Komisija za zaštitu konkurencije je po službenoj dužnosti pokrenula postupak protiv privrednog društva HOTELSKO, UGOSTITELjSKO I TURISTIČKO PREDUZEĆE MOSKVA DOO BEOGRAD, radi ispitivanja koncentracije koja je sprovedena iako nije odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a koja je, prema osnovanoj pretpostavci, nastala sticanjem kontrole od strane društva HOTELSKO, UGOSTITELjSKO I TURISTIČKO PREDUZEĆE MOSKVA nad poslovanjem Hotela „Tonanti“ u Vrnjačkoj Banji, koje može predstavljati samostalnu poslovnu celinu.

Komisija će u ispitnom postupku oceniti Zakonom propisane kriterijume (čl. 19 ZZK) kojim se utvrđuje dozvoljenost koncentracije, a naročito, okolnost da se radi o sprovedenoj a neprijavljenoj koncentraciji, što je bila obaveza učesnika na tržištu. Zakonom je propisano da su koncentracije učesnika na tržištu dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Komisija će utvrditi i bitne činjenice, dokaze i ostale elemente na kojima će zasnovati svoju odluku u pogledu eventualnog određivanja mere zaštite konkurencije, odnosno mere dekoncentracije.

Zaključkom kojim je pokrenut postupak, pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju pravilnog činjeničnog stanja u ovom postupku da ih neodložno dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije je povodom Dana konkurencije napravila grafički prikaz najvažnijih rezultata rada tokom poslednjih deset godina (2013 – 2022.) na osnovu Godišnjih izveštaja.

Poseban značaj je dat prikazu rezultata trogodišnjeg rada koji se odvijao u uslovima pandemije Kovid – 19 i koji je poređen sa tri godine koje su prethodile pandemiji, kako bi se sagledao njen uticaj na rad Komisije.

Analiza je pokazala da je Komisija (počev od 2020. godine kao prve pune godine rada IV saziva Saveta Komisije) i pored pandemije Kovid-19, a sa istim brojem zaposlenih, u poređenju sa prethodne tri godine, ostvarila značajne rezultate:

 Pozitivan efekat na budžet RS porastao za 62%.
 Broj rešenja o utvrđenim povredama konkurencije koja nisu ukinuta je povećan za 100%.
 Novčani iznos izrečenih kazni u rešenjima koja nisu sudski ukinuta povećan za 72%.
 Efikasnost izricanja mera zaštite konkurencije povećana sa 19% na 69%.
 Broj obrađenih predmeta u sektoru koncentracija povećan za 25%.
 Broj sektorskih analiza povećan za 50%.
 Produktivnost rada zaposlenih porasla za 30%.
 Broj nenajavljenih uviđaja uvećan za 36%

Ovim uputstvom bliže se uređuje sadržina i način podnošenja zahteva za određivanje mere zaštite izvora podataka i/ili određenih podataka, propisanog odredbama člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije (za potrebe ovog uputstva: zahtev za zaštitu podataka).

Zaštita podataka podrazumeva da zaštićeni podaci neće biti javno objavljeni, odnosno da će biti izostavljeni u odlukama i aktima Komisije za zaštitu konkurencije koje se javno objavljuju, kao i da se ne mogu razgledati ili kopirati prilikom uvida u spise predmeta, bez obzira da li su u štampanom ili elektronskom obliku, na srpskom ili stranom jeziku originalne isprave.

Zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Na osnovu člana 47. Zakona o zaštiti konkurencije i Odluke Saveta, Komisija za zaštitu konkurencije sprovela je sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištima cementa i betona u Republici Srbiji u periodu od 2018. do 2021. godine.

Predmet analize je bilo utvrđivanje odnosa između konkurenata, kako na tržištu cementa (proizvođači i uvoznici), tako i na tržištu betona (proizvođači), procena njihovog tržišnog učešća i relativne snage, analiza komercijalne politike i ugovornih odnosa sa dobavljačima i kupcima, kao i efekata koje ti odnosi mogu imati na stanje konkurencije na tržištu.

Cilj istraživanja, kada je u pitanju tržište cementa, bio je da se na sveobuhvatan način sagledaju promene u tržišnoj strukturi i dinamici konkurencije na predmetnom tržištu, u odnosu na period obuhvaćen analizom koja je sprovedena u 2018. godini. Kada je u pitanju tržište betona, osnovni cilj analize bilo je utvrđivanje stepena vertikalne međuzavisnosti sa tržištem cementa kao uzvodnim tržištem, imajući u vidu postojanje tri vertikalno integrisana učesnika na tržištu, i efekata koje ta vertikalna povezanost može imati na cene i uslove konkurencije na tržištu.

Za potrebe analize prikupljeni su i obrađeni podaci tri proizvođača cementa (od kojih su dva i proizvođači betona), pet uvoznika cementa (od kojih je jedan proizvođač betona) i 22 proizvođača betona.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom analize uredno dostavili tražene podatke. Imajući u vidu značaj cementne industrije za razvoj građevinarstva i sveukupan industrijski razvoj, kao i zaključke i preporuke ove analize, Komisija će i ubuduće sa posebnom pažnjom pratiti ponašanje učesnika na predmetnim tržištima i okolnosti koje bi mogle da ukažu na povrede Zakona o zaštiti konkurencije.

