Комисија за заштиту конкуренције је по службеној дужности покренула поступак против привредног друштва HOTELSKO, UGOSTITELjSKO I TURISTIČKO PREDUZEĆE MOSKVA DOO BEOGRAD, ради испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције, а која је, према основаној претпоставци, настала стицањем контроле од стране друштва HOTELSKO, UGOSTITELjSKO I TURISTIČKO PREDUZEĆE MOSKVA над пословањем Хотела „Тонанти“ у Врњачкој Бањи, које може представљати самосталну пословну целину.

Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (чл. 19 ЗЗК) којим се утврђује дозвољеност концентрације, а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, што је била обавеза учесника на тржишту. Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Комисија ће утврдити и битне чињенице, доказе и остале елементе на којима ће засновати своју одлуку у погледу евентуалног одређивања мере заштите конкуренције, односно мере деконцентрације.

Закључком којим је покренут поступак, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању правилног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/ИВ, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције је поводом Дана конкуренције направила графички приказ најважнијих резултата рада током последњих десет година (2013 – 2022.) на основу Годишњих извештаја.

Посебан значај је дат приказу резултата трогодишњег рада који се одвијао у условима пандемије Ковид – 19 и који је поређен са три године које су претходиле пандемији, како би се сагледао њен утицај на рад Комисије.

Анализа је показала да је Комисија (почев од 2020. године као прве пуне године рада IV сазива Савета Комисије) и поред пандемије Ковид-19, а са истим бројем запослених, у поређењу са претходне три године, остварила значајне резултате:

 Позитиван ефекат на буџет РС порастао за 62%.
 Број решења о утврђеним повредама конкуренције која нису укинута је повећан за 100%.
 Новчани износ изречених казни у решењима која нису судски укинута повећан за 72%.
 Ефикасност изрицања мера заштите конкуренције повећана са 19% на 69%.
 Број обрађених предмета у сектору концентрација повећан за 25%.
 Број секторских анализа повећан за 50%.
 Продуктивност рада запослених порасла за 30%.
 Број ненајављених увиђаја увећан за 36%

Овим упутством ближе се уређује садржина и начин подношења захтева за одређивање мере заштите извора података и/или одређених података, прописаног одредбама члана 45. Закона о заштити конкуренције (за потребе овог упутства: захтев за заштиту података).

Заштита података подразумева да заштићени подаци неће бити јавно објављени, односно да ће бити изостављени у одлукама и актима Комисије за заштиту конкуренције које се јавно објављују, као и да се не могу разгледати или копирати приликом увида у списе предмета, без обзира да ли су у штампаном или електронском облику, на српском или страном језику оригиналне исправе.

Заштићени подаци немају својство информације од јавног значаја у смислу закона којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

На основу члана 47. Закона о заштити конкуренције и Одлуке Савета, Комисија за заштиту конкуренције спровела је секторску анализу стања конкуренције на тржиштима цемента и бетона у Републици Србији у периоду од 2018. до 2021. године.

Предмет анализе је било утврђивање односа између конкурената, како на тржишту цемента (произвођачи и увозници), тако и на тржишту бетона (произвођачи), процена њиховог тржишног учешћа и релативне снаге, анализа комерцијалне политике и уговорних односа са добављачима и купцима, као и ефеката које ти односи могу имати на стање конкуренције на тржишту.

Циљ истраживања, када је у питању тржиште цемента, био је да се на свеобухватан начин сагледају промене у тржишној структури и динамици конкуренције на предметном тржишту, у односу на период обухваћен анализом која је спроведена у 2018. години. Када је у питању тржиште бетона, основни циљ анализе било је утврђивање степена вертикалнe међузависности са тржиштем цемента као узводним тржиштем, имајући у виду постојање три вертикално интегрисана учесника на тржишту, и ефеката које та вертикална повезаност може имати на цене и услове конкуренције на тржишту.

За потребе анализе прикупљени су и обрађени подаци три произвођача цемента (од којих су два и произвођачи бетона), пет увозника цемента (од којих је један произвођач бетона) и 22 произвођача бетона.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током анализе уредно доставили тражене податке. Имајући у виду значај цементне индустрије за развој грађевинарства и свеукупан индустријски развој, као и закључке и препоруке ове анализе, Комисија ће и убудуће са посебном пажњом пратити понашање учесника на предметним тржиштима и околности које би могле да укажу на повреде Закона о заштити конкуренције.

