Kada je u pitanju saradnja Komisije sa međunarodnim institucijama i mrežama, kao što su UNCTAD, OECD, ICN, Evropska komisija, OECD-GvH RCC, Energetska zajednica i drugi, takođe postoji duga tradicija. Ova saradnja se ostvaruje putem više različitih modaliteta. To su, pre svega, doprinos i učešće Komisije u izradi sveobuhvatnih izveštaja i upitnika ili u projektima koji su usmereni na unapređenje zaštite konkurencije u Republici Srbiji i uopšte. Takođe, vrlo značajan deo aktivnosti međunarodne saradnje, Komisija ostvaruje putem obuka, seminara, radionica i konferencija koji imaju za cilj razmenu iskustava, kao i unapređenje prakse, sa potencijalom za postizanje većeg stepena konvergencije prakse relevantnih tela za zaštitu konkurencije.

Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (United Nations Conference on Trade and Development- UNCTAD)

Uspešna saradnja Komisije sa Konferencijom Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) datira još iz vremena izrade Peer Review analize politike zaštite konkurencije u Srbiji, koja je okončana 2011. godine. Komisija daje redovan doprinos projektima, konferencijama i stručnim skupovima ove ogranizacije, među kojima poseban značaj ima godišnja konferencija, odnosno sastanak Međuvladine grupe eksperata iz oblasti prava i politike konkurencije u Ženevi, na kojem predstavnici Komisije učestvuju u saradnji sa relevantnom Misijom Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama.

Međunarodna mreža za konkurenciju (International Competition Network- ICN)

Komisija je aktivni član Međunarodne mreže za konkurenciju (International Competition Network- ICN) od svog osnivanja. Iako nije reč o međunarodnoj organizaciji u formalnom smislu, već o neformalnoj mreži tela za zaštitu konkurencije, imajući u vidu njen zadatak i fokus, kao i sastav (veliki broj nacionalnih tela za zaštitu konkurencije i predstavnika nevladinog sektora, kao što su poslovna i akademska zajednica, advokatura i sl.), saradnja sa ICN-om postavlja se kao neophodnost u radu svakog tela za zaštitu konkurencije koje teži potpunoj informisanosti i učešću u modernim tendencijama u pravu i politici zaštite konkurencije. Predstavnici Komisije učestvuju u radu više radnih grupa ove međunarodne mreže, kao i na prestižnim godišnjim skupovima ICN-a.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development- OECD) i Regionalni centar za konkurenciju (OECD-GvH RCC) u Budimpešti

Saradnja Komisije sa OECD-om takođe ima veoma dugu tradiciju. Premda Republika Srbija nije članica ove međunarodne organizacije, Komisija daje svoj doprinos aktivnostima OECD-a koje uključuju praćenje i agregaciju podataka o zaštiti konkurencije u svetu, na više načina. Prvo, putem razmene iskustava na visokom nivou i učešća predstavnika Komisije na jednoj od najprestižnijih konferencija u oblasti zaštite konkurencije, pod nazivom „Globalni forum o konkurenciji“, za čije potrebe dostavlja pisane doprinose. Zatim, putem učešća u projektima OECD-a i izradi odgovora na kompleksne upitnike koji se tiču zaštite konkurencije u Republici Srbiji. Na kraju, putem učešća predstavnika Komisije na brojnim seminarima i radionicama Regionalnog centra za konkurenciju (RCC) u Budimpešti, koji je osnovan 2005. godine od strane OECD-a i mađarskog tela za zaštitu konkurenciju i koji povezuje tela za zaštitu konkurencije jugoistočne Evrope i Zajednice nezavisnih država.

Energetska zajednica

Energetska zajednica je međunarodna organizacija sa sedištem u Beču, osnovana Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, potpisanim u Atini 2005. godine . Republika Srbija je potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, a Ministarstvo rudarstva i energetike učestvuje u sprovođenju tog ugovora na međunarodnom nivou i upravlja pregovaračkim postupkom koji se tiče predloga njegovih izmena i dopuna, na strani Republike Srbije. Komisija sarađuje sa Energetskom zajednicom, odnosno Sekretarijatom ove organizacije, posredstvom Ministarstva rudarstva i energetike. Saradnja se ogleda, pre svega, u učešću predstavnika Komisije u pregovaračkom postupku i davanju mišljenja Komisije na predlog izmena i dopuna osnivačkog Ugovor, kao i komentara, sa stručnog aspekta, na razne izveštaje Sekretarijata Energetske zajednice, kao što su izveštaji o sprovođenju mekih mera, godišnji Izveštaji o radu i slično.

Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini- Central European Free Trade Agreement (CEFTA)

Saradnja Komisije sa CEFTA-om, odvija se posredstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kao CEFTA kontakt tačke na strani Republike Srbije. Imajući u vidu činjenicu da CEFTA sporazum , između ostalog, sadrži odredbe o konkurenciji, Komisija učestvuje na sastancima i izjašnjava se na dokumenta koja nastaju u procesu ispunjenja obaveza Republike Srbije iz tog sporazuma ili na akta kojima se dalje regulišu određena pitanja od značaja za oblast konkurencije, kao što su akcioni planovi i slično. U tom kontekstu, posebno je značaj plan za stvaranje Regionalnog ekonomskog prostora, nastao na osnovu dogovoru premijera Zapadnog Balkana na Samitu u Trstu 2017. godine, koji je uobličen u Akcioni plan za uspostavljanje Regionalnog ekonomskog prostora za period 2021-2024 .

Komisija učestvuje u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (EU) radi izvršavanja međunarodnih obaveza time što daje doprinos harmonizaciji nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije sa pravnim tekovinama EU, obezbeđuje efikasnu primenu zakonodavstva u toj oblasti i učestvuje u pregovaračkom postupku.

U svom radu, Komisija postupa u skladu sa članom 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, potpisanim između EU i Republike Srbije (u daljem tekstu: SSP), kojim su regulisana pitanja zaštite konkurencije. Shodno odredbama navedenog člana, Komisija je dužna da, prilikom utvrđivanja povreda konkurencije koje mogu uticati na trgovinu između Republike Srbije i EU, primenjuje kriterijume koji proističu iz primene pravila konkurencije koja se primenjuju u EU (naročito iz članova Ugovora o funkcionisanju EU koji regulišu restriktivne sporazume i zloupotrebu dominantnog položaja) i iz instrumenata tumačenja koje su usvojile institucije EU.

U pogledu preuzimanja obaveza iz SSP-a koje se odnose na usklađivanje zakonodavstva (član 72 SSP-a), Zakon o zaštiti konkurencije i propisi doneti na osnovu Zakona, u velikoj su meri usklađeni sa pravnim tekovinama EU, što je potvrđeno u Izveštaju o analitičkom pregledu zakonodavstva (Screening Report), kao i u godišnjim Izveštajima Evropske komisije o napretku Republike Srbije. Komisija kontinuirano učestvuje u radu Pododbora za unutrašnje tržište i konkurenciju, koji je osnovan u skladu sa odredbama SSP-a i čija je nadležnost da prati proces izvršavanja obaveza iz Sporazuma u ovim oblastima. Za potrebe održavanja sastanaka Pododbora za unutrašnje tržište i konkurenciju, kao i pripreme godišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije, Komisija dostavlja redovne pisane priloge, koji sadrže detaljne informacije o nivou usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, o kapacitetima Komisije, kao i njenim najznačajnijim aktivnostima u sprovođenja Zakona.

Učešće Komisije u pregovaračkom postupku, ostvaruje se putem učešća u radu odgovarajućih pregovaračkih grupa. Shodno Odluci Vlade o formiranju Koordinacije za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i Tima za podršku pregovorima („Službeni glasnik RS“, br. 41/2021, 46/2021 i 53/2021), kojom je usvojena nova metodologija pregovora sa EU i uvedeni pregovarački klasteri, Komisija učestvuje u radu pregovaračkih grupa za sledeća poglavlja :

- Poglavlje 8: Politika konkurencije (u okviru pregovaračkog klastera 2- Unutrašnje tržište)
- Poglavlje 10: Informaciono društvo i mediji (u okviru pregovaračkog klastera 3- Konkurentnost i inkluzivni rast)
- Poglavlje 14: Transporta (u okviru pregovaračkog klastera 4- Zeleni dogovor i održiva povezanost) i
- Poglavlje 15: Energetika (u okviru pregovaračkog klastera 4- Zeleni dogovor i održiva povezanost).

