Комисија за заштиту конкуренције у поступку испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против привредног друштва VAILLANT doo из Београда, утврдила је да је то привредно друштво закључивало рестриктивне споразуме који за циљ имају значајно ограничавање, нарушавање и спречавање конкуренције у смислу члана 10. и изрекла меру заштите конкуренције у висини од 15.569.280,00 РСД .

Комисија за заштиту конкуренције је покренула 19.01.2023. поступак испитивања повреде конкуренције против привредног друштва VAILLANT doo из Београда, дистрибутера опреме за грејање брендова „Vaillant“ и „Protherm“, због постојања основане сумње да наведено друштво одређује цене поменутих брендова у даљој продаји (resale price maintenance) у Републици Србији и извршила ненајављени увиђај у његовим просторијама.

Пре покретања поступка Комисија је упоређивала велепродајне и малопродајне цене из ценовника друштва Vaillant са малопродајним ценама исказаним на интернет страницама појединих овлашћених дистрибутера и утврдила да су идентичне, како међусобно код свих посматраних малопродаваца, тако и са ценама из ценовника доступног на интернет страници друштва Vaillant. При томе, друштво Vaillant на основу доступних података није присутно на тржишту малопродаје производа брендова „Vaillant“ и „Protherm“ већ само преко својих дистрибутера.

Комисија је током поступка утврдила да је Вајлантов пословни модел био велепродаја производа брендова Vaillant и Protherm својим дистрибутерима, по истим односно приближно истим условима почев од 2017. године. Дистрибутерима су повремено достављани идентични ценовници који су садржали велепродајне и малопродајне цене, за које је од дистрибутера тражена примена и слање њиховим даљим купцима у продајној мрежи, а достављан им је и документ са рабатном политиком које су морали да се придржавају дистрибутери и остатак продајне мреже. Висина рабата из рабатне политике се разликовала зависно од врсте односно бренда производа и од типа купаца. Утврђено је да је Вајлант активно радио на уједначавању и контроли уједначености цена Vaillant и Protherm производа. Са трговцима и инсталатерима из продајне мреже Вајлант је закључивао посебне уговоре за наводне услуге које се односе на развијање тржишта, на основу којих им је давао новчане стимулације након што би доставили фактуре из којих су могле да се утврде цене. Са друге стране, Вајлант је прибегавао неисплаћивању стимулација на које трговци рачунају уколико би одступили од Вајлантове ценовне политике чак и када би постојао обим продаје, чиме је изостанак очекиване стимулације добијао карактер санкције.

Суштина ове врсте повреде конкуренције је у томе да продавац неког производа, свом купцу (и/или осталим купцима у продајној мрежи/малопродавцима ) ограничава слободу да у даљој продаји, слободно и независно од продавца, или његових других купаца, сам одређује цену тог производа чиме се значајно ограничава конкуренција између малопродаваца производа истог бренда услед чега нема могућности за смањење цена у малопродаји, а чиме се наноси штета потрошачима.

Народна скупштина Републике Србије на Шестом ванредном заседању у Четрнаестом сазиву, усвојила је Годишњи извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2022., 2023. и 2024. годину заједно са Предлогом закључка Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику од 17. децембра 2025. године.

Преглед најважнијих активности Комисије обухватају поступци утврђивања повреда конкуренције; изузећа рестриктивних споразума од забране, поступци испитивања концентрација; спровођење секторских и анализа услова конкуренције на појединачним тржиштима, давање мишљења, активности Комисије у процесу придруживања ЕУ везано за поглавље 8; промоција правила о заштити конкуренције у јавности; домаћу и међународну сарадњу, укључујући и активности Комисије по међународним пројектима.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против учесника на тржишту, AP SIDRO DOO NOVI BEOGRAD, WESTOM GLOBAL DOO BEOGRAD и CCC INDUSTRIAL ENGINEERING DOO BEOGRAD-ZVEZDARA због основане претпоставке да су договарањем у поступцима јавних набавки наручиоца Акционарско друштво Електропривреда Србије (ЕПС), извршила повреду конкуренције из члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Истовремено са покретањем поступка, овлашћена службена лица Комисије за заштиту конкуренције, извршила су ненајављени увиђај на три локације и прикупила релевантну документацију за утврђивање чињеница у овом поступку.

