Председник Комисије за заштиту конкуренције донео је 3. марта 2017. године решење којим се одобрава, у скраћеном поступку, спровођење концентрације која настаје стицањем контроле привредног друштва Agrana Beteiligungs – Aktiengesellschaft, Беч, Аустрија над привредним друштвом Sunoko d.o.o. са седиштем у Новом Саду, Република Србија.
На основу чињеничног стања утврђеног током поступка, Комисија је констатовала да спровођењем предметне концентрације неће доћи до значајније промене структуре на тржишту производње, откупа и прераде шећерне репе, производње и велепродаје шећера од шећерне репе у Републици Србији.
Привредно друштво Agrana Beteiligungs присутно је на тржишту Републике Србије искључиво у сегменту велепродаје шећера, али кроз продају изузетно малих количина. На осталим релевантним тржиштима – производње, откупа и прераде шећерне репе, производње шећера од шећерне репе у Републици Србији, привредно друштво Аgrana Beteiligungs није присутно.
Комисија напомиње да је решењем од 11. августа 2016. године условно одобрена концентрација Sunoko – Star шећер, уз спровођење одређених мера. Поменутим Решењем наложени су услови у виду мера понашања и обавезног редовног извештавања Комисије, са циљем очувања тржишне структуре и останка свих производних капацитета, укључујући и шећерану ТЕ ТО Сента на тржишту, транспарентног праћења нивоа, промене цена шећера на тржишту, унапређења транспарентности политике продаје шећера и пословних односа са купцима, као и пуног информисања Комисије о нивоу и врсти инвестиција које ће се реализовати у ТЕ ТО Сента са циљем повећања производне ефикасности.
Наведени услови и даље остају на снази.
Комисија за заштиту конкуренције је, у претходном периоду, тачније од 22. јануара ове године интензивно испитивала све натписе који су се у јавности појављивали, а који се односе на наводне системске грешке у обрачуну утрошене електричне енергије за децембар 2016. године.
Након анализе свих навода до којих је Комисија дошла, укључујући ту и изјашњење „Електропривреде Србије“ о резултатима спровођења интерне контроле, закључено је да се у овом случају не може основано претпоставити да се ради о злоупотреби доминантног положаја, па самим тим и да нема основа за покретање поступка по службеној дужности ради утврђивања повреде конкуренције.
Комисија наглашава да је током анализе свих навода о системским грешкама у обрачуну утрошене електричне енегије за домаћинства у децембру 2016. године имала пуну сарадњу са надлежнима у Електропривреди Србије.
Председник Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије др Милоје Обрадовић и декан Економског факултета Универзитета у Крагујевцу проф. др Петар Веселиновић потписали су Меморандум о сарадњи Комисије за заштиту конкуренције и Економског факултета у Крагујевцу.
Меморандум о сарадњи дефинише успостављање стручне и едукативне сарадње ове две институције у области политике конкуренције, кроз организацију семинара, гостујућих предавања стручњака из Комисије, заједничких тематских радионица, формирање програма студентских пракси, заједничке издавачке делатности из области конкуренције.
Председник Комисије је, приликом потписивања Меморандума, истакао да увођење тржишне економије треба да буде праћено одговарајућим знањем о политици и праву конкуренције као главном покретачу слободног тржишта, као и темељним образовањем економиста и правника о њиховом стварању и примени.
Потписани документ ће омогућити заједнички рад на промоцији политике заштите конкуренције и подизању свести о њеном значају, као и увођење предмета из области заштите конкуренције, као изборне опције за студенте на мастер студијама.
Комисија за заштиту конкуренције по службеној дужности, покренула је поступак испитивања непријављене, а реализоване концентрације која је настала стицањем појединачне контроле од стране друштва „Prointer IT Solutions and Services”д.о.о., Београд над друштвом „Alti”д.о.о., Чачак, чиме је досадашња заједничка контрола над овим друштвом, коју су вршили Александар Јевтовић и „Проинтер ИТ Солутионс анд Сервицес” трансформисана у индивидуалну.
Ова пословна трансакција представља концентрацију, у складу са чл.17 ЗЗК, која је испуњавала услове пријављивања Комисији, у складу са чл. 61 ЗЗК.
Комисија ће у испитном поступку оценити Законом прописане критеријуме (чл.19 ЗЗК) којима се утврђује дозвољеност концентрације, а нарочито, околност да се ради о спроведеној а непријављеној концентрацији, што је била обавеза учесника на тржишту (чл.63.ЗЗК).
Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању релевантног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу Савска 25/IV, Београд.
Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.
Народна скупштина Републике Србије на Седмој седници Другог редовног заседања, одржаној 27. децембра 2016. године, донела је Одлуку о избору члана Света Комисије за заштиту конкуренције Чедомира Радојчића на период од пет година. Одлука је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 106 од 28. децембра 2016. године
Чедомир Радојчић је рођен 04.09.1959. године. По образовању је дипломирани правник. Правосудни испит је положио 1992. године.
Има вишегодишње искуство рада на руководећим позицијама у привреди и државној управи. У Комисији за заштиту конкуренције ради од 2006. године када је изабран у први Савет Комисије (као изабрани члан Савета), после чега je радио као руководилац Сектора за утврђивање повреда конкуренције.
