Комисија за заштиту конкренције покренула је четири нова поступка испитивања повреде конкуренције  против десет учесника на тржишту беби опреме, а због основане сумње да су закључивали рестриктивне споразуме којима су утврђиване цене у даљој продаји производа намењених бебама (варалице, цуцле, глодалице, флашице, пумпе за млеко, козметика за бебе, текстил и др.).

Поступци утврђивања повреде конкуренције по службеној дужности покренути су против друштава Yuglob доо Београд, Кепром доо Београд, Акса доо Београд, „K-Pharma“ ЗУ апотека из Београда и ЗУ апотека Краљево, као и против  веледрогерија Фармалогист доо Београд, Вега доо Ваљево, Лековит доо Шабац, Medicom доо Шабац и NS Pharm доо Нови Сад.

Подсећамо да је Комисија за заштиту конкуренције током априла 2018. године већ покренула два поступка испитивања повреде конкуренције на тржишту беби опреме.

Комисија за заштиту конкуренције сматра да је  тржиште беби опреме  од изузетног значаја за потрошаче, као и за друштво у целини и подсећа да, поред споменутих поступака испитивања повреде конкуренције,  спроводи и секторску анализу целокупног тржишта беби опреме, а са чијим резултатима ћемо упознати јавност.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеним поступцима да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, на адресу Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције упутила је, поводом неистинитих информација објављених на порталу „Србија данас одговор. Овим путем Комисија упознаје и ширу јавност са информацијама везаним за овај случај.

О Д Г О В О Р

У медију „Србија данас“, који се дистрибуира путем интернета, у оквиру текстова непознатог аутора, објављене су неистините и непотпуне информације о раду Комисије за заштиту конкуренције.

У поступању против ЕПС Дистрибуције, Комисија је донела решење о злоупотреби доминантног положаја због наметања неједнаких и неправичних услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту чиме су поједини учесници доведени у неповољнији положај у односу на конкуренте наметањем неправичних услова пословања, у децембру 2016. године, а које је првобитно потврђено од стране Управног суда. ЕПС Дистрибуција је користећи право на ванредни правни лек, уложила Врховном касационом суду тужбу на пресуду Управног суда, након чега је Врховни касациони суд укинуо пресуду и вратио предмет Управном суду на поновно одлучивање. У извршењу ове пресуде Управни суд је поништио решење Комисије и предмет вратио на ПОНОВНО ОДЛУЧИВАЊЕ.

Тачно је да је Комисија у решењу изрекла меру заштите конкуренције у висини 330 милиона динара, али нису тачни наводи из објављених текстова да је Управни суд наложио Комисији да врати свих 330 милиона динара ЕПС Дистрибуцији и 35 милиона динара затезне камате, јер такав налог не постоји. При томе, Комисија не би ни могла да врати наведену суму, јер се она не уплаћује на рачун Комисије, него у буџет Републике Србије. Комисија је први пут упозната о наводном постојању камате и њеном износу тек у наведеном тексту и нема сазнања ко, где и како је одредио овај износ камате, као ни да ли ће камата уопште бити обрачуната. Пресуда не може ни да садржи овај износ, јер је захтев за повраћај новца од стране ЕПС Дистрибуције поднет Министарству финансија – Пореској управи 21.06.2018. а пресуда Управног суда је донета 23.02.2018. године.

Поводом тврдњи да је Комисија признала Косово као независну државу, које су изнете чак и у наслову једног од текстова, Комисија истиче да не жели да буде увучена у покушај политизације овог предмета. Комисија је, као и у свим досадшњим одлукама, дефинисала релевантно географско тржиште држећи се чињеница и Закона, тако да ова дефиниција није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и др.). Следећи логику аутора текста када Комисија дефинише релевантно географско тржиште уже од националног, да ли то значи да тиме и признаје независност тог дела територије? Неспорно је да ЕПС Дистрибуција обавља своју делатност само на територији коју је Комисија дефинисала као релевантно географско тржиште, при чему то потврђује и Агенција за енергетику, како на својој веб страници, тако и у допису АЕРС-а од 17.априла 2018. године. У овом допису АЕРС, између осталог, наводи да је „оператор дистрибутивног система ЕПС Дистрибуција једини енергетски субјект који делатност дистрибуције електричне енергије управљања дистрибутивним системом обавља на територији Републике Србије, без АПКМ”. Комисија је све ово детаљно образложила у решењу у делу о дефиницији релевантног географског тржишта (стране 12 – 19). Напомињемо да је у образложењу решења наведено и да је Комисија утврдила да је на интернет страници ЕПС Дистрибуције објављен Информатор о раду за 2016.годину, где је на стр.30 под тачком 6. наведено да друштво ЕПС Дистрибуција своју делатност обавља на конзумном подручју Републике Србије, с тим да је у Извештајима о раду АЕРС-а за 2015. и 2016. годину прецизирано „Делатност дистрибуције електричне енергије је, на територији Републике Србије без АПКМ, у првој половини 2015. године обављена у оквиру пет ПД за дистрибуцију електричне енергије”.

Непознати аутор портала Србија данас, Комисији инпутира да „не поштује законе и судове Републике Србије” што апсолутно није прихватљиво, односно нетачна је тврдња да је пресудом Управног суда наложено Комисији да изврши вештачење и спроведе усмену расправу, а што према наводима Србија данас, није учинила. Појашњења ради, цитирамо навод из пресуде: „У поступку поновног одлучивања… ће ценити и предлог тужиоца (ЕПС Дистрибуција прим.аут.) за одговарајуће вештачење…”. Комисија је у поновној одлуци оценила изнети предлог, те тиме и поступила по налогу из пресуде. Стога се пресудом и не налаже вештачење, при чему се у истој усмена расправа ни не спомиње.