Комисија je примила иницијативу за испитивање повреде конкуренције на основу које је основано претпоставила да су наведена друштва коoрдинисала своја поступања пре и након отварања понуда у поступцима јавних набавки ЕПС-а.

Према наводима иницијативе, један од учесника потенцијалног рестриктивног споразума, подносио је понуду чија је вредност мало испод процењене вредности јавне набавке, и у свему представља прихватљиву понуду, док остали чланови потенцијалног рестриктивног споразума давали су понуде са каскадно нижим ценама (високу понуду друштво SIDRO, средњу понуду друштво CCC и ниску понуду друштво WESTOM), али које имају рачунску грешку (одступања су некада пo само неколико динара). Наручилац (ЕПС), у складу са Законом о јавним набавкама у обавези је да од понуђача затражи да прихвати исправку рачунске грешке, као и да ако се понуђач не сагласи са исправком рачунске грешке његову понуду одбије. У предметном поступку уколико није било других понуда осим понуда понуђача који су у потенцијалном рестриктивном споразуму, сви понуђачи који су имали рачунску грешку, нису достављали сагласност на исправку рачунске грешке и тиме су њихове понуде постајале неприхватљиве, па је наручилац, у складу са Законом о јавним набавкама, био принуђен да закључи уговор са понуђачем који је понудио најскупљу цену, јер је остао као једина прихватљива понуда. Када учествују и други понуђачи у конкретном поступку јавне набавке, понуђач са нижом ценом од цене понуђача који не припада рестриктивном споразуму даје сагласност на исправку рачунске грешке, чиме његова понуда постаје најповољнија. Друштва SIDRO, WESTOM и CCC нуде идентична добра, односно добра истог произвођача, са различитим ценама.

На основу наведеног, Комисија је основано претпоставила да су на описани начин наведена друштва учинила повреду конкуренције склапањем рестриктивног споразума у смислу члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеном поступку, да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, Булевар краља Александра II Карађорђевића бр. 25, Београд.

Члан Савета Комисије за заштиту конкуренције Синиша Милошевић учествовао је, као један од учесника на панелу о политици заштите конкуренције, на „Регионалном лигл бизнис форуму 2025“ (Regional Legal Business Forum 2025) најзначајнијем годишњем сусрету компанијских правника у региону који је одржан на Златибору.

На панелу посвећеном заштити конкуренције било је речи о положају, надлежностима и свим изазовима које имају тела за заштиту конкуренције у региону. Организатор је препознао тему „Улога тела за заштиту конкуренције – надзор или регулација?“ као врло актуелну, подстакнут јавним дискусијама о томе колико тела за заштиту конкуренције могу да интервенишу на тржишту у погледу одређивања нпр. маржи, цена, и да ли је то уопште њихова надлежност; да ли регулишу или надзиру тржишта; да ли тела имају једну или више улога и којих; колико ове институције могу да утичу на одређене тржишне мањкавости.

Како сe и поред свих активности на приближавању права заштите конкуренције, у јавним дискусијама често тела за заштиту конкуренције критикују за одређене ситуације које нису њихова надлежност, износе се нереална и неоснована очекивања од ових институција, као и нетачне информације о раду и роковима поступања и сл., ово је била изванредна прилика да се таква отворена питања разјасне директно од представника институција као и да се допринесе подизању свести о значају заштите конкуренције.

На панeлу су још учествовали: Каролина Андоновска, генерални секретар Комисије за заштиту конкуренције Републике Северне Македоније, др Небојша Јововић, директор Агенције за заштиту конкуренције Републике Црне Горе, Вања Малиџан, члан Конкуренцијског вијећа Босне и Херцеговине а модератор панела је био Зоран Шољага, партнер у канцеларији Моравчевић, Војновић и Партнери.

Тродневни скуп је одржан у организацији Удружења компанијских правника Србије и уз стратешко партнерство Привредне коморе Србије, а окупио је више од 500 учесника из земаља региона, међу њима је 50 панелиста, више од 400 компанијских правника, директора правних служби, адвоката, судија, јавних бележника, као и представника државних институција и академске заједнице.

Комисија за заштиту конкуренције у поступку испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против Друштва за трговину електричним алатима Метабо центар Крагујевац и KAPRO INDUSTRIES LTD из Израела, покренутог дана 04.04.2024. године, утврдила је да су та привредна друштва закључила рестриктивни споразум који за циљ има значајно ограничавање, нарушавање и спречавање конкуренције у смислу члана 10. и изрекла мере заштите конкуренције.

