Комисија за заштиту конкуренције је, по службеној дужности покренула поступак испитивања повреде конкуренције, против четири фармацеутске куће Farmix д.о.о., Беохем-3 д.о.о., Маклер д.о.о. и Pharmaswiss д.о.о., све из Београда. Основано је претпостављено да су се наведени учесници на тржишту договарали око подношења понуда на јавним набавкама лекова за лечење хемофилије, односно да су делили тржиште снабдевања лековима за лечење хемофилије на јавним набавкама, и то у периоду од 2014. до 2017. године. Подела тржишта од стране конкурената сматра се веома тешком повредом конкуренције.

Комисија за заштиту конкуренције је основано посумњала да постоји опасност уклањања или измене доказа који се налазе код странака, па су одмах по покретању поступка овлашћена службена лица Комисије спровела ненајављене увиђаје у седиштима фирми против којих је покренут поступак. Том приликом извршен је преглед и провера пословних просторија странака у овом поступку, ствари, укључујући рачунаре и друге медије за чување електронских података. Проверавани су и уговори, финансијска и друга пословна документација, те пословна преписка, све у вези са испитивањем постојања повреде конкуренције.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеном поступку, да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције одредила је, због непоступања по Захтеву Комисије за давање информација, меру процесног пенала у износу од 8.500 евра учеснику на тржишту, „МИМО“ д.о.о., Београд.

Поменутим захтевом којим је наложено достављање података за потребе поступка испитивања повреде конкуренције који Комисија за заштиту конкуренције води по службеној дужности против друштва Индустрија смрзнуте хране „Фриком“ д.о.о.. Друштво „Мимо“ је, због непоступања по Захтеву КЗК, у два наврата упозорено на последице непоступања по налогу Комисије.

С обзиром на то да је и додатно одређени рок за достављање тражених података истекао дана 25. августа 2018. године, а да се наведено привредно друштво није обратило Комисији са захтевом за продужење рока за достављање података, нити на други начин известило Комисију о разлозима свог непоступања по Захтеву Комисије, Савет Комисије је, донео одлуку о одређивању мере процесног пенала.

Наведени износ „МИМО“ д.о.о., Београд мора да уплати у року од два месеца од дана пријема решења под претњом принудног извршења. Новчани износ мере процесног пенала се уплаћује на рачун буџета Србије.

Понашања супротно налогу Комисије, односно непоступања по њеном налогу, подлежу мерама процесног пенала у износу од 500 до 5.000 евра за сваки дан колико такво понашање или непоступање траје, што је дефинисано одредбама члана 70. Закона о заштити конкуренције.

Приликом одређивања висине износа мере процесног пенала, Комисија примењује критеријуме прописане Законом о заштити конкуренције, Уредбом о критеријумима за одређивање износа који се плаћа на основу мере заштите конкуренције и процесног пенала, начину и роковима њиховог плаћања и условима за одређивање тих мера, као и Смерницама за примену наведене уредбе, које је Савет Комисије донео 19. маја 2011. године.

Закон о зашитити конкуренције прецизира да процесни пенал не може да износи више од десет процената од укупног годишњег прихода обрачунатог на начин уређен Законом. Уз то, одређивање мере процесног пенала не ослобађа од обавезе достављања тражених података, односно поступања по Захтеву Комисије.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је против 172 учесника на тржишту беби опреме поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности. Ово је, иначе, седми поступак против учесника на тржишту беби опреме у овој години.

Као и приликом покретања претходних шест поступака против учесника на тржишту беби опреме, Комисија је основано претпоставила да су продавац и купци беби опреме приликом уговарања сарадње утврђивали продајне цене и друге услове трговине. Основана претпоставка се, у овом поступку, заснива на чињеници да су предметни уговори садржавали одредбе којима се утврђују цене у даљој продаји. Поменутом одредбом, купац се ограничава да самостално и независно доноси пословне одлуке које се односе на ценовну политику.

