Овим упутством ближе се уређује садржина и начин подношења захтева за одређивање мере заштите извора података и/или одређених података, прописаног одредбама члана 45. Закона о заштити конкуренције (за потребе овог упутства: захтев за заштиту података).

Заштита података подразумева да заштићени подаци неће бити јавно објављени, односно да ће бити изостављени у одлукама и актима Комисије за заштиту конкуренције које се јавно објављују, као и да се не могу разгледати или копирати приликом увида у списе предмета, без обзира да ли су у штампаном или електронском облику, на српском или страном језику оригиналне исправе.

Заштићени подаци немају својство информације од јавног значаја у смислу закона којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Представници Комисије су учествовали на округлом столу који је организован као део пројекта Жан Моне центра за право конкуренције (Jean Monnet Competition Law Center of Excellence) у вези са новостима у обласи права и политике заштите конкуренције у Европском Унији и земљама централне и источне Европе („Recent developments in Competition Law and Policy in EU and CEE Countries: Open issues and Challenges“) у Привредној комори Србије.

На округлом столу су представљена искуства и изазови у областима заштите конкуренције и контроле државне помоћи у Хрватској, Србији, Молдавији, Босни и Херцеговини и Албанији, уз присуство преко 50 представника банака, финансијских институција, осигуравајућих кућа и академске заједнице

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против повезаних привредних друштава Apcom из Мађарске и Apcom Distribution из Београда због постојања основане сумње да наведена друштва одређују цене „Apple“ производа у даљој продаји у Републици Србији и извршила ненајављене увиђаје на четири локације.

Комисија за заштиту конкуренције je анализирала услове конкуренције на тржишту (1) мобилних телефона и таблета, (2) „смарт” сатова, (3) додатне опреме (слушалице и бежичне слушалице), (4) „смарт” ТВ боксова и (5) периферне рачунарске опреме (тастатуре и мишеви), између осталог и за производе бренда „Apple“ у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавно доступне податке, констатовала да су цене појединих производа бренда „Apple“ у Републици Србији уједначене код посматраних малопродаваца производа овог бренда, и то без обзира да ли малопродавци имају одређени статус „Apple“ овлашћеног продавца или не, као и без обзира на канал продаје, односно да ли се иста обавља на класичан начин у малопродајним објектима („bricks and mortar stores/retailers“) или путем тзв. „online“ продаје.

Такође је уочено да, осим што су уједначене, цене производа бренда „Apple“ на тржишту Републике Србије су и више у односу на цене у земљама у окружењу, због чега је Комисија основано претпоставила постојање повреде конкуренције у виду одређивања цена у даљој продаји у смислу члана 10. Закона о заштити конкуренције, односно да друштва Apcom Distribution и Apcom из Мађарске одређују цене „Apple“ производа у даљој продаји.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије донела је ново Упутство за откривање намештених понуда у поступку јавне набавке имајући у виду нова законска решења (Закон о јавним набавкама, измене у Кривичном законику) која су донета након доношења Упутства из 2011.године.

Комисија за заштиту конкуренције је уочила потребу да се код учесника на тржишту још нагласи и подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са актуелним прописима и прописима у области заштите конкуренције.

Циљ доношења Упутства да спречи и осујети спровођење „намештених или лажираних понуда“ (енгл. bid rigging), као најтежих облика картела. Последица оваквих договора између конкурената – понуђача у вези са понуђеном ценом је елиминисање конкуренције међу њима, због чега би наручилац платио више за предмет набавке него што би платио у условима конкуренције.

При изради коришћене су OECD Смернице за борбу против намештања понуда у јавним набавкама те Notice Европске комисије у складу са потребама сарадње Комисије и Kанцеларије за јавне набавке.

Представници Комисије за заштиту конкуренције одржали су предавање на вебинару под називом „Концентрација учесника на тржишту и утицај на поступак уновчења у стечајном поступку“ који је организовала Агенција за лиценцирање стечајних управника, уз подршку Светске банке.

Циљ овог вебинара био је да се учесници упознају са правом конкуренције који регулише област контроле концентрација a до којих може доћи у стечајном поступку.

На вебинару је учествовало 111 стечајних управника и судија привредних судова из читаве Србије.

Досадашња пракса Комисије за заштиту конкуренције показује да до повреда конкуренције често долази због незнања или недовољне упућености учесника на тржишту. На основу овога, препозната је потреба да се код учесника на тржишту подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са прописима у области заштите конкуренције.

У намери да учесницима на тржишту помогне у процесу доношења програма усаглашавања пословања са правилима о заштити конкуренције (енг. compliance program), Комисија овим смерницама у кратким цртама даје опис и појашњења појединих „корака“ у доношењу таквих програма.

Циљ ових смерница је да се учесници на тржишту, како они велики, тако и мала и средња предузећа, усмере приликом израде интерних аката и правилника којима би обезбедили да своје пословање ускладе са прописима о заштити конкуренције и да се ширем кругу учесника на тржишту укаже на потребу усклађивања пословања са овом области права.

Народнa скупштинa Републике Србије на Другој седници Другог редовног заседања усвојила је Годишњи извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2020. годину.