Narodna skupština Republike Srbije na Drugom vanrednom zasedanju u Trinaestom sazivu, usvojila je Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2021. godinu zajedno sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 4. novembra 2022. godine.

Pregled najvažnijih aktivnosti Komisije obuhvataju postupci utvrđivanja povreda konkurencije; izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija; sprovođenje sektorskih i analiza uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja, aktivnosti Komisije u procesu pridruživanja EU vezano za poglavlje 8; promocija pravila o zaštiti konkurencije u javnosti; domaću i međunarodnu saradnju, uključujući i aktivnosti Komisije po međunarodnim projektima.

Predstavnici Komisije su učestvovali na okruglom stolu koji je organizovan kao deo projekta Žan Mone centra za pravo konkurencije (Jean Monnet Competition Law Center of Excellence) u vezi sa novostima u oblasi prava i politike zaštite konkurencije u Evropskom Uniji i zemljama centralne i istočne Evrope („Recent developments in Competition Law and Policy in EU and CEE Countries: Open issues and Challenges“) u Privrednoj komori Srbije.

Na okruglom stolu su predstavljena iskustva i izazovi u oblastima zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći u Hrvatskoj, Srbiji, Moldaviji, Bosni i Hercegovini i Albaniji, uz prisustvo preko 50 predstavnika banaka, finansijskih institucija, osiguravajućih kuća i akademske zajednice

Na osnovu člana 47. zakona o zaštiti konkurencije Komisija za zaštitu konkurencije sprovela je sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištu digitalnih platformi za posredovanje u prodaji i isporuci pretežno restoranske hrane i ostalih proizvoda u periodu 2020-2021. godina.

Predmet analize bilo je utvrđivanje odnosa između konkurenata na tržištu digitalnih platformi za posredovanje u prodaji i isporuci pretežno restoranske hrane i ostalih proizvoda, što je podrazumevalo analizu regulatornog okvira, procenu tržišnih udela, analizu ugovornih odnosa i komercijalne politike učesnika na tržištu.

Osnovni cilj analize bilo je sagledavanje i analiza stanja konkurencije na predmetnom tržištu i ukazivanje na eventualne probleme u smislu ograničavanja ili bilo koje druge vrste narušavanja ili sprečavanja konkurencije.

Sastavni deo Izveštaja o sektorskoj analizi stanja konkurencije na tržištu digitalnih platformi za posredovanje u prodaji i isporuci pretežno restoranske hrane i ostalih proizvoda čine izvedeni zaključci i date preporuke.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom analize dostavili tražene podatke.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednog društva VAILLANT doo iz Beograda, distributera opreme za grejanje brendova „Vaillant“ i „Protherm“, zbog postojanja osnovane sumnje da navedeno društvo određuje cene pomenutih brendova u daljoj prodaji u Republici Srbiji i izvršila nenajavljeni uviđaj u njegovim prostorijama. Komisija je upoređivala veleprodajne i maloprodajne cene iz cenovnika društva Vaillant sa maloprodajnim cenama iskazanim na internet stranicama pojedinih ovlašćenih distributera i utvrdila da su identične, kako međusobno kod svih posmatranih maloprodavaca, tako i sa cenama iz cenovnika dostupnog na internet stranici društva Vaillant. Pri tome, društvo Vaillant na osnovu dostupnih podataka nije prisutno na tržištu maloprodaje proizvoda brendova „Vaillant“ i „Protherm“ već samo preko svojih distributera. Na osnovu analize i ocene prikupljenih podataka, Komisija je osnovano pretpostavila postojanje povrede konkurencije u smislu člana 10. Zakona, u vidu nedozvoljenog restriktivnog sporazuma, kojim društvo Vaillant određuje cene proizvoda brendova „Vaillant“ i „Protherm“ u daljoj prodaji tj. svojim distributerima. Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

U okviru nastavka saradnje Komisije za zaštitu konkurencije sa Privrednom komorom Srbije (PKS) na širenju svesti o potrebi usklađivanja poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije, na internet stranici PKS –a, Poslovanje u skladu sa pravilima konkurencije, dostupne su Smernice za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije i Model programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije koji prati Smernice.

Osim Smernica i Modela, dostupne su liste za identifikaciju nedozvoljenog ponašanja, brošure u pdf formatu, prezentacije korišćene na radionicama u saradnji sa PKS tokom 2022. godine, kao i edukativni video materijali u cilju upoznavanja učesnika na tržištu sa pravilima zaštite konkurencije. Ovakva dostupnost materijala bi trebalo da omogući učesnicima na tržištu da procene i smanje izloženost rizicima od kršenja Zakona o zaštiti konkurencije u svom poslovanju.

Dosadašnja praksa Komisije pokazuje da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu. Na osnovu ovoga, prepoznata je potreba da se kod učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije.