Zakonodavnopravni okvir je jedan od ključnih elemenata poslovnog okruženja, i u tom smislu, harmonizacija propisa sa pravnim tekovinama EU doprinosi unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta, a time i povećanju konkurentnosti i puno integrisanje srpske privrede u zajedničko tržište EU.

Polazeći od ocena i preporuka iznetim u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija i u Izveštaju UNCTAD-a o stanju zaštite konkurencije u Srbiji, kao i od sopstvenog zapažanja i iskustva da određena važeća zakonska rešenja imaju negativne efekte na delovanje Komisije i na pravnu sigurnost, Komisija je inicirala izmenu i dopunu Zakona.

Inicirane izmene i dopune bi trebalo da doprinesu kako jačanju Komisije kao institucije i efikasnosti u postupanju, tako i većem stepenu pravne sigurnosti i izvesnosti za učesnike na tržištu.

Kao posebno značajne, izdvajamo sledeće:

-  drugačiji koncept dominantnog položaja na relevantnom tržištu, koji je baziran na tržišnoj snazi učesnika i na jasnim i transparentnim kriterijumima, što podrazumeva i brisanje sada postojeće pretpostavke postojanja dominantnog položaja u slučaju 40% ili više tržišnog učešća na utvrđenom relevantnom tržištu, a teret dokazivanja je isključivo na Komisiji (čl. 1. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-  dosadašnja odredba čl. 58 o prekidu postupka se usklađuje sa pravilima o tzv commitment decision, čime se ostvaruje svrha i cilj zaštite konkurencije i bez određivanja mere zaštite konkurencije (čl. 10. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-  U pogledu roka zastarelosti, predloženo je „razdvajanje“ zastarelosti za utvrđivanje povrede i određivanje mere zaštite konkurencije i rok za postupak naplate mere zaštite konkurencije. Takođe je uveden i institut prekida toka zastarelosti postupanjem organa odnosno Komisije (čl. 14. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-   Predloženo je i brisanje odredbe stava 5. član 57. Zakona, kojom se utvrđuje da se kamate „koje nastanu u slučaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere, isplaćuju na teret sredstava Komisije“. Ovakva formulacija predstavljala je ozbiljan i opasan presedan u odnosu na zakonodavstva država članica EU, i drugih. Naime, novčani iznos mere se uplaćuje u budžet Republike Srbije, koja vraća taj iznos to jest „glavnicu“, a Komisija, koja ne koristi uplaćena sredstva i ne može njima da raspolaže čak ni u pogledu vremena eventualnog povraćaja, ima obavezu da plati kamatu. Dodatna otežavajuća okolnost se ogleda u činjenici da se Komisija finansira iz sopstvenih prihoda u skladu sa Zakonom, ali se neutrošena sredstva u tekućoj godini, prenose u budžet na kraju te godine, što znači da Komisija svaku sledeću godinu počinje bez ikakvih finansijskih sredstava  što bi za posledicu imalo da ona ne bi mogla da izvrši zakonsku obavezu povraćaja kamate u slučaju da takva obaveza nastane u navedenom periodu (čl. 3., čl. 9. radne verzije izmena i dopuna zakona).

Imajući u vidu značaj predloženih izmena i dopuna, a radi sprečavanja negativnih posledica na rad organa i obezbeđivanje uslova za jačanje pravne sigurnosti učesnika na tržištu, ministarstvu je predloženo da Zakon bude donet po hitnom postupku.

Kao posebno značajno, ističemo da je resorni ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, u vrlo kratkom roku po prijemu predmetne Inicijative, formirao Radnu grupu za izmenu i dopunu Zakona, u kojoj su, odlukom ministra, i predstavnici KZK.

Radna grupa je utvrdila radnu verziju nacrta izmena i dopuna Zakona, koju objavljujemo, uz napomenu da ova verzija nužno ne predstavlja konačni tekst nacrta.

U sredu, 10. aprila 2013. godine, u Beogradu je održana konferencija posvećena obeležavanju sedam godina rada Komisije za zaštitu konkurencije.

Tema ovogodišnjeg skupa su bile aktuelne izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije, povodom čega je održan okrugli sto- javna rasprava, u kojoj su učešće uzeli renomirani stručnjaci iz oblasti prava i politike zaštite konkurencije.

Uvodni deo skupa je obeležen obraćanjima predstavnika Delegacije Evropske unije i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, koji su istakli značaj pitanja konkurencije u sklopu napora Srbije na putu ka EU, ali i za sveukupan razvoj privrede i tržišta naše zemlje.

