Народнa скупштинa Републике Србије на Другој седници Другог редовног заседања усвојила је Годишњи извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2020. годину.

Председник Комисије Небојша Перић представио је Народној скупштини резултате рада током 2020. године, прве године рада новог сазива Савета.

Преглед најважнијих активности Комисије обухватају поступци утврђивања повреда конкуренције; изузећа рестриктивних споразума од забране, поступци испитивања концентрација; спровођење секторских и анализа услова конкуренције на појединачним тржиштима, давање мишљења, активности Комисије у процесу придруживања ЕУ везано за поглавље 8; промоција правила о заштити конкуренције у јавности; домаћу и међународну сарадњу, укључујући и активности Комисије по међународним пројектима.

Комисија је током 2020. године радила на 22 предмета, од којих је окончано седам. Покренуто је нових осам поступака и то седам за утврђивање постојања рестриктивних споразума и један за злоупотребу доминантног положаја. У пет покренутих поступака спроведено је укупно 18 ненајављених увиђаја, што ја највећи број од оснивања Комисије у току једне извештајне године. По свим параметрима (покренути, окончани поступци, ненајављени увиђаји) 2020. година је била најпродуктивнија у делу повреда конкуренције.

Такође, поднете су 134 пријаве концентрације, окончане четири секторске анализе и покренуте две које ће бити завршене ове године.

Према Годишњем извештају, Комисија је 2020. годину и поред отежаних услова рада због панедемија вируса Covid 19, окончала са побољшаним мерљивим индикаторима резултата рада у скоро свим активностима у области заштите конкуренције на тржишту Републике Србије.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против привредних друштава Atlantic Grupe – Zagreb, Atlantic Brands – Beograd и Strauss Adriatic – Šimanovci ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржишту кафе у Републици Србији и извршила ненајављене увиђаје.

Током маја и јуна 2021. године, Комисија је спровела анализу услова конкуренције на тржишту трговине на мало одабраним прехрамбеним производима у Републици Србији. Наведена анализа је, између осталог, обухватила и анализу кретања малопродајних цена појединих брендова кафе и њихов међусобни однос у посматраном периоду од 2015. до 2020. године.

Анализа је указала да је велепродајно тржиште кафе, тржиште са мањим бројем учесника, које је концентрисано и стабилно, где су присутна два највећа учесника чији заједнички тржишни удео од 2013. до 2020. године није спао испод 80%. Оцењено је да ово тржиште има структуру која погодује лакшем постизању договора између међусобних конкурената.

Комисија је основано претпоставила да друштва Atlantic Grupa и Strauss Adriatic, као та два највећа учесника на тржишту велепродаје млевене кафе у Републици Србији, те тако и два највећа конкурента, су усаглашавали пословне стратегије у вези са ценама млевене кафе у Републици Србији.

На овај начин, предметна друштва би сарадњом заменила међусобну конкуренцију, при чему наведено понашање има за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције на територији Републике Србије, у смислу члана 10. Закона којим је прописано да рестриктивни споразуми могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке облика удруживања учесника на тржишту, а којима се нарочито непосредно или посредно утврђују куповне или продајне цене или други услови трговине.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције покренула je поступак по службеној дужности против привредног друштва MAT-REAL ESTATE d.o.o, ради испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена у складу са Законом о заштити конкуренције, а која је, према основаној претпоставци, настала стицањем контроле од стране MAT-REAL ESTATE над AKCIONARSKIM DRUŠTVOM ZA PROIZVODNJU RADIJATORA, KOTLOVA I USLUŽNOG LIVA RADIJATOR, BEOGRAD – STARI GRAD – U STEČAJU, сада RADIJATOR DOO ZRENJANIN.

Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (чл.19 ЗЗК) којима се утврђује дозвољеност концентрације, а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, што је била обавеза учесника на тржишту.

Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Комисија ће утврдити и битне чињенице, доказе и остале елементе на којима ће засновати своју одлуку у погледу евентуалног одређивања мере заштите конкуренције, односно мере деконцентрације.

Закључком којим је покренут поступак, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању правилног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд.

На 22. седници, чланови Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику,разматрали су и једногласно усвојили Годишњи извештај о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2020. годину.

Извештај је образложио председник Комисије Небојша Перић, представљајући резултате рада у претходној години, наводећи да је и поред ванредних околности током 2020. године услед пандемије, Комисија успешно организовала и обављала послове из своје надлежности.

Чланови Одбора су, након дискусије, утврдили Предлог закључка поводом разматрања овог Извештаја, којим се Извештај једногласно прихвата, и упутили га Народној скупштини на разматрање и усвајање.

Седници су присуствовали чланови и заменици чланова Одбора, као и чланови Савета Комисије за заштиту конкуренције.

Завршном онлајн конференцијом окончан је Твининг пројекат Европске уније „Даљи развој заштите конкуренције у Републици Србији“ који заједнички реализују Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије и Регулаторно тело за заштиту конкуренције Републике Италије као Твининг партнер.

Циљ пројекта је био да се његовом реализацијом, пружи допринос процесу даљег усклађивања националног законодавства у области заштите конкуренције са правом Европске уније, његовом ефикасном спровођењу и повећању свести о праву и политици заштите конкуренције међу свим релевантим актерима.

Међу најважнијим резултатима пројекта су израда препорука за даље усклађивање националног законодавства, унапређење капацитета Комисије за заштиту конкуренције, судства, државних службеника и тржишних оператера и регулатора за практичну примену права конкуренције и подизање свести јавности о политици заштите конкуренције и примена одрживих мера њеног заступања.

