Komisija za zaštitu koonkurencije Republike Srbije u saradnji sa Svetskom bankom (Međunarodna finansijska korporacija – IFC) i Republičkim sekretarijatom za javne politike organizovala je dvodnevni seminar „Analiza efekata propisa na tržišta i konkurenciju“.

Glavni cilj seminara bio je pružanje podrške predstavnicima institucija Vlade Republike Srbije za bolju primenu analize efekata propisa u svrhu utvrđivanja i procene potencijalnih tržišnih ograničenja, te unapređenja kvaliteta i delotvornosti zakona i drugih propisa. Na seminaru su predstavljena i međunarodna iskustva integrisanja principa zaštite konkurencije u propise koji se izrađuju.

Učesnicima seminara su se obratili član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Mirjana Mišković – Vukašinović, v.d. direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike Bojana Tošić, Macej Drozd (Maciej Drozd), ekonomista Svetske banke, kao i tim lider Svetske banke Eugenij Osmočesku (Eugeniu Osmochescu).
Opširnije…

Komisija za zaštitu konkurencije objavljuje Obaveštenje o podnošenju Predloga obaveza, u skladu sa članom 58. Zakona o zaštiti konkurencije, koje su društva MasterCard Incorporated, MasterCard International Incorporated i Mastercard Europe S.A. kao predstavnici Mastersard platne organizacije, spremna dobrovoljno da preuzmu radi otklanjanja moguće povrede konkurencije, sa pozivom svim zainteresovanim stranama da dostave pisane primedbe, stavove i mišljenja koji se odnose na predložene obaveze.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije odobrila je pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma od zabrane – Ugovora o uslužnoj proizvodnji, između privrednih društava ad Industrija mleka i mlečnih proizvoda Imlek i Meggle Srbija doo Kragujevac.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je, po službenoj dužnosti, postupak protiv privrednog društva Konica Minolta Poslovna Rešenja SE d.o.o. Beograd, Bulevar Milutina Milankovića 11a, Beograd. Postupak je pokrenut radi ispitivanja povrede konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

U toku ispitnog postupka pokrenutog 28. maja 2018. godine protiv društava Original doo Beograd, Mikops doo Niš, Birolinija doo Beograd, Biro print sistemi doo Beograd, Dikti Line doo, Birodeveloping doo Niš i Birotehnika doo Jagodina, Komisija je došla do saznanja koja ukazuju na pretpostavku da je i društvo Konica Minolta Poslovna rešenja SE učestvovalo u povredi konkurencije propisane članom 10. Zakona o zaštiti konkurencije. Kao uvoznik i distributer opreme proizvođača Konica Minolta, društvo Konica Minolta organizuje prodaju opreme, preko društva Original doo Beograd, od kojeg kupuju svi ostali partneri: Birotehnika, Mikops i Birolinija, što ne isključuje i samostalnu prodaju. Prodaja i servisiranje opreme proizvođača Develep, koji je u vlasništu društva Konica Minolta, organizovana je preko partnera Birodeveloping i Dikti Line.

Radi ekonomičnosti, a kako su ispunjeni zakonski uslovi za spajanje dva postupka, Komisija je donela Zaključak da se u ovom slučaju vodi jedan postupak.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije odobrila je koncentraciju učesnika na tržištu koja nastaje sticanjem kontrole nad privrednim društvom Rudarsko-topioničarski basen RTB Bor d.o.o. Bor od strane privrednog društva Zijin Mining Group Co. Ltd., NR Kina.

Kineska Zijin Mining Group bavi se istraživanjem i iskopavanjem zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih resursa, a u Srbiji, do sada, nije bila prisutna.

Komisija za zaštitu konkurencije je, po službenoj dužnosti pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije, protiv četiri farmaceutske kuće Farmix d.o.o., Beohem-3 d.o.o., Makler d.o.o. i Pharmaswiss d.o.o., sve iz Beograda. Osnovano je pretpostavljeno da su se navedeni učesnici na tržištu dogovarali oko podnošenja ponuda na javnim nabavkama lekova za lečenje hemofilije, odnosno da su delili tržište snabdevanja lekovima za lečenje hemofilije na javnim nabavkama, i to u periodu od 2014. do 2017. godine. Podela tržišta od strane konkurenata smatra se veoma teškom povredom konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije je osnovano posumnjala da postoji opasnost uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranaka, pa su odmah po pokretanju postupka ovlašćena službena lica Komisije sprovela nenajavljene uviđaje u sedištima firmi protiv kojih je pokrenut postupak. Tom prilikom izvršen je pregled i provera poslovnih prostorija stranaka u ovom postupku, stvari, uključujući računare i druge medije za čuvanje elektronskih podataka. Proveravani su i ugovori, finansijska i druga poslovna dokumentacija, te poslovna prepiska, sve u vezi sa ispitivanjem postojanja povrede konkurencije.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije odredila je, zbog nepostupanja po Zahtevu Komisije za davanje informacija, meru procesnog penala u iznosu od 8.500 evra učesniku na tržištu, „MIMO“ d.o.o., Beograd.