Pored navedenih grupa, u kontekstu saradnje sa drugim državnim organima, Komisija učestvuje i u radu pregovaračkih grupa za Poglavlje 5: Javne nabavke i Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava (oba u okviru pregovaračkog klastera 1- Osnove), kao i u procesu pripreme priloga za sastanke Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Usklađivanje propisa sa pravnim tekovinama EU

Potpisivanjem SSP-a, Republika Srbija se, u skladu sa članom 72. ovog sporazuma, obavezala na postepeno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i na njegovu doslednu primenu. Radi lakše pripreme za ispunjenje zahteva koji su proisticali iz SSP-a, bilo je neophodno pripremiti program koji imaju sve države kandidati za članstvo u EU, a koji bi definisao razvojne i strateške ciljeve u procesu evropskih integracija, kao i mere potrebne za njihovu realizaciju.

U tom cilju, 2008. godine, usvojen je Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u EU (NPI), koji je predstavljao prvi takav sveobuhvatni dokument.. Zatim je 2013. godine, po dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU i stupanja na snagu SSP-a, Vlada RS usvojila novi višegodišnji program usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU pod nazivom Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (u daljem tekstu: NPAA), koji je zamenio dotadašnji NPI, a koji je revidiran više puta.

Komisija je ispunila sve svoje obaveze iz druge revidirane verzije NPAA time što je izradila i, u skladu sa nadležnostima propisanim Zakonom, nakon ponovljene procedure pribavljanja relevantnih mišljenja resornih državnih organa, podnela Vladi Republike Srbije predloge tri uredbe o izuzeću po kategorijama sporazuma. u 2021. godini.

Komisija redovno izveštava nadležne institucije o svom institucionalnom i administrativnom kapacitetu, zajedno sa planiranim merama za jačanje istih, u kontekstu praćenja ispunjenja zahteva i planova iz NPAA koji se tiču politike konkurencije.

Učešće u procesu prevođenja pravnih tekovina EU na srpski jezik- stručna redaktura prevoda evropskog zakonodavstva

Republika Srbija, kao jedna od država kandidata za članstvo u EU, ima dužnost pripreme pravnih tekovina EU na nacionalnom službenom (srpskom) jeziku. Ovim zahtevnim procesom, koji treba da bude okončan do dana pristupanja Republike Srbije EU, koordinira Ministarstvo za evropske integracije od svog osnivanja

U saradnji sa nadležnim državnim institucijama, Ministarstvo priprema liste prioriteta pravnih akata i angažuje prevodioce. Pored samog prevođenja pravnih akata EU sa nekog od zvaničnih jezika EU, ovaj proces obuhvata i tri nivoa redakture – stručnu, pravnotehničku i jezičku redakturu, u cilju obezbeđenja najboljeg mogućeg kvaliteta prevedenih tekstova.

Komisija za zaštitu konkurencije, od svog osnivanja,učestvuje u procesu stručne redakture prevoda pravnih tekovina EU , preko svojih imenovanih predstavnika koji imaju svojstvo koordinatora i zamenika koordinatora za stručnu redakturu, kao i stručnih redaktora. Stručna redaktura odvija se na osnovu prethodno imenovanih prioriteta za prevođenje, koji se proveravaju i ažuriraju na godišnjem nivou od strane pojedinačnih institucija, u oblastima njihove nadležnosti.

Komisija je od svog osnivanja imala značajnu tehničku podršku Evropske unije, kao i drugih međunarodnih finansijskih institucija kroz projekte koji su bili usmereni na unapređenje kapaciteta Komisije, kao i zaštite konkurencije u Republici Srbiji. U skladu sa razvojem Komisije kroz vreme, menjao se i karakter takve pomoći- od izgradnje kapaciteta do unapređenja rada Komisije u određenim, usko definisanim oblastima i postepenog usmeravanja ka drugim akterima na tržištu Republike Srbije čije je postupanje značajno za zaštitu konkurencije u Republici Srbiji, kao što su sektorski regulatori, druge organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, sudstvo, akademska zajednica itd.

Prvi program tehničke pomoći jeste projekat ACPC (Assistance to the Commission for Protection of Competition), finansiran i realizovan sredstvima iz programa CARDS 2006 Evropske unije, a realizovan u periodu od 01. januara 2008. do 31. decembra 2010. godine.

