Komisija za zaštitu konkurencije je na osnovu člana 47. Zakona o zaštiti konkurencije sprovela devetu sektorsku analizu tržišta trgovine na malo derivatima nafte. Predmet sektorske analize je utvrđivanje odnosa između glavnih konkurenata na tržištu trgovine na malo derivatima nafte u 2018. godini i procena njihovog tržišnog učešća i relativne tržišne snage.

Analiza je zasnovana na reprezentativnom uzorku od 19 privrednih subjekata koji posluju u domenu maloprodaje derivata nafte i čije benzinske stanice predstavljaju 58% od ukupnog broja benzinskih stanica u Srbiji.

Sastavni deo izveštaja čine izvedeni zaključci na osnovu kojih se, između ostalog, mogu sagledati tendencije kako na tržištu proizvodnje i prerade nafte, tako i na tržištu trgovine na malo naftnim derivatima i struktura i trend kretanja maloprodajnih cena izabranih naftnih derivata.

Komisija je ocenila stepen ispunjenosti preporuka datih u prethodnim izveštajima i iznova ukazala na značaj formiranja precizne statističke evidencije o nafti i naftnim derivatima i važnost saradnje sa drugim nadležnim institucijama u cilju kreiranja pravnog i poslovnog ambijenta koji će unaprediti slobodnu konkurenciju na tržištu.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom sektorske analize uredno dostavili tražene podatke i istovremeno poziva učesnike i ostalu stručnu javnost da upute svoje komentare na izveštaj, na e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs sa napomenom: Komentar na sektorsku analizu tržišta nafte i derivata nafte.

Narodna skupština Republike Srbije na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja, održanoj 14. novembra 2019. godine, donela je Odluku o izboru predsednika i tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

Za novog predsednika Komisije izabran je Nebojša Perić, a za članove Saveta Komisije, Miroslava Đošić, Danijela Bokan i dr Siniša Milošević. Svi kandidati su izabrani na predlog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Narodne skupštine, na period od pet godina.

Odluka i imenovanju je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 81 od 15. novembra 2019. godine

Komisija za zaštitu konkurencije, u saradnji sa Komisijom za fer trgovinu Japana organizovala je seminare za studente osnovnih, master i doktorskih studija fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Na prvom seminaru, studentima su se obratili Nj.E. Đunići Marujama, ambasador Japana u Republici Srbiji i direktor muzeja Slobodan Vuksanović, a stručni predavači su bili Gordana Bulatović, rukovodilac Sektora za zastupanje politike zaštite konkurencije i međunarodnu saradnju, Nina Vasić, viši savetnik u Sektoru za zastupanje politike zaštite konkurencije i međunarodnu saradnju, Takuhiro Kono, rukovodilac sektora za strateško planiranje u Komisiji za fer trgovinu Japana i Atsuši Nakahama, rukovodilac sektora za međunarodnu saradnju Komisije za fer trgovinu Japana.

Svi akademci su bili u prilici da se upoznaju sa osnovnim principima politike zaštite konkurencije, uz predstavljanje konkretnih primera iz prakse borbe protiv kartela i drugih oblika kršenja konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije organizovanjem ovakvih seminara želi da zainteresuje i motiviše studente za bavljenje zaštitom konkurencije u svom akademskom radu, kao i da u ovoj oblasti pronađu interesovanje za buduću profesinoalnu karijeru.

Seminari su održani u Pedagoškom muzeju u Beogradu i Rektoratima univerziteta u Novom Sadu i Nišu.

Realizacija seminara je podržana od strane Ambasade Japana u Beogradu, kao i Agencije za međunarodnu saradnju Vlade Japana.

Savet stranih investitora u Srbiji predstavio je tradicionalno izdanje „Bele knjige“ za 2019. godinu – prikaz viđenja poslovne klime, kao i preporuke za njeno unapređenje iz ugla ulagača.

Strani investatori su i ove godine konstatovali značajan napredak u radu Komisije za zaštitu konkurencije, povećanje obima aktivnosti Komisije u različitim oblastima njene nadležnosti, kao i spremnost za korišćenje složenih mehanizama koji su joj na raspolaganju u skladu sa Zakonom.

U dokumentu se pohvaljuje što Komisija sve intenzivnije primenjuje naprednije ekonomske analize u postupcima ispitivanja povreda konkurencije i složenijih koncentracija, kao i korišćenje novih ekonometrijskih softvera kojim se povećava kvalitet ekonomskih analiza u predmetima koji se vode pred Komisijom.