Pomenutim zahtevom kojim je naloženo dostavljanje podataka za potrebe postupka ispitivanja povrede konkurencije koji Komisija za zaštitu konkurencije vodi po službenoj dužnosti protiv društva Industrija smrznute hrane „Frikom“ d.o.o.. Društvo „Mimo“ je, zbog nepostupanja po Zahtevu KZK, u dva navrata upozoreno na posledice nepostupanja po nalogu Komisije.

S obzirom na to da je i dodatno određeni rok za dostavljanje traženih podataka istekao dana 25. avgusta 2018. godine, a da se navedeno privredno društvo nije obratilo Komisiji sa zahtevom za produženje roka za dostavljanje podataka, niti na drugi način izvestilo Komisiju o razlozima svog nepostupanja po Zahtevu Komisije, Savet Komisije je, doneo odluku o određivanju mere procesnog penala.

Navedeni iznos „MIMO“ d.o.o., Beograd mora da uplati u roku od dva meseca od dana prijema rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja. Novčani iznos mere procesnog penala se uplaćuje na račun budžeta Srbije.

Ponašanja suprotno nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po njenom nalogu, podležu merama procesnog penala u iznosu od 500 do 5.000 evra za svaki dan koliko takvo ponašanje ili nepostupanje traje, što je definisano odredbama člana 70. Zakona o zaštiti konkurencije.

Prilikom određivanja visine iznosa mere procesnog penala, Komisija primenjuje kriterijume propisane Zakonom o zaštiti konkurencije, Uredbom o kriterijumima za određivanje iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera, kao i Smernicama za primenu navedene uredbe, koje je Savet Komisije doneo 19. maja 2011. godine.

Zakon o zašititi konkurencije precizira da procesni penal ne može da iznosi više od deset procenata od ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog na način uređen Zakonom. Uz to, određivanje mere procesnog penala ne oslobađa od obaveze dostavljanja traženih podataka, odnosno postupanja po Zahtevu Komisije.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je protiv 172 učesnika na tržištu bebi opreme postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti. Ovo je, inače, sedmi postupak protiv učesnika na tržištu bebi opreme u ovoj godini.

Kao i prilikom pokretanja prethodnih šest postupaka protiv učesnika na tržištu bebi opreme, Komisija je osnovano pretpostavila da su prodavac i kupci bebi opreme prilikom ugovaranja saradnje utvrđivali prodajne cene i druge uslove trgovine. Osnovana pretpostavka se, u ovom postupku, zasniva na činjenici da su predmetni ugovori sadržavali odredbe kojima se utvrđuju cene u daljoj prodaji. Pomenutom odredbom, kupac se ograničava da samostalno i nezavisno donosi poslovne odluke koje se odnose na cenovnu politiku.

Zakon o zaštiti konkurencije definiše da su restriktivni sporazumi oni sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije. To mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine.

Smatramo da je tržište bebi opreme od izuzetnog značaja za potrošače, kao i društvo u celini i, u tom smislu, svi postupci koji se odnose na ovo tržište su od prioritetnog značaja za Komisiju koja intenzivno radi i na sektorskoj analizi celokupnog tržišta bebi opreme sa čijim nalazima ćemo upoznati javnost.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu platnih kartica, po službenoj dužnosti, protiv MasterCard platnih organizacija, koju predstavljaju društva MasterCard Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA; MasterCard International Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA i Mastercard Europe S.p.r.l, Chaussee de Tervuren 198A, V-1410 Waterloo, Belgija (u daljem tekstu: Mastercard).

Komisija je osnovano pretpostavila da Mastercard, kao oblik udruženih učesnika na tržištu Republike Srbije, određuje minimalne međubankarske naknade u nepravičnom iznosu, koje primenjuju banke na teritoriji Republike Srbije u sistemu Mastercard-a, a koje su nekoliko puta veće od onih koje se primenjuju u zemljama EU.

Imajući u vidu da su međubankarske naknade uključene u trgovačke naknade koju banke zaračunavaju trgovcima za uslugu plaćanja platnim karticama, Komisija osnovano pretpostavlja da se na taj način ograničava konkurencija među bankama – prihvatiocima platnih kartica, koje ne mogu da ugovaraju visinu trgovačke naknade ispod iznosa međubankarske naknade. To posledično može imati uticaja i na potrošače, ukoliko trgovci ugrađuju u maloprodajnu cenu iznos trgovačke naknade, što poskupljuje za taj iznos proizvode ili usluge nezavisno od toga da li se plaćanje vrši platnom karticom ili gotovinom, a moguće je da utiče negativno i na konkurenciju na tržištu izdavalaca platnih kartica na teritoriji Republike Srbije, ako su banke podstaknute da nude platne kartice čije korišćenje na prodajnim mestima podleže najvišoj stopi međubankarske naknade.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.