Пројекат „Даљи развој заштите конкуренције у Републици Србији“ је реализован у оквиру Твининг иницијативе Европскe комисијe, у циљу подршке земљама кандидатима да ојачају своје административне и судске капацитете за имплементацију права Европске уније. Његова вредност је милион евра и реализован је од јануара 2019. године до јула 2021. године. Тело за уговарање је Министарство финансија, односно Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније (ЦФЦУ).

На основу члана 47. Закона о заштити конкуренције Комисија је споровела секторску анализу стања конкуренције на тржишту организатора туристичких путовања.

Предмет секторске анализе било je утврђивање односа између конкурената на тржишту, организатора туристичких путовања, што подразумева процену њиховог тржишног удела и релативне снаге, као и анализу (уговорних) односа између организатора путовања и давалаца гаранције путовања.

Основни циљ секторске анализе односио се на идентификовање слабости структуре предметног тржишта и евентуалне проблеме у смислу интензивирања конкуренције, ограничења или било које друге врсте нарушавања или спречавања конкуренције која је утицала на учеснике на тржишту.

На основу прикупљених података извршена је анализа тржишта, нарочито у делу који се тиче прибављања гаранције путовања неопходне за добијање лиценце прописане Законом о туризму.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током анализе доставили тражене податке.

Kако би јавност била тачно информисана о поступању Комисије, упућен је одговор порталу Pištaljka.rs поводом чланка „Комисија за заштиту конкуренције пословала са фирмом коју је казнила за намештање тендера“ објављеног 5. маја 2021. године:

1. Комисија за заштиту конкуренције није спроводила поступак јавне набавке, нити бирала понуђаче за набавку службеног возила марке Шкода, реализоване 2018. године. Како је Комисија један од наручилаца са Списка наручилаца који утврђује Влада Републике Србије, за чије потребе Управа за заједничке послове републичких органа спроводи централизоване јавне набавке и потписује оквирни споразум са добављачима, она нема право, нити могућност да самостално спроведе поступак јавне набавке нити да бира добављаче. Након што овлашћени орган за спровођење централизоване јавне набавке спроведе поступак јавне набавке, Комисија као корисник на основу оквирног споразума потписује са тако изабраним добављачем појединачни уговор.

2. Комисија за заштиту конкуренције је учесницима на тржишту – Ауто кућа Чачак и други, изрекла меру заштите конкуренције због типских Уговора које је склапала са својим Дилерима/Сервисерима, а које садрже одредбе којима се утврђују цене у даљој продаји (resale price maintenance – RPM), што представља рестриктивни споразум, а чиме су учинили повреду конкуренције из члана 10. став 2. тачка 1) Закона о заштити конкуренције, како је и наведено у диспозитиву решења Комисије (http://www.kzk.gov.rs/kzk/wp-content/uploads/2018/10/Resenje-Auto-Cacak-i-dr.-converted.pdf), а не због намештања понуда у поступцима јавних набавки.

Представници Комисије за заштиту конкуренције и тела за заштиту конкуренције Републике Италије одржали су дводневни семинар о заштитити конкуренције студентима права и економије на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу.

Предавања су реализована у циљу промоције културе конкуренције међу академском заједницом у оквиру двогодишњег Твининг пројекта Европске уније „Даљи развој заштите конкуренције у Србији“ који заједнички реализују тела за заштиту конкуренције Републике Србије и Републике Италије. Предвиђено је одржавање семинара и за студенте београдског, новосадског и нишког Универзитета.

Главни циљ овог пројекта је допринос процесу даљег усклађивања националног законодавства у области заштите конкуренције са правом Европске уније, његово ефикасно спровођење и повећање свести о праву и политици заштите конкуренције међу свим релевантим актерима у Републици Србији.

Савет Комисије за заштиту конкуренције условно је изузео уговоре закључене између друштава Телеком Србија а.д, Београд и Теленор д.о.о. Београд који се односе на коришћење оптичке инфраструктуре, уз налагање мера и рокова за њихово извршење.

Због исказаног интересовања јавности, непотпуних и нетачних информација изношених током поступка, Комисија ће у циљу тачног информисања објавити комплетна решења са образложењима која не садрже заштићене податке чим се испуне процесни услови за то, односно одлучи о захтевима поменутих друштава за заштиту података (чл. 45. Закона о заштити конкуренције).

На основу члана 47. Закона о заштити конкуренције и Одлуке Савета Комисије, спровeдена је секторска анализу стања конкуренције на тржиштима производње шећерне репе, откупа шећерне репе, производње шећера који се добија прерадом шећерне репе и велепродаје шећера.

Предмет истраживања било је утврђивање односа између конкурената на предметним тржиштима у периоду од 2017. до 2019. године, процена њиховог тржишног учешћа и релативне снаге, анализа регулаторног оквира, као и анализа (уговорних) односа између произвођача шећерне репе, откупљивача шећерне репе, произвођача шећера, трговаца на велико производима од шећера.

У Извештају о спроведеној анализи сумирани су закључци о предметним тржиштима, дата је динамика основних параметара предметних тржишта, извршена су поређења са тржиштем ЕУ, нарочито имајући у виду промене које су десиле у посматраном временском интервалу, извршена је анализа уговорних односа, рабатне политике и извршена је компарација продајних цена на домаћем тржишту и извозних цена. Имајући у виду тенденције на тржишту шећера, смањење броја активниих шећерана на домаћем али и европском тржишту, констатовано је као веома важан фактор значајан извозни потенцијал ове индустрије у земље у окружењу, те да је неопходно одржати производне капацитете и спречити тренд гашења шећерана у Републици Србији.

Комисија се захваљује свим учесницима на тржишту који су током анализе доставили тражене податке и истовремено позива учеснике и осталу стручну јавност да упуте своје коментаре на извештај, на e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs са напоменом: Коментар на анализу тржишта шећерне репе и шећера у Републици Србији.