Закон о заштити конкуренције дефинише да су рестриктивни споразуми они споразуми између учесника на тржишту који имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције на територији Републике Србије. То могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке облика удруживања учесника на тржишту, а којима се нарочито непосредно или посредно утврђују куповне или продајне цене или други услови трговине.

Сматрамо да је тржиште беби опреме од изузетног значаја за потрошаче, као и друштво у целини и, у том смислу, сви поступци који се односе на ово тржиште су од приоритетног значаја за Комисију која интензивно ради и на секторској анализи целокупног тржишта беби опреме са чијим налазима ћемо упознати јавност.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама коje могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеном поступку, да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак испитивања повреде конкуренције на тржишту платних картица, по службеној дужности, против МasterCard платних организација, коју представљају друштва МasterCard Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA; MasterCard International Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA и Mastercard Europe S.p.r.l, Chaussee de Tervuren 198А, В-1410 Waterloo, Белгија (у даљем тексту: Mastercard).

Комисија је основано претпоставила да Mastercard, као облик удружених учесника на тржишту Републике Србије, одређује минималне међубанкарске накнаде у неправичном износу, које примењују банке на територији Републике Србије у систему Mastercard-а, а које су неколико пута веће од оних које се примењују у земљама ЕУ.

Имајући у виду да су међубанкарске накнаде укључене у трговачке накнаде коју банке зарачунавају трговцима за услугу плаћања платним картицама, Комисија основано претпоставља да се на тај начин ограничава конкуренција међу банкама – прихватиоцима платних картица, које не могу да уговарају висину трговачке накнаде испод износа међубанкарске накнаде. То последично може имати утицаја и на потрошаче, уколико трговци уграђују у малопродајну цену износ трговачке накнаде, што поскупљује за тај износ производе или услуге независно од тога да ли се плаћање врши платном картицом или готовином, а могуће је да утиче негативно и на конкуренцију на тржишту издавалаца платних картица на територији Републике Србије, ако су банке подстакнуте да нуде платне картице чије коришћење на продајним местима подлеже највишој стопи међубанкарске накнаде.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкренције покренула је четири нова поступка испитивања повреде конкуренције  против десет учесника на тржишту беби опреме, а због основане сумње да су закључивали рестриктивне споразуме којима су утврђиване цене у даљој продаји производа намењених бебама (варалице, цуцле, глодалице, флашице, пумпе за млеко, козметика за бебе, текстил и др.).

Поступци утврђивања повреде конкуренције по службеној дужности покренути су против друштава Yuglob доо Београд, Кепром доо Београд, Акса доо Београд, „K-Pharma“ ЗУ апотека из Београда и ЗУ апотека Краљево, као и против  веледрогерија Фармалогист доо Београд, Вега доо Ваљево, Лековит доо Шабац, Medicom доо Шабац и NS Pharm доо Нови Сад.

Подсећамо да је Комисија за заштиту конкуренције током априла 2018. године већ покренула два поступка испитивања повреде конкуренције на тржишту беби опреме.

Комисија за заштиту конкуренције сматра да је  тржиште беби опреме  од изузетног значаја за потрошаче, као и за друштво у целини и подсећа да, поред споменутих поступака испитивања повреде конкуренције,  спроводи и секторску анализу целокупног тржишта беби опреме, а са чијим резултатима ћемо упознати јавност.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеним поступцима да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, на адресу Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције упутила је, поводом неистинитих информација објављених на порталу „Србија данас одговор. Овим путем Комисија упознаје и ширу јавност са информацијама везаним за овај случај.

О Д Г О В О Р

У медију „Србија данас“, који се дистрибуира путем интернета, у оквиру текстова непознатог аутора, објављене су неистините и непотпуне информације о раду Комисије за заштиту конкуренције.

