Комисија за заштиту конкуренције спровела је крајем прошле године Секторску анализу стања конкуренције у сектору постпродајних услуга. Ово тржиште, између осталог обухвата гаранцију, сервисне услуге, промет и коришћење резервних делова за моторна возила и најпродаваније беле технике – фрижидера и веш машина.
Основни циљ анализе био је да се утврде структура и односи између тржишних учесника, њихова тржишна учешћа и тржишна снага, са циљем откривања евентуалних слабости тржишта, односно постојања услова за настанак повреда конкуренције.
Од када је документ усвојен и најшира јавност са њеним налазима упозната, Комисија је интензивно радила на додатној анализи овог документа, у контексту постојања могућих повреда конкуренције од стране тржишних учесника у овом сектору.
У том смислу, Комисија је дошла је до одређених налаза, који не морају да значе да су одређене радње које чини део учесника на овим тржиштима незаконите, али могу да буду претња конкурентском понашању и угрожавање равноправности свих тржишних учесника на наведеним тржиштима.
Налазе до којих је дошла, Комисија је формулисала у документима Информација о налазима и ставовима Комисије у вези са анализом тржишта постпродајних услуга у сектору моторних возила и Информација о налазима и ставовима Комисије у вези са анализом постпродајних услуга у сектору производа беле технике.
У овим документима Комисија је детаљније образложила елементе пословања дела тржишних учесника у секторима сервисирања моторних возила и беле технике и изразила забринутост због одређених делова уговорених односа између тржишних учесника, а који могу указивати на могуће повреде конкуренције.
Ове налазе Комисија је упутила надлежним државним органима, пословним удружењима, али и тржишним учесницима из сектора постпродајних услуга у секторима моторних возила и беле технике, а како би их упозорила да у случају да не измене одређене делове уговора које имају са својим добављачима или дистрибутерима могу бити предмет поступка Комисије.
Комисија за заштиту конкуренције покренула је 29. маја 2017. године поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности против Индустрије смрзнуте хране „Фриком” д.о.о. Београд ради утврђивања постојања злоупотребе доминантног положаја на тржишту дистрибуције, односно продаје сладоледа. Следећег дана, 30. маја 2017. године, службена лица Комисије извршила су ненајављени увиђај у просторијама друштва “Фриком”.
Наиме, спровођењем законских овлашћења за коришћење инструмента који је веома ефикасан за откривање различитих облика повреде конкуренције, службена лица Комисије извршила су ненајављени увиђај у друштву “Фриком” д.о.о. и том приликом извршила контролу просторија, односно података, исправа и ствари на две локације у Београду, о чему је обавештена странка, односно држалац простора и ствари тек у тренутку извођења увиђаја на лицу места.
Ненајављени увиђај је инструмент који је на располагању Комисији за заштиту конкуренције, на основу чланова 52. до 55. Закона о заштити конкуренције ради откривања и спречавања аката или радњи учесника на тржишту, а које за циљ или последицу имају или могу да имају значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције.
С обзиром на то да је поступак тек покренут, као и да је ненајављени увиђај само један од начина на који Комисија може прибавити неопходне доказе, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25, Београд.
НАЛЕД и Комисија за заштиту конкуренције организовале су округли сто на тему „Значај и изазови у развоју малопродаје у Србији са аспекта заштите конкуренције“. Округли сто организован је како би се представници компанија које се баве малопродајом у Србији упознали са детаљима пројекта опсежне анализе тржишта малопродаје у Србији , а коју је покренула Комисија за заштита конкуренције , али и како би управо они који се баве пословањем у овом сектору дали своје предлоге и сугестије за израду овог документа који се у нашој земљи ради по први пут. Анализа, иначе, обухвата тржиште малопродаје производа крајњим потрошачима и тржиште набавке, са фокусом на однос између малопродаваца и њихових добављача, али и утицаја приватних робних марки на ниво конкуренције.
Учеснике округлог стола поздравили су председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић и потпредседник Управног одбора НАЛЕД-а, Горан Ковачевић, док су их са планом реализације, као и циљевима секторске анализе упознали др Синиша Милошевић, руководилац Сектора за економске анализе КЗК и његови сарадници.
Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић нагласио је да Комисија овај посао сматра изузетно важним, како због значаја овог сектора за укупну економску активност у земљи, тако и због конкретне користи за потрошаче, а што је, у крајњој линији, и један од основних елемената ефикасне политике заштите конкуренције.