U ovogodišnjoj „Beloj knjizi“ se navodi i: „U 2018. godini Komisija je nastavila da beleži konstantan napredak na polju razvoja svesti o značaju zaštite konkurencije („competition advocacy”) i bolje komunikacije za javnošću. Komisija redovno obaveštava javnost o svojim aktivnostima, a najveći deo odluka Komisija objavljuje na zvaničnoj internet stranici. Međutim, primetno je da Komisija ne objavljuje sve odluke u relevantnim oblastima ili da ih objavljuje sa značajnim zakašnjenjem, što ne doprinosi transparentnosti rada niti pravnoj sigurnosti. Komisija je na svojoj stranici objavila “Vodič kroz prava i obaveze stranaka kod kojih se sprovodi nenajavljeni uviđaj”, kao i liflet o politici pomilovanja („leniency“ program). Ovakav napredak u razvoju svesti javnosti o politici konkurencije izuzetno je važan, jer doprinosi opštem poboljšanju postojećeg pravnog okvira i omogućava bolje razumevanje pravila konkurencije, aktivnosti i značaja Komisije od strane javnosti i medija.“

I ovogodišnja preporuka investitora je da Komisija nastavi sa donošenjem podzakonskih akata koja definišu određene kategorije od ključne važnosti za upotpunjavanje pravnog okvira zaštite konkurencije, objavljivanjem publikacija o relevantnim definicijama tržišta, kao i izradom jasnih smernica i uputstva koja sadrže način primene određenih odredbi Zakona, radi unapređenja transparentnosti i pravne sigurnosti.

Komisija za zaštitu konkurencije je utvrdila da su društva Original doo Beograd, Mikops doo Niš, Birolinija doo Beograd, Biro Print Sistemi doo Beograd, Dikti Line doo, Birodeveloping doo Niš, Birotehnika doo, Jagodina i Konica Minolta Poslovna Rešenja SE doo Beograd koordinirala učešće u javnim i drugim nabavkama. Na taj način navedena društva su učinila povredu konkurencije, odnosno zaključila zabranjeni restriktivni sporazum kojim se neposredno ili posredno utvrđuju prodajne cene ili drugi uslovi trgovine, a koji za cilj ima ograničavanje i sprečavanje konkurencije (član 10. stav 2. tačka 1 Zakona o zaštiti konkurencije).

Komisija je ovaj tajni dogovor konkurenata otkrila uz pomoć učesnika u tom sporazumu koji je Komisiji dostavio dokaze za učinjeni sporazum i obezbedio sebi oslobađanje plaćanja novčane obaveze na ime učinjene povrede konkurencije. Ovo je bilo moguće zahvaljujući pokajničkom programu koji sprovodi Komisija.

Kako se tajni dogovori ove vrste teško otkrivaju, Komisija koristi i ovu priliku da pozove učesnike tih dogovora da se prijave Komisiji i dostave dokaze, te na taj način pomognu otkrivanju takvih sporazuma a zauzvrat sebi obezbede oslobađanje od plaćanja novčane obaveze na ime utvrđene povrede konkurencije, kako je propisano odredbama člana 69. Zakona o zaštiti konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak po službenoj dužnosti protiv privrednog društva Fortenova Grupa d.d. Zagreb, radi ispitivanja koncentracije koja je sprovedena iako nije odobrena. Prema osnovanoj pretpostavci, Fortenova Grupa d.d. Zagreb je stekla kontrolu nad društvima Frikom d.o.o. Beograd, Dijamant a.d. Zrenjanin, Mivela Mg, PIK Vrbovec d.o.o. Beograd, Kikindski mlin, i drugim društvima sa sedištem u Republici Srbiji, koja su poslovala u okviru Agrokor grupe.

U predmetnom postupku Komisija će ispitati da li je u konkretnom slučaju postupljeno suprotno odredbama Zakona o zaštiti konkurencije, ko ostvaruje kontrolu nad društvom Fortenova Grupa, kao i dozvoljenost ove koncentracije u skladu sa članom 19. Zakona. Komisija će utvrditi i bitne činjenice, dokaze i ostale elemente na kojima će zasnovati svoju odluku u pogledu eventualnog određivanja mere zaštite konkurencije, odnosno mere dekoncentracije.

Zakonom je propisano da su koncentracije učesnika na tržištu dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Zaključkom kojim je pokrenut postupak, pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju pravilnog činjeničnog stanja u ovom postupku da ih neodložno dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije objavila je na svom Youtube kanalu novi video klip „Naš doprinos zaštiti konkurencije u proteklih pet godina 2014–2019.“.