У поступању против ЕПС Дистрибуције, Комисија је донела решење о злоупотреби доминантног положаја због наметања неједнаких и неправичних услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту чиме су поједини учесници доведени у неповољнији положај у односу на конкуренте наметањем неправичних услова пословања, у децембру 2016. године, а које је првобитно потврђено од стране Управног суда. ЕПС Дистрибуција је користећи право на ванредни правни лек, уложила Врховном касационом суду тужбу на пресуду Управног суда, након чега је Врховни касациони суд укинуо пресуду и вратио предмет Управном суду на поновно одлучивање. У извршењу ове пресуде Управни суд је поништио решење Комисије и предмет вратио на ПОНОВНО ОДЛУЧИВАЊЕ.

Тачно је да је Комисија у решењу изрекла меру заштите конкуренције у висини 330 милиона динара, али нису тачни наводи из објављених текстова да је Управни суд наложио Комисији да врати свих 330 милиона динара ЕПС Дистрибуцији и 35 милиона динара затезне камате, јер такав налог не постоји. При томе, Комисија не би ни могла да врати наведену суму, јер се она не уплаћује на рачун Комисије, него у буџет Републике Србије. Комисија је први пут упозната о наводном постојању камате и њеном износу тек у наведеном тексту и нема сазнања ко, где и како је одредио овај износ камате, као ни да ли ће камата уопште бити обрачуната. Пресуда не може ни да садржи овај износ, јер је захтев за повраћај новца од стране ЕПС Дистрибуције поднет Министарству финансија – Пореској управи 21.06.2018. а пресуда Управног суда је донета 23.02.2018. године.

Поводом тврдњи да је Комисија признала Косово као независну државу, које су изнете чак и у наслову једног од текстова, Комисија истиче да не жели да буде увучена у покушај политизације овог предмета. Комисија је, као и у свим досадшњим одлукама, дефинисала релевантно географско тржиште држећи се чињеница и Закона, тако да ова дефиниција није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и др.). Следећи логику аутора текста када Комисија дефинише релевантно географско тржиште уже од националног, да ли то значи да тиме и признаје независност тог дела територије? Неспорно је да ЕПС Дистрибуција обавља своју делатност само на територији коју је Комисија дефинисала као релевантно географско тржиште, при чему то потврђује и Агенција за енергетику, како на својој веб страници, тако и у допису АЕРС-а од 17.априла 2018. године. У овом допису АЕРС, између осталог, наводи да је „оператор дистрибутивног система ЕПС Дистрибуција једини енергетски субјект који делатност дистрибуције електричне енергије управљања дистрибутивним системом обавља на територији Републике Србије, без АПКМ”. Комисија је све ово детаљно образложила у решењу у делу о дефиницији релевантног географског тржишта (стране 12 – 19). Напомињемо да је у образложењу решења наведено и да је Комисија утврдила да је на интернет страници ЕПС Дистрибуције објављен Информатор о раду за 2016.годину, где је на стр.30 под тачком 6. наведено да друштво ЕПС Дистрибуција своју делатност обавља на конзумном подручју Републике Србије, с тим да је у Извештајима о раду АЕРС-а за 2015. и 2016. годину прецизирано „Делатност дистрибуције електричне енергије је, на територији Републике Србије без АПКМ, у првој половини 2015. године обављена у оквиру пет ПД за дистрибуцију електричне енергије”.

Непознати аутор портала Србија данас, Комисији инпутира да „не поштује законе и судове Републике Србије” што апсолутно није прихватљиво, односно нетачна је тврдња да је пресудом Управног суда наложено Комисији да изврши вештачење и спроведе усмену расправу, а што према наводима Србија данас, није учинила. Појашњења ради, цитирамо навод из пресуде: „У поступку поновног одлучивања… ће ценити и предлог тужиоца (ЕПС Дистрибуција прим.аут.) за одговарајуће вештачење…”. Комисија је у поновној одлуци оценила изнети предлог, те тиме и поступила по налогу из пресуде. Стога се пресудом и не налаже вештачење, при чему се у истој усмена расправа ни не спомиње.