Народна скупштина Републике Србије на Другом ванредном заседању у Тринаестом сазиву, усвојила је Годишњи извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2021. годину заједно са Предлогом закључка Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику од 4. новембра 2022. године.

Преглед најважнијих активности Комисије обухватају поступци утврђивања повреда конкуренције; изузећа рестриктивних споразума од забране, поступци испитивања концентрација; спровођење секторских и анализа услова конкуренције на појединачним тржиштима, давање мишљења, активности Комисије у процесу придруживања ЕУ везано за поглавље 8; промоција правила о заштити конкуренције у јавности; домаћу и међународну сарадњу, укључујући и активности Комисије по међународним пројектима.

Представници Комисије су учествовали на округлом столу који је организован као део пројекта Жан Моне центра за право конкуренције (Jean Monnet Competition Law Center of Excellence) у вези са новостима у обласи права и политике заштите конкуренције у Европском Унији и земљама централне и источне Европе („Recent developments in Competition Law and Policy in EU and CEE Countries: Open issues and Challenges“) у Привредној комори Србије.

На округлом столу су представљена искуства и изазови у областима заштите конкуренције и контроле државне помоћи у Хрватској, Србији, Молдавији, Босни и Херцеговини и Албанији, уз присуство преко 50 представника банака, финансијских институција, осигуравајућих кућа и академске заједнице

На основу члана 47. закона о заштити конкуренције Комисија за заштиту конкуренције спровела је секторску анализу стања конкуренције на тржишту дигиталних платформи за посредовање у продаји и испоруци претежно ресторанске хране и осталих производа у периоду 2020-2021. година.

Предмет анализе било је утврђивање односа између конкурената на тржишту дигиталних платформи за посредовање у продаји и испоруци претежно ресторанске хране и осталих производа, што је подразумевало анализу регулаторног оквира, процену тржишних удела, анализу уговорних односа и комерцијалне политике учесника на тржишту.

Основни циљ анализе било је сагледавање и анализа стања конкуренције на предметном тржишту и указивање на евентуалне проблеме у смислу ограничавања или било које друге врсте нарушавања или спречавања конкуренције.

Саставни део Извештаја о секторској анализи стања конкуренције на тржишту дигиталних платформи за посредовање у продаји и испоруци претежно ресторанске хране и осталих производа чине изведени закључци и дате препоруке.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током анализе доставили тражене податке.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против привредног друштва VAILLANT doo из Београда, дистрибутера опреме за грејање брендова „Vaillant“ и „Protherm“, због постојања основане сумње да наведено друштвo одређује цене поменутих брендова у даљој продаји у Републици Србији и извршила ненајављени увиђај у његовим просторијама. Комисија је упоређивала велепродајне и малопродајне цене из ценовника друштва Vaillant са малопродајним ценама исказаним на интернет страницама појединих овлашћених дистрибутера и утврдила да су идентичне, како међусобно код свих посматраних малопродаваца, тако и са ценама из ценовника доступног на интернет страници друштва Vaillant. При томе, друштво Vaillant на основу доступних података није присутно на тржишту малопродаје производа брендова „Vaillant“ и „Protherm“ већ само преко својих дистрибутера. На основу анализе и оцене прикупљених података, Комисија је основано претпоставила постојање повреде конкуренције у смислу члана 10. Закона, у виду недозвољеног рестриктивног споразума, којим друштво Vaillant одређује цене производа брендова „Vaillant“ и „Protherm“ у даљој продаји тј. својим дистрибутерима. Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

У оквиру наставка сарадње Комисије за заштиту конкуренције са Привредном комором Србије (ПКС) на ширењу свести о потреби усклађивања пословања са прописима о заштити конкуренције, на интернет страници ПКС –а, Пословање у складу са правилима конкуренције, доступне су Смернице за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције и Модел програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције који прати Смернице.

Осим Смерница и Модела, доступне су листе за идентификацију недозвољеног понашања, брошуре у пдф формату, презентације коришћене на радионицама у сарадњи са ПКС током 2022. године, као и едукативни видео материјали у циљу упознавања учесника на тржишту са правилима заштите конкуренције. Оваква доступност материјала би требало да омогући учесницима на тржишту да процене и смање изложеност ризицима од кршења Закона о заштити конкуренције у свом пословању.

Досадашња пракса Комисије показује да до повреда конкуренције често долази због незнања или недовољне упућености учесника на тржишту. На основу овога, препозната је потреба да се код учесника на тржишту подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са прописима у области заштите конкуренције.