући поступке покренуте по захтеву странке и поступке покренуте по службеној дужности. У складу са Законом, учесници на тржишту могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у секторским анализама.

Уредба о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања („Службени гласник РС”, бр. 041/2020 , у даљем тексту: Уредба) која ступа на снагу 24. марта 2020. године, примењују се у управним поступцима пред Комисијом, укључујући и поступке по пријави концентрације и по захтеву за појединачно изузеће рестриктивног споразума од забране, који су уређени Законом о заштити конкуренције („Службени гласник РС”, бр. 51/09 и 95/13, у даљем тексту: Закон). Уредба се примењује само на рокове, и с тим у вези на достављање у току ванредног стања, и не утиче на примену осталих одредби Закона, подзаконских и других прописа.

У циљу остваривања правне сигурности и заштите права странака и остваривања јавног интереса, Комисија жели да истакне следеће:

- учесници на тржишту и даље имају Законом прописану обавезу подношења пријаве концентрације и захтева за појединачно изузеће али не могу сносити последице свог непоступања у роковима који су прописани Законом за подношење пријаве концентрације и захтева за појединачно изузеће;

- рокови који истичу за време ванредног стања, а односе се на предузимање управних радњи, на окончање управних поступака (на пример, одлука у поступку по пријави концентрације) и одлучивање по изјављеним правним средствима, сматраће се истеклим кад истекне 30 дана од престанка ванредног стања;

- достављања писмена у управном поступку од којих почињу да теку рокови који се не могу продужити (нпр. решења, закључака којима се окончава поступак, закључака о заштити података и сл.), а које су извршене током трајања ванредног стања, сматраће се, у смислу примене прописаних рокова, извршеним кад истекне 15 дана од дана престанка ванредног стања;

- странке у поступку не могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у текућим управним поступцима, укључујући поступке покренуте по захтеву странке и поступке покренуте по службеној дужности; правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања је у интересу странке, те Комисија позива странке да поступају благовремено у мери у којој је могуће у околностима ванредног стања;

- учесници на тржишту не могу сносити последице свог непоступања у роковима одређеним закључцима и другим налозима Комисије за поступање у секторским анализама.

Комисија ће наставити да решава о правима и обавезама учесника на тржишту у складу са законом, при чему ће доследно примењивати Уредбу.

На основу Одлуке о проглашењу ванредног стања на територији Републике Србије, због заразне болести изазване вирусом SARS-CoV-2, у Комисији за заштиту конкуренције, у оквиру мера за његово сузбијање, неће се одржавати састанци са странкама.

Комуникација за време трајања ванредног стања ће се обављати електронском поштом (office@kzk.gov.rs).

Поднесци (осим пријава концентрација) и остала пошта ће се примати електронским путем, мејлом на адресу pisarnica@kzk.gov.rs, или преко ЈП Пошта Србије.

Пријаве концентрација и мејлови са поднесцима чија величина прилога прелази 100 мегабајта достављају се поштом или непосредно на писарници.

Комисија за заштиту конкуренције захваљује се на разумевању и одговорном понашању у насталим околностима.

Након спроведене секторске анализе тржишта трговине на мало у продавницама претежно храном, пићем и дуваном за период 2017-2018. година и анализе прикупљених уговора закључених између добављача појединих производа и њихових купаца, Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступке испитивања повреде конкуренције против 23 тржишнa учесника.

Тако је, због основане претпоставке да су закључили рестриктивни споразум из члана 10. Закона о заштити конкуренције, односно уговоре који садрже одредбе о утврђивању минималне цене у даљој продаји, Комисија покренула поступке против два добављача – АД Имлек и Апатинска пивара, као и купаца – трговаца на мало на тржишту прехрамбених производа.

Комисија позива сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети потпунијем утврђивању чињеничног стања у овом поступку, да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против учесника на тржишту, „MITECO“ – Кнежевац, „YUNIRISK“ – Београд, „MODEKOLO“ – Београд, „BREM GROUP“ – Београд и „KEMIS“ – Ваљево, због основане претпоставке да су договарањем заједничке понуде у поступку јавне набавке наручиоца Министарства заштите животне средине, извршила повреду конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Истовремено са покретањем поступка, овлашћена службена лица Комисије за заштиту конкуренције, извршила су ненајављени увиђај на пет локација и прикупила релевантну документацију за утврђивање чињеница у овом поступку.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама коje могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеном поступку, да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, Савска бр. 25/IV, Београд.

Kомисија зa заштиту конкуренције спровела је секторску анализу тржишта трговине на мало у неспецијализованим продавницама претежно храном, пићем и дуваном за временски период од две године (2017-2018. година). Предмет анализе било је утврђивање односа између конкурената на тржишту трговине на мало у неспецијализованим продавницама претежно храном, пићем и дуваном на територији Републике Србије у смислу процене њиховог тржишног учешћа и релативне снаге, али и анализа односа између добављача и изабраних трговинских ланаца за одређене категорије производа.

Саставни део извештаја чине и дате препоруке у којима је Комисија указала на потребу формирања јавног регистра трговинских предузећа што би у наредном периоду знатно олакшало праћење овог сегмента трговине, али и на значај сарадање са другим државним органима у смислу достављања на мишљење свих релевенатних законских и подзаконских прописа.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током секторске анализе уредно доставили тражене податке и истовремено позива учеснике и осталу стручну јавност да упуте своје коментаре на извештај, као и предлоге и сугестије за наставак анализе, до 28. фебруара 2020. године, на e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs са напоменом: Коментар на секторску анализу тржишта малопродаје.

Комисија за заштиту конкуренције је на основу одредби члана 21. став 1. тачка 6) Закона о заштити конкуренције, спровела анализу услова конкуренције на тржишту производње и продаје сунцокрета на територији Републике Србије у периоду од 2016. до 2018. године.

Циљ анализе је био да се сагледа тржиште производње и продаје сунцокрета, са аспекта тржишне структуре и удела учесника на том тржишту, као и да се анализира кретање откупних цена сунцокрета у посматраном периоду. Анализа је обухватила податке о производњи, откупу, извозу и увозу семена сунцокрета, као и о извозу и увозу сировог и рафинисаног сунцокретовог уља у посматраном периоду.

У анализи су коришћени подаци Министарства финансија – Управе царина о увозу и извозу сунцокрета и сунцокретовог уља, јавно доступни подаци Републичког завода за статистику о производњи сунцокрета и сунцокретовог уља, као и подаци учесника на тржишту – откупљивача сунцокрета и произвођача сунцокреовог уља и то: Дијамант АД из Зрењанина, Витал АД из Врбаса, Сунце АД из Сомбора, Банат АД из Нове Црње, Victoriaoil АД из Шида, Bimal Trading doo из Београда и Bimal Agri doo из Бечеја.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током анализе услова конкуренције уредно доставили тражене податке и истовремено позива учеснике и осталу стручну јавност да упуте своје коментаре на извештај, на e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs са напоменом: Коментар на анализу тржишта сунцокрета.

Имајући у виду значај ове пољопривредне културе за развој прехрамбене индустрије и свеукупан индустријски развој, као и закључке ове анализе, Комисија ће и убудуће са посебном пажњом пратити понашање учесника на том тржишту и околности које би могле да укажу на повреде Закона о заштити конкуренције.