Можда занемаривање појединих речи из пресуде од стране аутора текстова објављених на сајту Србијаданас, није важно просечном читаоцу, али су управо те речи кључне за доказивање поступања Комисије по налогу Управног суда.

Још један начин да се компромитује политика заштите конкуренције и рад Комисије јесте навод изнет у тексту да “Комисији грађани нису битни, јер Комисија није узела у обзир какав утицај има понашање ЕПС Дистрибуције на тржишту на крајње потрошаче, односно грађане Србије”. Комисија је управо узимајући у обзир добробит за потрошаче, својим поступањем отклонила повреду конкуренције и тиме спречила да се индиректно негативни ефекти прелију на крајње потрошаче. Комисија је детаљно објаснила ефекте повреде конкуренције учињене од стране ЕПС Дистрибуције, и то у ланцу од директних купаца који послују са ЕПС Дистрибуцијом до крајњих потрошача.

Комисија напомиње да је сврха поступка била да обезбеди једнаке услове пословања за све купце који су пословали са ЕПС Дистрибуцијом, без обзира на њихову власничку структуру. Инфографик „Слободно тржиште електричне енергије” који је део једног од текстова, управо говори у прилог оправданости поступања Комисије, зато што приказује цене електричне енергије и удео на тржишту ЕПС Снабдевања који падају након покретања поступка пред Комисијом, као и након доношења решења из децембра 2016. године.

Циљ политике заштите конкуренције и јесте обезбеђивање конкурентске борбе између што већег броја учесника, што води ка снижавању цена или побољшању квалитета, а што је принцип који је испоштован и приликом доношења овог решења Комисије. Ове циљеве у свом раду Комисија постиже поступањем у односу на учеснике на тржишту, без обзира на њихову власничку структуру и величину, на шта је и Закон о заштити конкуренције обавезује.

Због оваквог приступа коментарисања рада и одлука, Комисија је принуђена да одступи од своје уобичајене праксе некоментарисања и полемисања са широм јавности пре правоснажности одлуке коју је донела.

И на крају поводом тврдњи аутора да Комисија „није нашла за сходно да да одговор грађанима на ова питања” истичемо да смо 22.06. (кроз два дописа), као и 25. и 26.06.2018. покушали да одговоримо на сва постављена питања и новинарима портала Србијаданас доставили линк ка решењу, у коме је на 50 страна детаљно образложена одлука Комисије.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије

Председник Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије др Милоје Обрадовић и декан Факултета за економију, финансије и администрацију – ФЕФА проф. др Небојша Савић потписали су Меморандум о сарадњи Комисије за заштиту конкуренције и ФЕФА.

Меморандум о сарадњи дефинише успостављање стручне и едукативне сарадње ове две институције у области политике конкуренције кроз организацију семинара, гостујућих предавања стручњака из Комисије, заједничких тематских радионица, формирање програма студентских пракси и изборног предмета на мастер студијама, заједничке издавачке делатности из области конкуренције, сарадња са Институтом ФЕФА у изради економских анализа и слично.

Потписани документ ће омогућити заједнички рад на промоцији политике заштите конкуренције и подизању нивоа знања у области права конкуренције и квалитетнијег образовања студената ради остваривања тог циља.

Меморандум о сарадњи са ФЕФА је пети споразум ове врсте који Комисија има са члановима унивезитетске заједнице.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је, по службеној дужности, поступак испитивања повреде конкуренције против друштва Јавно комунално предузеће Градска топлана Ниш, ради утврђивања постојања повреде конкуренције, и то злоупотребе доминантног положаја из члана 16. Закона о заштити конкуренције.