Tokom javne rasprave predstavljena je radna verzija izmena i dopuna Zakona, koji je sačinila radna grupa formirana na predlog ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Debata koja je usledila nakon toga, ponudila je veliki broj ideja i novih rešenja, koji će biti iskorišćeni u daljoj proceduri usvajanja izmena i dopuna zakona.

U debati su učestvovali:
• G-din Dragovan Milićević, državni sekretar, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

• G-din Dušan Protić, pomoćnik ministra, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

• G-din Freek Janmaat, šef odseka, Delegacija EU u Beogradu

• G-đa Aleksandra Sekulović, Kancelarija za evropske integracije

• G-din Andrej Plahutnik, vođa projekta EU-SCS

• Prof. Boris Begović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

• Prof. Vladimir Pavić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

• G-đa Snežana Živković, sudija Vrhovnog kasacionog suda

• G-din Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije, u penziji

• G-đa Gordana Lukić, član Saveta, Komisija za zaštitu konkurencije

• Prof. dr Sanja Danković Stepanović, član Saveta, Komisija za zaštitu konkurencije

• G-đa Vidosava Džagić, Privredna Komora Srbije

• G-đa Milana Jević Gledović, Savet stranih investitora u Srbiji

• G-din Goran Papović, Udruženje za zaštitu potrošača

Predstavnici državnih institucija, regulatornih tela, akademske i stručne javnosti, privrede i strukovnih udruženja su se tokom rasprave saglasili o neophodnosti daljeg reformisanja i usklađivanja pravnog okvira za zaštitu konkurencije sa pravnim tekovinama razvijenih ekonomija.
Skup je organizovan uz podršku Delegacije EU u Srbiji i projekta „Jačanje institucionalnih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije“ koji je finansiran sredstvima EU.

Sporazum o saradnji Ruske Federalne Antimonopolske Službe (FAS Rusija) i Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije (KZK), potpisan je u sredu 5. decembra 2012. u Privrednoj komori Srbije, uz prisustvo visokih zvanica iz obe države.

Sporazum su potpisali Igor Artemijev, predsednik FAS Rusija i Vesna Janković, Predsednica KZK.

O značaju potpisivanja ovog sporazuma za obe države govori i činjenica da su mu prisustvovali i Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Čepurin, trgovinski predstavnik ruske federacije A. N. Hripunov, predstavnik Trgovinsko industrijske komore Rusije u Srbiji V. A. Grišin, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, visoki predstavnici najveće ruske banke Sberbank, kao i predstavnici brojnih domaćih institucija poput generalnog sekretarijata Predsednika Republike Srbije, ministarstva spoljnih poslova, ministarstva finansija, ministarstva spoljne, unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Narodne banke Srbije.

U okviru potpisivanja ovog značajnog sporazuma održana je i prezentacija na temu rada FAS Rusija i njihove uloge u kontroli stranih ulaganja i javnih nabavki. Skupu su prisustvovali i predstavnici velikih ruskih i srpskih kompanija, koji su iskoristili ovu priliku da se upoznaju sa najznačajnijim trendovima u oblasti prava i politike konkurencije u Ruskoj Federaciji i Republici Srbiji.

Potpisivanjem Zajedničke deklaracije u sedištu Sekretarijata Energetske zajednice u Beču, 23. novembra 2012. godine osnovana je Mreža za konkurenciju Energetske zajednice.

Novoosnovana Mreža za konkurenciju u okviru pomenute Energetske zajednice, čija članica je i Republika Srbija, predstavlja platformu za neposrednu saradnju tela za zaštitu konkurencije zemalja članica zajednice u vidu razmene informacija i iskustava, razmatranja pojedinačnih slučajeva, usvajanja smernica i najboljih praksi i sl.  Osnivanje Mreže za konkurenciju je samo prvi korak u daljim aktivnostima koje će se sprovoditi u okviru mreže, a kao krajnji rezultat očekuje se unapređenje postojećih zakonodavnih okvira kojima se regulišu oblast energetike i oblast zaštite konkurencije, a naročito adekvatna primena zakona o zaštiti konkurencije u specifičnom sektoru, kakav je energetski sektor.

Potpisivanje zajedničke deklaracije i osnivanje Mreže za konkurenciju Energetske zajednice značajno je za Komisiju za zaštitu konkurencije prvenstveno imajući u vidu da je u pomenutom sektoru, u kojem se tek očekuje intenziviranje slobodne tržišne utakmice, Komisija do sada sprovodila samo sektorske analize, ali ne i upravne postupke u smislu utvrđivanja zloupotrebe ili postojanja zabranjenih sporazuma.