Поступак је покренут услед сазнања да Метабо центар Крагујевац, као увозник механичких и ласерских мерних инструмената произвођача „Kapro“, преко произвођача KAPRO INDUSTRIES LTD из Израела врши притисак на инодобављаче алата марке „Kapro“ који снабдевају друге учеснике на тржишту Републике Србије да им обуставе испоруке чиме је ефективно елиминисана конкуренција на тржишту велепродаје ових алата.

На основу наведеног Комисија је основано претпоставила да друштва Метабо центар и Капро Израел су предузимала радње које за циљ или последицу имају елиминисање конкуренције друштву Метабо центар на тржишту велепродаје алата бренда „Kapro“ на територији Републике Србије, услед чега купци алата овог бренда исти су плаћали по вишим ценама од цена које би за исте алате платили уколико би постојали и други дистрибутери овог алата.

Додатно је утврђено да је у уговорима које друштво Метабо центар Крагујевац закључивали са својим купцима уговорена и забрана продаје испод набавне цене, што може да буде потпорни механизам забране увоза, како би се цене алата бренда „Kapro“ одржале на жељеном нивоу, али и повреда конкуренције сама за себе у виду одређивања минималних цена у даљој продаји.

Представници Комисије за заштиту конкуренције, учествовали су у Београду на саветовању које је организовало Удружење компанијских правника у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС).

Тема је била „Усклађивање пословања са прописима о заштити конкуренције“ у оквиру које је разговарано са члановима удружења о правном оквиру, циљу правила о заштити конкуренције, институционалном оквиру и надлежности Комисије за заштиту конкуренције, а затим и о конкретним ризицима у вези са заштитом конкуренције које је потребно уочити и избећи приликом усклађивања пословања, потребом усклађивања пословања и смерницама за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције (енг. compliance program) које је Комисија донела крајем 2021. године.

Овим саветовањем се наставља редовна пракса Комисије која има за циљ да код учесника на тржишту подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са прописима у области заштите конкуренције.

На Национлној академија за јавну управу у Београду, 8. октобра, 2025. године, одржан је семинар о проконкурентној регулативи.

Како се регулаторно окружење Србије непрестано се мења, а потреба за јасним, и пре свега проконкурентним политикама и прописима је све већа. Семинар су водили експерти из Европске уније који су представили начине како унапредити постојеће прописе и стварати нове, који ће активно допринети конкурентности тржишта и јачању конкуренције. Теме семинара су биле:

• Како идентификовати регулаторне препреке конкуренцији?

• Како остварити ефикасну сарадњу између регулаторних и надзорних тела и институција које креирају законе?

• Како да се допринесе конкурентнијем тржишту Србије кроз прописе који штите грађане, тржиште и јачају привреду.

Семинар се одржао у оквиру пројекта „ЕУ подршка развоју унутрашњег тржишта Србије“ (EU4IM) у циљу јачања институција Србије и усклађивање домаћих прописа са правилима тржишта ЕУ. Пројекат спроводи ФИАП из Шпаније, у сарадњи са Словачком развојном агенцијом за сарадњу (AICS).

Комисија за заштиту конкуренције и Међународна и ибероамеричка фондација за управу и јавне политике (јавна агенција Краљевине Шпаније) потписале су уговор о донацији форензичког софтвера.

Уговор је потписан у оквиру пројекта „Подршка ЕУ унутрашњем тржишту Србије“ (EU Support Internal Market), финансираног из IPA III средстава Европске уније, где је Међународна и ибероамеричка фондација за управу и јавне политике (FIAP – FUNDACIÓN INTERNACIONAL Y PARA IBEROAMÉRICA DE ADMINISTRACIÓN Y POLÍTICAS PÚBLICAS, F.S.P.) главни партнер Комисији.

Коришћење новог софтвера ће додатно унапредити капацитете Комисије за извођење ненајављених увиђаја, а самим тим, за утврђивање и доказивање повреда конкуренције, посебно имајући у виду све брже промене карактеристика тржишта и модела пословања, који прелазе у дигиталну сферу.

Комисија за заштиту конкуренције редовно прати, како најновија кретања на тржишту, тако и трендове у области заштите конкуренције у свету и улаже напоре у проналажење партнера у процесу унапређења својих техничких капацитета, као и вештина за примену нових технологија.