Државна ревизорска институција је утврдила је цена услуге снабдевања топлотном енергијом одређивана на начин који одступа од прописане методологије, и то тако да исходује већим износом цене од износа цене који би се добио рачунањем у складу са методологијом. Државна ревизорска институција је нашла и да се цена за прикључак на топловодну мрежу обрачунава на начин који није предвиђен релевантним правним оквиром. Комисија је основано претпоставила да би фактурисање цена потрошачима на начин који је констатовала Државна ревизорска институција, могло да одступа од „трошковног принципа“, а што може представљати радњу повреде конкуренције из члана 16. став 2. тачка 1) Закона о заштити конкуренције. Постојање евентуалне повреде конкуренције Комисија ће испитати и утврдити у свему у складу са чланом 41. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25, Београд.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић говорио је на састанку Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију који је одржан у Београду.

Др Обрадовић упознао је представнике Европске комисије са свим активностима у примени Закона о заштити конкуренције и степеном усклађености прописа из области заштите конкуренције са европским законодавством, а што је у складу са обавезама из члана 73. Споразума о стабилизацији и придруживању. Такође, подсетио је да је у току израда нацрта новог Закона о заштити конкуренције, који би требало да допринесе још ефикаснијој примени политике заштите конкуренције, као и пуној усаглашености овог са осталим прописима Републике Србије, а пре свих Закона о општем управном поступку.

Председник Комисије изнео је и податке о резултатима у примени политике заштите конкуренције у претходном периоду, уз констатацију да у све већем броју случајева органи извршне власти прихватају мишљења Комисије за заштиту конкуренције, што је важно у контексту обезбеђивања равноправних услова за све учеснике на тржишту.

У свом излагању, председник Комисије је нагласио  да се институција на чијем је челу, а у складу са могућностима и надлежностима, труди да допринесе креирању пројеката који би материју права заштите конкуренције приближили судијама, у циљу специјализације за рад на предметима из ове области,  што би утицало и на ефикаснију примену Закона о заштити конкуренције. У том контексту, нагласио је председник Обрадовић, ускоро ће се, у оквиру Твининг пројекта ЕУ,  чији је корисник Комисија за заштиту конкуренције, организовати читав низ радионица на којима ће представници судске власти бити у прилици да стекну квалитетна знања потребна за још ефикаснију примену права заштите конкуренције у Републици Србији.

“Комисија интензивно ради на подизању свести о важности заштите конкуренције у Србији, а спроводи и праксу укључивања свих заинтересованих приликом израде нацрта прописа, све у циљу обезбеђења транспарентности у раду Комисије“ поручио је саговорницима из Брисела председник Комисије др Милоје Обрадовић.

На састанку Пододбора који се редовно одржава у оквиру процеса приступања Србије ЕУ изнето је да наша земља прати динамику развоја заштите конкуренције у ЕУ и тежи да у што већој мери усклади своје стандарде са стандардима у ЕУ. То потврђује и оцена ЕК у недавно објављеном Извештају о напретку за 2017. годину, а у коме се наглашава да је дошло до повећања имплементације у примени права заштите конкуренције, како по броју предмета, тако и по релативној величини и значају компанија које се истражују, као и да Комисија сваке године унапређује свој рад, што позитивно утиче на унапређење привредног амбијента у Републици Србији.

Комисија је одобрила концентрацију учесника на тржишту која настаје стицањем контроле од стране привредног друштва VINCI Airports Serbia d.o.o. над пословањем привредног друштва AD AERODROM NIKOLA TESLA, које се односи на делатност управљања Аеродромом „Никола Тесла“ у Београду.

Предмет циљног пословања чине концесиона средства, како су дефинисана у Уговору о концесији за финансирање, развој кроз изградњу и реконструкцију, одржавање и управљање инфраструктуром АД Аеродрома Никола Тесла Београд и обављање делатности оператера аеродрома на Аеродрому Никола Тесла у Београду. VINCI Airports Serbia d.o.o. послује у оквиру „VINCI“ групе друштава, која до сада, није обављала делатност оператера аеродрома нити пословала на тржишту аеродромских услуга у Србији.

Решење ће бити објављено на сајту Комисије када се за то буду стекли услови, односно након протека рока за жалбу на закључак о заштити података.