Један је од коаутора публикације „Заштита конкуренције и сузбијање монопола“. Као представник Комисије за заштиту конкуренције учествовао је као предавач на низу семинара и радионица у оквиру домаћих и међународних пројеката.
Комисија за заштиту конкуренције донела је решење којим утврђује да су привредна друштва „Bora Kečić – specijalni transporti doo Београд“ и „Large transport doo Београд“ договарала појединачно учешће у поступку јавне набавке који је расписало ЈП „Електромреже Србије“. Закључењем тог рестриктивног споразума значајно су ограничили и нарушили конкуренцију, па је, у том смислу, Комисија наведеним привредним друштвима изрекла новчане мере, и то у износу од 9.792.225,00 привредном друштву „Bora Kečić – specijalni transporti doo“ и 1.039.300,00 динара привредном друштву „Large transport doo“. Поменуте износе су наведена друштва дужна да уплате у буџет Републике Србије у року од три месеца.
У поступку који је водила по службеној дужности, Комисија је утврдила да су ова привредна друштва договорилa понуђене цене, као и понашање које ће предузети у току спровођења поступка јавне набавке у зависности од понуда других понуђача. У том смислу, Комисија је утврдила да је дошло до повреде конкуренције у смислу члана 10. став 2. тачка 1) Закона о заштити конкуренције. Циљ „намештене понуде“ био је да се елиминише ризик евентуално повољније понуде, те да се обезбеди да у предметној јавној набавци као најповољнији понуђачи буду изабрана друштва „Bora Kečić“ и „Large Transport” и да остваре добит која би била виша од оне коју би остварила у условима слободне и фер конкуренције.
Комисија за заштиту конкуренције, спровела је анализу стања конкуренције на тржишту осигурања у Републици Србији у периоду 2012.-2015. године, на основу Одлуке Савета и члана 47. Закона о заштити конкуренције.
Основни циљ анализе је да се утврди структура тржишта и односи између главних конкурената, њихова тржишна учешћа и релативна снага. Поред тога, циљ анализе је и откривање евентуалних слабости тржишта које би могле створити услове за настанак повреде конкуренције.
У наредном периоду биће формирана радна група, коју ће чинити представници Комисије, Народне банке Србије, Министарства финансија и Министарства трговине, туризма и телекомуникација која ће израдити Нацрт Уредбе о условима за групно изузеће споразума у сектору осигурања, при чему ће бити узета у обзир европска регулатива као и специфичности сектора осигурања у Србији, који су кроз закључке и препоруке спроведене секторске анализе тржишта осигурања, изнети у Извештају.
Комисија користи ову прилику да се захвали Народној банци Србије као и свим учесницима на тржишту који су, за потребе секторске анализе, достављали тражене податке.
Комплетан извештај о секторској анализи, са закључцима и усвојеним препорукама, објављује се уз уважавање захтева привредних субјеката за заштиту података који представљају пословну тајну.
Позивају се учесници на тржишту и остала стручна јавност да доставе своје коментаре у погледу Извештаја, до 28. фебруара 2017. године, на e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs са напоменом: Коментар на секторску анализу тржишта осигурања.
Савет Комисије за заштиту конкуренције донео је 23. децембра 2016.године решење којим се утврђује да је Оператор дистрибутивног система ЕПС Дистрибуција д.о.о. Београд, као једини оператор на тржишту дистрибуције електричне енергије Србије злоупотребио доминантан положај. Овом тржишном учеснику изречена је и мера заштите конкуренције у висини од 330 милиона динара коју је дужан да уплати у буџет Републике Србије, као и мере понашања у циљу изједначавања услова пословања на тржишту.
Током поступка Комисија је утврдила да је наведено друштво свој доминантан положај злоупотребило тако што је поједине комерцијалне снабдеваче електричном енергијом, а посебно ЕПС Снабдевање, ставило у повољнији положај у односу на друге конкуренте. Овакво понашање је између осталог и последица нетранспарентне пословне политике ЕПС Дистрибуције.
ЕПС Дистрибуција је приликом уговарања приступа систему за дистрибуцију електричне енергије наметала обавезу депоновања средстава обезбеђења свим комерцијалним снабдевачима, осим ЕПС Снабдевању. Истовремено, привредно друштво ЕПС Дистрибуција је правило разлику у погледу износа средстава обезбеђења, јер је за неке кориснике система износ рачунат на бази месечне, а за друге на бази тромесечне вредности пружене услуге. При томе, готово сви комерцијални снабдевачи електричном енергијом, могли су да врше депоновање средстава обезбеђења само у једној пословној банци, по избору ЕПС Дистрибуције. ЕПС Снабдевање имало је, у краћем временском периоду, значајно дужи рок за плаћање доспелих обавеза, у односу на све остале комерцијалне снабдеваче.
Све наведене радње за последицу имају повећање цене коштања електричне енергије којом комерцијални снабдевачи снабдевају крајње потрошаче.
Комисија је нарочито ценила сарадњу и поступање ЕПС Дистрибуције која је, још током трајања поступка, изменила спорне акте и исказала вољу да у потпуности отклони понашање на тржишту које је довело до повреде конкуренције.