Zatim je, tokom 2011. godine, Komisija preduzela korake na održavanju kontinuiteta u oblasti edukacije i podizanja nivoa praktičnih znanja zaposlenih kroz bilateralnu saradnju sa nemačkom Vladom. Na osnovu te saradnje, Komisiji je dodeljen projekat usavršavanja kapaciteta u organizaciji nemačke državne fondacije IRZ, zamišljen kao prelazno rešenje do početka realizacije podrške Komisiji iz sredstava pretpristupnog programa IPA 2011.

Nakon međunarodnog tendera i ocene prispelih ponuda u sedištu Delegacije EU u Srbiji, u septembru 2012. godine, otpočeo je projekat „Jačanje institucionalnih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije u Republici Srbiji“, finansiran iz programa IPA 2011, u vrednosti od oko 2,5 miliona evra. Realizacija ovog projekta trajala je 30 meseci, a poverena je „GIZ International Services’’. Ovaj projekat podrazumevao je jačanje kapaciteta Komisije i praktično usavršavanje, ne samo zaposlenih u Komisiji, već i sudija Upravnog suda, poslovne zajednice i regulatornih tela.

U periodu od jula do oktobra 2012. godine, takođe zahvaljujući sredstvima iz pretpristupnog programa IPA 2011, u visini od oko 180 000 evra, realizovana je nabavka i instalacija forenzičkog softvera za Komisiju za zaštitu konkurencije. Tender je raspisan od strane Delegacije EU u Srbiji, na osnovu kog je izabrana kompanija „IMC Technologies” za realizaciju projekta. Nabavka forenzičkog softvera sprovedena je u cilju opremanja Komisije neophodnim tehničkim uslovima za sprovođenje nenajavljenih uviđaja. Pored samog softvera i pratećih elemenata za sprovođenje nenajavljenih uviđaja, Komisiji je obezbeđeno i 6 modernih laptop računara izuzetnih performansi, kao i značajni kapaciteti za smeštaj velike količine elektronskih podataka. U okviru ovog projekta, izvršena je i obuka zaposlenih u Komisiji za rukovanje navedenom opremom, nakon čega su im izdati međunarodni sertifikati.

Tokom 2013. godine, pored aktivnosti na projektu „Jačanje institucionalnih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije u Republici Srbiji“, realizovan je i program unapređenja ekonomskog obrazovanja zaposlenih u Komisiji za zaštitu konkurencije. Ovaj program realizovan je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Centrom za liberalno – demokratske studije, a njegov cilj je bio da ponudi polaznicima znanje koje je potrebno za puno razumevanje ekonomskih načela koja se primenjuju pri analizi slučajeva iz oblasti prava konkurencije. Veoma bitan segment programa bio je usmeren na predstavljanje najznačajnijih ekonometrijskih tehnika koje se koriste pri analizi predmeta iz oblasti prava konkurencije. Podrška Komisiji od strane EBRD-a, u saradnji sa Centrom za liberalno – demokratske studije, nastavljena je i tokom 2014. i 2015. godine, a okončana 2016. godine. Ovaj program sveobuhvatne obuke i podrške zaposlenima u Komisiji bio je usmeren na sledeće oblasti: nabavku ekonometrijskog softvera i obuku zaposlenih za korišćenje istog, usavršavanje znanja za primenu forenzičkog softvera, definisanje i primenu strategije odnosa sa javnošću i organizaciju seminara na temu ekonomske regulacije.

U periodu od aprila do oktobra 2016. godine, sproveden je projekat Perform i to od strane predstavništva Helvetas Swiss Intercooperation SRB, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. Komisija ja bila jedan od korisnika ovog projekta, čiji je osnovni cilj bio sprovođenje analize konkurencije u sektoru postprodajnih usluga. Analiza je rezultirala nizom zaključaka i preporuka, koje su objavljene na internet stranici Komisije, a na osnovu njenih rezultata, pripremljen je i predlog Uredbe o sporazumima o popravci i održavanju motornih vozila i o prodaji rezervnih delova koji su izuzeti od zabrane restriktivnih sporazuma.

U toku 2017. godine, Komisija je pripremila prijave za više projekata, koje su u međuvremenu odobrene i čija implementacija je otpočela uglavnom tokom 2018. godine.

