Narodna skupština Republike Srbije na Desetom vanrednom zasedanju u Četrnaestom sazivu, usvojila je Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2025. godinu.

Pregled najvažnijih aktivnosti Komisije obuhvataju postupci utvrđivanja povreda konkurencije; izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija; sprovođenje sektorskih i analiza uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja, aktivnosti Komisije u procesu pridruživanja EU vezano za poglavlje 8; promocija pravila o zaštiti konkurencije u javnosti; domaću i međunarodnu saradnju, uključujući i aktivnosti Komisije po međunarodnim projektima.

Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže se uređuje pojam zaštićenog podatka, oblik i sadržina zahteva za zaštitu podataka i način na koji će se vršiti izostavljanje zaštićenih podataka iz akata koji se objavljuju u postupcima utvrđivanja nepoštene trgovačke prakse.

Zaštićen podatak je poslovna tajna, poslovno osetljiv podatak ili poverljiv podatak.

Pojam poslovno osetljivog podatka pored drugih informacija, može uključivati i informacije koje bi omogućile da se utvrdi identitet podnosioca inicijative ili trećih lica u slučajevima kada oni imaju opravdanu potrebu da ostanu anonimni.

Poverljivi podaci su podaci o identitetu zainteresovanog lica, podnosioca inicijative, saradnika u postupku i ostalih lica koja dostavljaju podatke po zahtevu Komisije (izvor podataka) kao i druga lica koja se izjašnjavaju na zahteve, naloge i obaveštenja Komisije ako bi objavljivanjem njihovog identiteta mogla da nastupi značajna šteta za ta lica.

Ovo Uputstvo stupa na snagu 8. avgusta 2026. godine, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ovim Uputstvom bliže se uređuje način na koji Komisija za zaštitu konkurencije određuje značajnu pregovaračku moć.

Kako bi se olakšala primena i obezbedila pravna sigurnost, Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda uveo je pretpostavku značajne pregovaračke moći kupca na osnovu objektivnog kriterijuma finansijske snage, odnosno visine godišnjeg prihoda.

Značajna pregovaračka moć je sposobnost jedne ugovorne strane da nametne svoje uslove drugoj ugovornoj strani usled neravnoteže u njihovim ekonomskim položajima.

Pretpostavlja se da kupac ima značajnu pregovaračku moć ako njegov prihod značajno premašuje prihod snabdevača (npr. snabdevač do dva miliona evra, kupac preko dva miliona). Ovaj ekonomski objektivni kriterijum smanjuje teret dokazivanja za snabdevača, ali ne isključuje mogućnost dokazivanja postojanja značajne moći i u drugim situacijama, čime se balansira formalna sigurnost i materijalna pravda.

Prilikom ocene značajne pregovaračke moći, pored drugih elemenata, posebno će se uzimati u obzir i obrasci ugovornog ponašanja strana, a naročito: koja strana inicira izmene ugovornih uslova, da li jedna strana prihvata uslove bez pregovora, koja strana je u praksi trpela finansijske ustupke bez odgovarajuće naknade, kao i istorijat pregovora, visina i učestalost naknada u konkretnom ugovornom odnosu i u uporedivim ugovornim odnosima koje kupac ima sa drugim snabdevačima.

Ovo Uputstvo stupa na snagu 18. jula 2026. godine, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže uređuju nepoštene trgovačke prakse. Ovim Uputstvom uređuje se način na koji Komisija za zaštitu konkurencije ocenjuje nepoštene trgovačke prakse, tj. način ocene nepoštenih trgovačkih praksi koje se nalaze na „crnoj listi“ (iz člana 6 Zakona), „sivoj listi“ (iz člana 7 Zakona) i zabranjene komercijalne odmazde.

Cilj Uputstva je da obezbedi ujednačenu primenu Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda radi uspostavljanja fer, transparentnih i predvidivih poslovnih odnosa u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i proizvodima od strateškog značaja za snabdevanje tržišta, kroz prevenciju, otkrivanje i sankcionisanje nepoštenih trgovačkih praksi.