Трговина на мало представља сектор привреде код кога је највише изражен ефекат фер тржишне утакмице на саме потрошаче, будући да се у трговини на мало остварује директан контакт са њима, односно да је правило да крајњи купац увек плати све. Верујем зато да ова анализа може да допринесе и већем поверењу потрошача у саме учеснике на тржишту, уколико знају да сви послују према фер правилима, нагласио је председник Обрадовић. – Комисија ће нашире сагледати тренутне тржишне структуре, имајући у виду велики број промена и преузимања у претходних десетак године, што ће допринети још бољој и ефикаснијој заштити конкуренције и тиме омогућити свима равноправне услове за пословање.
Констатовано је да је заједнички интерес да се стекне реална увид у слику и односе на тржишту малопродаје хране, пића и дувана, јер често се у јавности јављају погрешне процене о тржишним уделима у сектору малопродаје, што штети и нарушава репутацију самим учесницима на тржишту, али доводи у питање и ефикасност Комисије за заштиту конкуренције.
Учесници округлог стола били су представници сектора малопродаје и добављача, Министарства трговине, адвокатских канцеларија и стручне јавности, а догађај је организован у оквиру Радне групе за поглавље 8 „Политика конкуренције“ Националног конвента, којом НАЛЕД председава.
Комисија за заштиту конкуренције покренула је, у складу са овлашћењима из члана 35. Закона о заштити конкуренције, поступак испитивања повреде конкуренције, по службеној дужности против друштава „Б2М“ доо – Београд, „Grafo Trade” доо- Београд, „Тргодунав“ доо – Београд, „Master Clean Express“доо Палић и АД ХИ „Панонија“ – Панчево.
У оквиру поступка, на више локација наведених учесника на тржишту у Београду, службена лица Комисије за заштиту конкуренције обавила су ненајављене увиђаје, а све у циљу прикупљања додатних информација.
Комисија ће у току поступка испитати да ли су се наведена друштва, као понуђачи на јавној набавци потрошног материјала за одржавање личне и колективне хигијене за потребе Министарства одбране, договарала у погледу продајних цена и других услова трговине на тржишту јавне набавке.
Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничног стања у овом поступку да исте доставе на адресу: Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.
Савет Комисије за заштиту конкуренције је донео решење којим је утврдио повреду конкуренције и одредио меру заштите конкуренције друштвима Витал из Врбаса и Victoriaoil AD из Шида, због закључења рестриктивног споразума којим се ограничава и контролише производња и тржиште јестивог сунцокретовог уља.
Утврђено је да су наведена друштва, која су конкуренти на тржиштима производње и продаје јестивог сунцокретовог уља, закључила Уговор о пословној сарадњи, којим је створен оквир за усклађивање понашања учесника на тржишту, због чега Уговор представља рестриктивни споразум. у смислу Закона о заштити конкуренције.
Мера заштите конкуренције је изречена у облику обавезе плаћања новчаног износа, друштву „Victoriaoil“ у висини 23 милиона динара и друштву „Витал“ 8, 6 милона динара.
Савет Комисије за заштиту конкуренције донео је 12. априла 2017. године одлуку о спровођењу секторске анализе тржишта трговине на мало.
Према извештајима Европске комисије, улога сектора трговине је кључна у развоју европске економије, па је и у појединим земљама ЕУ (Немачка, Велика Британија,Финска…) присутно континуирано праћење промена у домену конкуренције у контексту развоја овог сектора.
Секторска анализа ће допринети утврђивању односа између конкурената на тржишту трговине на мало на локалном, регионалном и националном нивоу. Такође, предметна секторска анализа обухватиће и тржиште трговине на велико. То подразумева процену тржишног учешћа и релативне снаге учесника на тржишту, анализу уговорних односа између добављача и трговинских ланаца, као и ефеката који ти односи могу имати на стање конкуренције на тржишту.
Питање од посебног значаја биће питање односа између трговаца на мало и њихових добављача, у смислу утврђивања разлика у степену преговарачке моћи између малих и великих трговинских ланаца, као и између оних који су присутни на националном, регионалном и локалном нивоу. Други важан аспект је питање положаја добављача, који се између осталог може сагледати и кроз могућност и начин утицаја на величину простора на полицама у малопродајним објектима, односно кроз постојање евентуалне обавезе плаћања накнада (такса улиставања, опасност од делистирања, када добављачи одбију да смање цене или друге битне услове плаћања, таксе за полице – продајни простор). Питање рабатне политике ће бити детаљно анализироно, а нарочито утврђивање врсте одобрених рабата, висине као и критеријума за њихово одобравање.
Имајући у виду да је један од трендова, који се могу идентификовати на тржишту трговине на мало и развој приватних робних марки, биће анализиран и утицај робних марки на избор потрошача, профитабилност и преговарачку моћ трговинских ланаца, као и на положај добављача.