Председник Комисије Небојша Перић представио је Народној скупштини резултате рада током 2020. године, прве године рада новог сазива Савета.

Преглед најважнијих активности Комисије обухватају поступци утврђивања повреда конкуренције; изузећа рестриктивних споразума од забране, поступци испитивања концентрација; спровођење секторских и анализа услова конкуренције на појединачним тржиштима, давање мишљења, активности Комисије у процесу придруживања ЕУ везано за поглавље 8; промоција правила о заштити конкуренције у јавности; домаћу и међународну сарадњу, укључујући и активности Комисије по међународним пројектима.

Комисија је током 2020. године радила на 22 предмета, од којих је окончано седам. Покренуто је нових осам поступака и то седам за утврђивање постојања рестриктивних споразума и један за злоупотребу доминантног положаја. У пет покренутих поступака спроведено је укупно 18 ненајављених увиђаја, што ја највећи број од оснивања Комисије у току једне извештајне године. По свим параметрима (покренути, окончани поступци, ненајављени увиђаји) 2020. година је била најпродуктивнија у делу повреда конкуренције.

Такође, поднете су 134 пријаве концентрације, окончане четири секторске анализе и покренуте две које ће бити завршене ове године.

Према Годишњем извештају, Комисија је 2020. годину и поред отежаних услова рада због панедемија вируса Covid 19, окончала са побољшаним мерљивим индикаторима резултата рада у скоро свим активностима у области заштите конкуренције на тржишту Републике Србије.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против привредних друштава Atlantic Grupe – Zagreb, Atlantic Brands – Beograd и Strauss Adriatic – Šimanovci ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржишту кафе у Републици Србији и извршила ненајављене увиђаје.

Током маја и јуна 2021. године, Комисија је спровела анализу услова конкуренције на тржишту трговине на мало одабраним прехрамбеним производима у Републици Србији. Наведена анализа је, између осталог, обухватила и анализу кретања малопродајних цена појединих брендова кафе и њихов међусобни однос у посматраном периоду од 2015. до 2020. године.

Анализа је указала да је велепродајно тржиште кафе, тржиште са мањим бројем учесника, које је концентрисано и стабилно, где су присутна два највећа учесника чији заједнички тржишни удео од 2013. до 2020. године није спао испод 80%. Оцењено је да ово тржиште има структуру која погодује лакшем постизању договора између међусобних конкурената.

Комисија је основано претпоставила да друштва Atlantic Grupa и Strauss Adriatic, као та два највећа учесника на тржишту велепродаје млевене кафе у Републици Србији, те тако и два највећа конкурента, су усаглашавали пословне стратегије у вези са ценама млевене кафе у Републици Србији.

На овај начин, предметна друштва би сарадњом заменила међусобну конкуренцију, при чему наведено понашање има за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције на територији Републике Србије, у смислу члана 10. Закона којим је прописано да рестриктивни споразуми могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке облика удруживања учесника на тржишту, а којима се нарочито непосредно или посредно утврђују куповне или продајне цене или други услови трговине.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције покренула je поступак по службеној дужности против привредног друштва MAT-REAL ESTATE d.o.o, ради испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције, а која је, према основаној претпоставци, настала стицањем контроле од стране MAT-REAL ESTATE над AKCIONARSKIM DRUŠTVOM ZA PROIZVODNJU RADIJATORA, KOTLOVA I USLUŽNOG LIVA RADIJATOR, BEOGRAD – STARI GRAD – U STEČAJU, сада RADIJATOR DOO ZRENJANIN.

Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (чл.19 ЗЗК) којима се утврђује дозвољеност концентрације, а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, што је била обавеза учесника на тржишту.

Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Комисија ће утврдити и битне чињенице, доказе и остале елементе на којима ће засновати своју одлуку у погледу евентуалног одређивања мере заштите конкуренције, односно мере деконцентрације.

Закључком којим је покренут поступак, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању правилног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд.

Завршном онлајн конференцијом окончан је Твининг пројекат Европске уније „Даљи развој заштите конкуренције у Републици Србији“ који заједнички реализују Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије и Регулаторно тело за заштиту конкуренције Републике Италије као Твининг партнер.

Циљ пројекта је био да се његовом реализацијом, пружи допринос процесу даљег усклађивања националног законодавства у области заштите конкуренције са правом Европске уније, његовом ефикасном спровођењу и повећању свести о праву и политици заштите конкуренције међу свим релевантим актерима.

Међу најважнијим резултатима пројекта су израда препорука за даље усклађивање националног законодавства, унапређење капацитета Комисије за заштиту конкуренције, судства, државних службеника и тржишних оператера и регулатора за практичну примену права конкуренције и подизање свести јавности о политици заштите конкуренције и примена одрживих мера њеног заступања.

Пројекат „Даљи развој заштите конкуренције у Републици Србији“ је реализован у оквиру Твининг иницијативе Европскe комисијe, у циљу подршке земљама кандидатима да ојачају своје административне и судске капацитете за имплементацију права Европске уније. Његова вредност је милион евра и реализован је од јануара 2019. године до јула 2021. године. Тело за уговарање је Министарство финансија, односно Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније (ЦФЦУ).