Ovo Uputstvo stupa na snagu 4. jula 2026. godine, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Stupanjem na snagu Zakona o trgovačkim prakasama za određene vrste proizvoda (Sl. glasnik RS br. 35) 1. maja 2026. godine, Komisija za zaštitu konkurencije kao samostalna i nezavisna organizacija vršiće javna ovlašćenja i u skladu sa ovim zakonom, pored ovlašćenja poverenih Zakonom o zaštiti konkurencije (Sl. glasnik RS br. 51/2009, 95/2013 i 35/2026.- dr. zakon).

Osnovni cilj primene Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda jeste uspostavljanje fer, transparentnih i predvidivih poslovnih odnosa u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kao i proizvodima od strateškog značaja za snabdevanje tržišta, kroz prevenciju, otkrivanje i sankcionisanje nepoštenih trgovačkih praksi.

Primena:

Ovaj zakon se neposredno primenjuje na odnose između snabdevača i kupca koji obavljaju trgovinu na teritoriji Republike Srbije, i to:

1) poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima;
2) proizvodima od naročitog značaja za snabdevanje tržišta – za snabdevanje potrošača, i to: kućna hemija, papirna i kuhinjska galanterija, lična higijena i kozmetika i pelene i za poljoprivrednu proizvodnju, i to: sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Zakon se direktno primenjuje na trgovačke odnose između profesionalnih snabdevača i kupaca na teritoriji Republike Srbije, uz jasno određeni predmetni fokus. Ovaj zakon se, po svojoj suštini, ne primenjuje na odnose sa potrošačima (B2C), već je isključivo usmeren na regulisanje poslovnih odnosa između profesionalnih učesnika na tržištu (B2B).

U tom kontekstu, pod „snabdevačem” se podrazumeva bilo koji poljoprivredni proizvođač, fizičko ili pravno lice, uključujući i njihove organizacije ili udruženja, koje prodaje poljoprivredne i prehrambene proizvode kao i proizvođač, uvoznik, disributer proizvoda od naročitog značaja za snabdevanje tržišta.

S druge strane, „kupcem” se smatra svako pravno lice ili preduzetnik koji, u okviru svoje delatnosti, nabavlja te proizvode radi dalje prodaje, prerade ili distribucije.

Rokovi:

Svaki subjekt u lancu snabdevanja proizvodima iz ovog zakona, dužan je da svoje opšte uslove poslovanja, ugovore, interne smernice i praksu uskladi sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od četiri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada je na sednici od 19. marta 2026. godine usvojila četiri nove uredbe koje se odnose na izuzeće sporazuma od zabrane, i to:

- Uredbu o kategorijama vertikalnih sporazuma izuzetih od zabrane restriktivnih sporazuma;

- Uredbu o kategorijama vertikalnih sporazuma u sektoru motornih vozila izuzetih od zabrane restriktivnih sporazuma;

- Uredbu o kategorijama sporazuma o transferu tehnologije izuzetih od zabrane restriktivnih sporazuma;

- Uredbu o kategorijama sporazuma u sektoru železničkog i drumskog saobraćaja izuzetih od zabrane restriktivnih sporazuma.

Uredbe su stupile na snagu 28.marta 2026. godine.

Stupanjem na snagu Uredbe o kategorijama vertikalnih sporazuma izuzetih od zabrane restriktivnih sporazuma prestala je da važi Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane („Službeni glasnik RS“, broj 11/10).

U prelaznim odredbama Uredbe o kategorijama vertikalnih sporazuma izuzetih od zabrane restriktivnih sporazuma je propisano: „Izuzeće od zabrane vertikalnih sporazuma zaključenih do dana stupanja na snagu ove uredbe koji su ispunjavali uslove propisane Uredbom o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane („Službeni glasnik RS“, broj 11/10), a koji ne ispunjavaju uslove propisane ovom uredbom, primenjuje se šest meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Vertikalni sporazumi zaključeni do dana stupanja na snagu ove uredbe uskladiće se sa odredbama ove uredbe u roku od šest meseci od dana njenog stupanja na snagu.“

Komisija za zaštitu konkurencije u postupku ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednog društva VAILLANT doo iz Beograda, utvrdila je da je to privredno društvo zaključivalo restriktivne sporazume koji za cilj imaju značajno ograničavanje, narušavanje i sprečavanje konkurencije u smislu člana 10. i izrekla meru zaštite konkurencije u visini od 15.569.280,00 RSD .