Projekat pod nazivom “Povećanje privrednog rasta putem podrške promociji politike zaštite konkurencije“, Komisiji je odobren od strane ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, pod pokroviteljstvom norveškog Ministarstva inostranih poslova. Ovaj projekat trajao je u periodu od novembra 2017. godine do 31. decembra 2021. godine (produžavan više puta usled pandemije korona virusa), a sastojao se iz četiri osnovna segmenta, usmerena na jačanje kapaciteta Komisije u sprovođenju politike konkurencije, putem: promocije eventualnih rešenja u budućem nacrtu zakona o zaštiti konkurencije; povećanja stope otkrivanja povreda konkurencije, obezbeđenjem najnovije forenzičke opreme i obuke; podizanjem nivoa kulture konkurencije i svesti među ključnim akterima na tržištu Republike Srbije i izrade strategije i smernica za krizni PR Komisije, kao i sprovođenja relevantne obuke u tom domenu.

Počev od proleća 2018. godine do 2020. godine, Komisija je, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, realizovala projekat pod nazivom „Izgradnja kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije“. Glavne komponente ovog projekta bile su usmerene na: podršku radu Komisije, kroz obezbeđenje ekonometrijskog softvera i odgovarajuće obuke, izradu smernica i pojmovnika prava konkurencije i ostale prateće aktivnosti; jačanje akademskog pristupa i saradnje zaposlenih u Komisiji sa akademskim institucijama;

Treći projekat, koji je Komisija sprovodila počev od 2018. godine, u saradnji sa Svetskom bankom, nosio je naziv „Projekat unapređenja poslovnog okruženja u Republici Srbiji“. Komisiji je, kroz ovaj projekat, pružena tehnička pomoć za unapređenje konkurencije i regulaciju tržišta u Republici Srbiji, na osnovu krovnog sporazuma koji su potpisale Vlada Republike Srbije i Međunarodna finansijska korporacija (članice grupacije Svetske banke). Jedan od značajnih rezultata ovog projekta bilo je potpisivanje Memoranduma o saradnji između Komisije i Republičkog sekretarijata za javne politike, u cilju postizanja efikasnije među-institucionalne saradnje, naročito u domenu analize efekata propisa na konkurenciju na tržištu Republike Srbije. Takođe, u okviru ovog projekta, koji je okončan 2021. godine, sprovedene su i dve sektorske analize – tržišta međunarodnog prevoza tereta železnicom i tržišta međumesnog autobuskog saobraćaja u Republici Srbiji.

Tvining projekat pod nazivom „Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji“, Komisija je sprovodila zajedno sa italijanskim telom za zaštitu konkurencije, u periodu od 30 meseci (inicijalno 24 meseca, ali produženo usled pandemije korona virusa). Ovaj projekat finansiran je iz sredstava EU i to programa IPA 2014, i imao je tri ključne komponente, usmerene na: dalju harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije sa pravnim tekovinama EU; efikasnu primenu i sprovođenje pravila o zaštiti konkurencije, i povećanje svesti o pravu i politici konkurencije među svim relevantnim akterima. Imajući u vidu da je Komisija bila krajnji, ali ne i jedini korisnik ovog projekta, kroz projekat su održane napredne radionice za zaposlene u Komisiji, ali i niz drugih radionica i obuka, kao što su radionice za predstavnike državnih institucija nadležnih u oblasti javnih nabavki (Uprava za javne nabavke, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki), najvećih naručilaca u tim postupcima, kao i za predstavnike različitih regulatornih tela (REM, RATEL, NBS, Direkcija za železnice i dr) i možda najznačajnije, sudstva. Takođe, Komisiji su isporučeni dokumenti od značaja za njen rad, nastali kao očekivani proizvod ovog projekta, kao što je pregled osnovnih principa sudske prakse sudova EU u predmetima zaštite konkurencije za period od 2018-2020 godine. S obzirom na kompleksnost i usmerenost ovog projekta na više ključnih aktera za oblast zaštite konkurencije u Republici Srbiji, očekuje se da će isti imati produženi efekat, u pogledu daljeg unapređenja rada Komisije, ali i još više u kontekstu podizanja nivoa znanja i svesti drugih relevantnih institucija Republike Srbije o pravilima i značaju zaštite konkurencije.

Tokom 2021. godine, uprkos uslovima pandemije korona virusa, Komisija je aplicirala za nove projekte, koji su usmereni na podršku u stručnim, usko definisanim oblastima.