На крају, али не мање значајно, резултати секторске анализе омогућиће спровођење ex-post анализе значајних концентрација у овом сектору, које су реализоване у претходном периоду.
Председник Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије др Милоје Обрадовић и декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић потписали су Меморандум о сарадњи Комисије за заштиту конкуренције и Правног факултета у Београду.
Меморандум о сарадњи дефинише успостављање стручне и едукативне сарадње ове две институције у области политике конкуренције кроз организацију семинара, гостујућих предавања стручњака из Комисије, заједничких тематских радионица, формирање програма студентских пракси, заједничке издавачке делатности из области конкуренције и слично.
Меморандум о сарадњи са Правним факултетом у Београду је трећи споразум ове врсте који Комисија има са члановима унивезитетске заједнице.
Потписани документ ће омогућити заједнички рад на промоцији политике заштите конкуренције и подизању подизања нивоа знања у области права конкуренције и квалитетнијег образовања студената ради остваривања тог циља.
Комисија за заштиту конкуренције је овогодишњи добитник посебног признања на конкурсу „Заступање политике конкуренције 2016. – 2017.“, са фокусом на унапређење политике конкуренције у агенди економске политике: „Иновативне стартегије заступања у односу на тржишне изазове“ који је расписала Међународна мрежа за конкуренцију (ICN) и Светска банка (WBG).
Чланак, чији је аутор Гордана Булатовић, шеф Кабинета председника Комисије и координатор међународне сарадње Комисије, такмичио се у оквиру једне од понуђених категорија – „Спровођење стратегија заступања на различитим нивоима (регионалном, националном, субнационалним / ширем економском и специфичном секторском)“.
Текст којим је Комисија освојила ово престижно признање односи се на примену заступања политике заштите конкуренције код државних органа, при чему су активности Комисије имале за циљ измену законских одредби које су фаворизовале јавна предузећа и ограничавале приступ других категорија учесника тржишту комуналних делатности.
У образложењу жирија је наведено да је награђени чланак недвосмислено показао колико важну улогу може имати тело за заштиту конкуренције у промовисању неутралности примене закона у односу на све тржишне актере.
Признање је додељено од стране жирија чији су чланови угледни стручњаци за питања конкуренције Светске банке (WBG) и Међународне мреже за конкуренцију (ICN). Свечаност уручења признања биће организована 11. маја ове године, на Годишњој конференцији Међународне мреже за конкуренцију (ICN) која ће бити одржана у Португалу. Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије је једна од преко 140 чланица Међународне мреже за конкуренцију (ICN).
Овај конкурс, који се већ традиционално расписује сваке године, има за циљ да истакне кључну улогу тела за заштиту конкуренције у промовисању политике заштите конкуренције кроз представљање успешних примера заступања политике конкуренције (Competetion Advocacy).
Списак земаља које су освојиле признања у свим категоријама доступан је путем линка http://www.worldbank.org/en/events/2016/10/24/the-2016—2017-competition-advocacy-contest#4.
Комисија за заштиту конкуренције условно је одобрила спровођење концентрације која настаје стицањем контроле привредног друштва Serbia Broadband – Српске кабловске мреже д.о.о над привредним друштвом Интерактивне кабловске обједињене мреже – И.КОМ д.о.о.
Решењем Комисије је, на основу чињеничног стања, констатовано да ће доћи до јачања доминантног положаја друштва SBB само на малопродајном тржишту пружања услуга дистрибуције медијског садржаја. Из тог разлога, спровођење ове концентрације је одобрено уз прописивање одређених услова.
Друштво SBB ће дезинвестирати у прописаном року, односно продати паралелну секундарну мрежну инфраструктуру на територији града Београда, где постоје хоризонтална преклапања између учесника ове концентрације.
Решењем су одређени и услови који се односе на обавезно редовно извештавање о евентуалним променама малопродајне цене основног пакета услуге медијског садржаја друштва SBB, као и о узроцима и интезитету тих промена, током две године од дана правоснажности решења.
Наложено је и да SBB постојећим корисницима услуга ИКОМ-а понуди алтернативне могућности приликом закључења нових уговора, по њиховом избору и то: Уговор закључен на неодређено време који SBB нуди постојећим или потенцијалним корисницима према постојећим редовним условима или Уговор закључен на одређено време који, према важећим промотивним условима, нуди постојећим или потенцијалним корисницима.
У току испитног поступка, Комисија је прибавила све потребне податке, информације, као и мишљења о ефектима концентрације и од конкурената учесника концентрације, емитера, као и од независних регулаторних тела у чијој надлежности су подаци који су били релевантни у овом поступку.
