Комисија за заштиту конкуренције и Републички секретаријат за јавне политике заједнички су израдили Контролну листу за оцену утицаја прописа на конкуренцију.

Контролна листа за оцену постојања утицаја прописа на конкуренцију је помоћно средство/алат који надлежним органима, односно предлагачима прописа олакшава да правилно оцене постојања утицаја прописа на конкуренцију тј. да ли одређени предлог/нацрт прописа може довести до нарушавања конкуренције на тржишту.

Уколико се на основу ове листе утврди да може постојати такав утицај, предлог/нацрт прописа је потребно доставити Комисији за заштиту конкуренције ради прибављања мишљења.

Комисија за заштиту конкуренције је, у складу са Законoм о заштити конкуренције, једина надлежна за давање мишљења надлежним органима на предлоге прописа, као и на важеће прописе који имају утицај на конкуренцију на тржишту.

Контролна листа је доступна на интернет страници Комисије за заштиту конкуренције (Упутства) и чини саставни део Приручника за анализу ефеката јавних политика и прописа који је доступан на интернет страни Републичког секретаријата за јавне политике.

Комисија за заштиту конкуренције у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС) представила је учесницима на тржишту нове Смернице за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције.

Представљање је било намењено свим учесницима на тржишту ради упознавања са правилима у области заштите конкуренције и смерницама за израду Програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције које је Комисија објавила у децембру прошле године.

На представљању у Београду је учествовало више од 70 представника учесника на тржишту и стручне јавности. Ово је прва у низу радионица коју ће Комисија у сарадњи са ПКС – ом организовати на ову тему јер је важно даље унапређивати знања учесника на тржишту, посебно малих и средњих предузећа на тему политике заштите конкуренције

Досадашња пракса Комисије за заштиту конкуренције показује да до повреда конкуренције често долази због незнања или недовољне упућености учесника на тржишту. На основу овога, препозната је потреба да се код учесника на тржишту подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са прописима у области заштите конкуренције.

У намери да учесницима на тржишту помогне у процесу доношења програма усаглашавања пословања са правилима о заштити конкуренције (енг. compliance program), Комисија овим радионицама и смерницама у кратким цртама даје опис и појашњења појединих „корака“ у доношењу таквих програма као и правила заштите конкуренције.

Представници Комисије за заштиту конкуренције, учествовали су на саветовању које је организовало Удружење банака Србије, где су одржали предавање на тему „Усклађивање пословања са прописима о заштити конкуренције“.

Теме предавања су биле правни оквир, циљ правила о заштити конкуренције, институционални оквир и надлежности Комисије за заштиту конкуренције, а затим и конкретни ризици у вези са заштитом конкуренције које је потребно уочити и избећи приликом усклађивања пословања, потребом усклађивања пословања и смерницама за израду програма усклађености пословања са прописима о заштити конкуренције које је Комисија донела крајем 2021. године.

Саветовање „Комплајанс функција у банкама“ је организовано као 17. годишње саветовање у Врњачкој Бањи и на њему су учествовали представници пословних банака, Управе за спречавање прања новца, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Удружења за усклађеност пословања и други.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије донела је ново Упутство за откривање намештених понуда у поступку јавне набавке имајући у виду нова законска решења (Закон о јавним набавкама, измене у Кривичном законику) која су донета након доношења Упутства из 2011.године.

Комисија за заштиту конкуренције је уочила потребу да се код учесника на тржишту још нагласи и подигне ниво свести о потреби и начинима да се пословање усклади са актуелним прописима и прописима у области заштите конкуренције.

Циљ доношења Упутства да спречи и осујети спровођење „намештених или лажираних понуда“ (енгл. bid rigging), као најтежих облика картела. Последица оваквих договора између конкурената – понуђача у вези са понуђеном ценом је елиминисање конкуренције међу њима, због чега би наручилац платио више за предмет набавке него што би платио у условима конкуренције.

При изради коришћене су OECD Смернице за борбу против намештања понуда у јавним набавкама те Notice Европске комисије у складу са потребама сарадње Комисије и Kанцеларије за јавне набавке.

Представници Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије учествовали су на 21. ICN годишњој конференцији и 21. међународној конференцији о конкуренцији у Берлину, чији је домаћин било немачко тело за заштиту конкуренције Бундескартеламт (Bundeskartellamt).

Немачка комисија за заштиту конкуренције је спојила два најпознатија међународна догађаја која се баве политиком заштите конкуренције и применом права о заштити конкуренције, и то Међународну конференцију о конкуренцији (IKK) и Годишњу конференцију Међународне мреже за заштиту конкуренције (ICN). Међународна конференција о конкуренцији је покренута 1982. године у Берлину од стране немачке комисије за заштиту конкуренције, и од тада се одржава сваке друге године. Ове године Бундескартеламт je такође организвао и годишњу конференцију ICN, Међународне мреже за заштиту конкуренције која је основана 2001. године, која данас има 140 агенција чланица из 130 јурисдикција.

Главне теме биле су питања односа права и политике заштите конкуренције са другим областима, пре свега са заштитом потрошача и приступом и коришћењем поверљивих података, регулаторне и друге мере неопходне за успостављање и јачање конкуренције на тржиштима дигиталних пларформи, као и друга актуелна питања из области антитраста, оцене концентрација, заступања заштите конкуренције и сл.

Конференцијама је присуствовало око 450 учесника из преко 80 земаља, највиших представника тела за заштитu конкуренције, судија, професора универзитета, anti-trust адвоката/правника, представника немачких министарстава и других органа власти, међународних компанија итд.