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula 19.01.2023. postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv privrednog društva VAILLANT doo iz Beograda, distributera opreme za grejanje brendova „Vaillant“ i „Protherm“, zbog postojanja osnovane sumnje da navedeno društvo određuje cene pomenutih brendova u daljoj prodaji (resale price maintenance) u Republici Srbiji i izvršila nenajavljeni uviđaj u njegovim prostorijama.

Pre pokretanja postupka Komisija je upoređivala veleprodajne i maloprodajne cene iz cenovnika društva Vaillant sa maloprodajnim cenama iskazanim na internet stranicama pojedinih ovlašćenih distributera i utvrdila da su identične, kako međusobno kod svih posmatranih maloprodavaca, tako i sa cenama iz cenovnika dostupnog na internet stranici društva Vaillant. Pri tome, društvo Vaillant na osnovu dostupnih podataka nije prisutno na tržištu maloprodaje proizvoda brendova „Vaillant“ i „Protherm“ već samo preko svojih distributera.

Komisija je tokom postupka utvrdila da je Vajlantov poslovni model bio veleprodaja proizvoda brendova Vaillant i Protherm svojim distributerima, po istim odnosno približno istim uslovima počev od 2017. godine. Distributerima su povremeno dostavljani identični cenovnici koji su sadržali veleprodajne i maloprodajne cene, za koje je od distributera tražena primena i slanje njihovim daljim kupcima u prodajnoj mreži, a dostavljan im je i dokument sa rabatnom politikom koje su morali da se pridržavaju distributeri i ostatak prodajne mreže. Visina rabata iz rabatne politike se razlikovala zavisno od vrste odnosno brenda proizvoda i od tipa kupaca. Utvrđeno je da je Vajlant aktivno radio na ujednačavanju i kontroli ujednačenosti cena Vaillant i Protherm proizvoda. Sa trgovcima i instalaterima iz prodajne mreže Vajlant je zaključivao posebne ugovore za navodne usluge koje se odnose na razvijanje tržišta, na osnovu kojih im je davao novčane stimulacije nakon što bi dostavili fakture iz kojih su mogle da se utvrde cene. Sa druge strane, Vajlant je pribegavao neisplaćivanju stimulacija na koje trgovci računaju ukoliko bi odstupili od Vajlantove cenovne politike čak i kada bi postojao obim prodaje, čime je izostanak očekivane stimulacije dobijao karakter sankcije.

Suština ove vrste povrede konkurencije je u tome da prodavac nekog proizvoda, svom kupcu (i/ili ostalim kupcima u prodajnoj mreži/maloprodavcima ) ograničava slobodu da u daljoj prodaji, slobodno i nezavisno od prodavca, ili njegovih drugih kupaca, sam određuje cenu tog proizvoda čime se značajno ograničava konkurencija između maloprodavaca proizvoda istog brenda usled čega nema mogućnosti za smanjenje cena u maloprodaji, a čime se nanosi šteta potrošačima.

Narodna skupština Republike Srbije na Šestom vanrednom zasedanju u Četrnaestom sazivu, usvojila je Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2022., 2023. i 2024. godinu zajedno sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku od 17. decembra 2025. godine.

Pregled najvažnijih aktivnosti Komisije obuhvataju postupci utvrđivanja povreda konkurencije; izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija; sprovođenje sektorskih i analiza uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja, aktivnosti Komisije u procesu pridruživanja EU vezano za poglavlje 8; promocija pravila o zaštiti konkurencije u javnosti; domaću i međunarodnu saradnju, uključujući i aktivnosti Komisije po međunarodnim projektima.