Realizacijom ovom video klipa Komisija je svim tržišnim učesnicima, akademskoj javnosti, kao i građanima čija je dobrobit u centru svih njenih aktivnosti na zaštiti konkurencije, htela da predstavi petogodišnje rezultate i na taj način unapredi komunikaciju sa svim zainteresovanim javnostima i transparentnost rada.

Video klip izrađen je kroz projekat „Povećanje ekonomskog rasta kroz podršku unapređenju politike zaštite konkurencije“ koji Komisija realizuje sa Kraljevinom Norveške i Ambasadom Norveške u Beogradu.

Član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Čedomir Radojčić učestvovao je, kao jedan od govornika, na tradicionalnoj Konferenciji o politici zaštite konkurencije zemalja BRIKS-a, koja je održana u Moskvi od 16. do 20. septembra 2019. godine.

Ovogodišnja konferencija, pod nazivom „10 godina saradnje između tela za zaštitu konkurencije BRIKS-a: rezultati i perspektive“, bila je, u najvećoj meri, posvećena temema vezanim za zaštitu konkurencije u digitalnom svetu, kao i pri sprovođenju javnih nabavki.

Predstavnik Komisije Čedomir Radojčić učestvovao je na panelu “Učešće države u ekonomiji” sa kolegama iz brojnih drugih tela. Tokom sesije, Radojčić je istakao da tržišna ekonomija i državni intervencionizam nisu alternative, već su, naprotiv, međusobno zavisni.

Kvalitetno funkcionisanje tržišta zavisi od dobrog funkcionisanja države. Neefikasno tržište ne može doprineti kvalitetnom funkcionisanju države i obratno. U tom smislu, nema alternativa, naveo je Radojčić.

Ključni zaključci Konferencije su da je jedan od najvećih izazova usklađivanje politike i prava zaštite konkurencije sa sve zastupljenijom digitalizacijom ekonomije, kao i borba protiv antikonkurencijskog ponašanja tržišnih učesnika u eri globalizma, odnosno važnost intenziviranja međunarodne saradnje u ovoj oblasti.

Na Konferenciji su učestvovali najviši predstavnici preko 50 tela za zaštitu konkurencije iz celog sveta, predstavnici međunarodnih institucija i akademske zajednice.

Predstavnik Komisije za zaštitu konkurencije Vuk Leković, savetnik u Sektoru za utvrđivanje povreda konkurencije, boravio je, kao korisnik programa Japanske agencije za međunarodnu saradnju (Japan International Cooperation Agency-JICA) i Komisije za zaštitu konkurencije Japana (Japan Fair Trade Commission – JFTC), na stručnom usavršavanju u Japanu.

Cilj ovog seminara je unapređenje primene prava i politike konkurencije, razmena iskustava radi korišćenja stečenih znanja za još efikasniju zaštitu konkurencije na tržištima zemalja koje učestvuju u programu. Plan usavršavanja obuhvatio je teoriju i praksu prava i politike zaštite konkurencije.

Ove godine u programu usavršavanja su učestvovali predstavnici tela za zaštitu konkurencije iz 19 zemalja. Japanska agencija za međunarodnu saradnju organizuje ovu vrstu seminara od 1994. godine.

Učešće predstavnika KZK na seminaru u Tokiju predstavlja nastavak uspešne saradnje Komisije i japanskog tela za zaštitu konkurencije, a koju je prošle godine obeležio uspešno organizovani zajednički dvodnevni seminar u Beogradu.

Savet Komisije za zaštitu konkurencije je dana 25.07.2019. godine doneo Uputstvo o sadržini inicijative za ispitivanje povreda konkurencije iz člana 10. – restriktivni sporazumi.

Uz uputstvo kojim se bliže objašnjava način na koji se može prijaviti postojanje sumnje u povredu konkurencije, Komisija je sačinila i potreban obrazac koji će omogućiti pojednostavljeno podnošenje inicijativa.

Komisija napominje da svi oni koji raspolažu informacijama o postojanju povrede konkurencije na nekom od tržišta u Republici Srbiji mogu da koriste i posebno otvorenu mejl adresu inicijativa@kzk.gov.rs ili telefonski broj 011 38 11 958 kako bi dobili sve informacije o detaljima vezanim za mogućnost i način podnošenja inicijative za ispitivanje konkurencije.