Можда занемаривање појединих речи из пресуде од стране аутора текстова објављених на сајту Србијаданас, није важно просечном читаоцу, али су управо те речи кључне за доказивање поступања Комисије по налогу Управног суда.

Још један начин да се компромитује политика заштите конкуренције и рад Комисије јесте навод изнет у тексту да “Комисији грађани нису битни, јер Комисија није узела у обзир какав утицај има понашање ЕПС Дистрибуције на тржишту на крајње потрошаче, односно грађане Србије”. Комисија је управо узимајући у обзир добробит за потрошаче, својим поступањем отклонила повреду конкуренције и тиме спречила да се индиректно негативни ефекти прелију на крајње потрошаче. Комисија је детаљно објаснила ефекте повреде конкуренције учињене од стране ЕПС Дистрибуције, и то у ланцу од директних купаца који послују са ЕПС Дистрибуцијом до крајњих потрошача.

Комисија напомиње да је сврха поступка била да обезбеди једнаке услове пословања за све купце који су пословали са ЕПС Дистрибуцијом, без обзира на њихову власничку структуру. Инфографик „Слободно тржиште електричне енергије” који је део једног од текстова, управо говори у прилог оправданости поступања Комисије, зато што приказује цене електричне енергије и удео на тржишту ЕПС Снабдевања који падају након покретања поступка пред Комисијом, као и након доношења решења из децембра 2016. године.

Циљ политике заштите конкуренције и јесте обезбеђивање конкурентске борбе између што већег броја учесника, што води ка снижавању цена или побољшању квалитета, а што је принцип који је испоштован и приликом доношења овог решења Комисије. Ове циљеве у свом раду Комисија постиже поступањем у односу на учеснике на тржишту, без обзира на њихову власничку структуру и величину, на шта је и Закон о заштити конкуренције обавезује.

Због оваквог приступа коментарисања рада и одлука, Комисија је принуђена да одступи од своје уобичајене праксе некоментарисања и полемисања са широм јавности пре правоснажности одлуке коју је донела.

И на крају поводом тврдњи аутора да Комисија „није нашла за сходно да да одговор грађанима на ова питања” истичемо да смо 22.06. (кроз два дописа), као и 25. и 26.06.2018. покушали да одговоримо на сва постављена питања и новинарима портала Србијаданас доставили линк ка решењу, у коме је на 50 страна детаљно образложена одлука Комисије.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије

Председник Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије др Милоје Обрадовић и декан Факултета за економију, финансије и администрацију – ФЕФА проф. др Небојша Савић потписали су Меморандум о сарадњи Комисије за заштиту конкуренције и ФЕФА.

Меморандум о сарадњи дефинише успостављање стручне и едукативне сарадње ове две институције у области политике конкуренције кроз организацију семинара, гостујућих предавања стручњака из Комисије, заједничких тематских радионица, формирање програма студентских пракси и изборног предмета на мастер студијама, заједничке издавачке делатности из области конкуренције, сарадња са Институтом ФЕФА у изради економских анализа и слично.

Потписани документ ће омогућити заједнички рад на промоцији политике заштите конкуренције и подизању нивоа знања у области права конкуренције и квалитетнијег образовања студената ради остваривања тог циља.

Меморандум о сарадњи са ФЕФА је пети споразум ове врсте који Комисија има са члановима унивезитетске заједнице.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је, по службеној дужности, поступак испитивања повреде конкуренције против друштва Јавно комунално предузеће Градска топлана Ниш, ради утврђивања постојања повреде конкуренције, и то злоупотребе доминантног положаја из члана 16. Закона о заштити конкуренције.

Државна ревизорска институција је утврдила је цена услуге снабдевања топлотном енергијом одређивана на начин који одступа од прописане методологије, и то тако да исходује већим износом цене од износа цене који би се добио рачунањем у складу са методологијом. Државна ревизорска институција је нашла и да се цена за прикључак на топловодну мрежу обрачунава на начин који није предвиђен релевантним правним оквиром. Комисија је основано претпоставила да би фактурисање цена потрошачима на начин који је констатовала Државна ревизорска институција, могло да одступа од „трошковног принципа“, а што може представљати радњу повреде конкуренције из члана 16. став 2. тачка 1) Закона о заштити конкуренције. Постојање евентуалне повреде конкуренције Комисија ће испитати и утврдити у свему у складу са чланом 41. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25, Београд.

Председник Комисије др Милоје Обрадовић говорио је на састанку Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију који је одржан у Београду.

Др Обрадовић упознао је представнике Европске комисије са свим активностима у примени Закона о заштити конкуренције и степеном усклађености прописа из области заштите конкуренције са европским законодавством, а што је у складу са обавезама из члана 73. Споразума о стабилизацији и придруживању. Такође, подсетио је да је у току израда нацрта новог Закона о заштити конкуренције, који би требало да допринесе још ефикаснијој примени политике заштите конкуренције, као и пуној усаглашености овог са осталим прописима Републике Србије, а пре свих Закона о општем управном поступку.

Председник Комисије изнео је и податке о резултатима у примени политике заштите конкуренције у претходном периоду, уз констатацију да у све већем броју случајева органи извршне власти прихватају мишљења Комисије за заштиту конкуренције, што је важно у контексту обезбеђивања равноправних услова за све учеснике на тржишту.

У свом излагању, председник Комисије је нагласио  да се институција на чијем је челу, а у складу са могућностима и надлежностима, труди да допринесе креирању пројеката који би материју права заштите конкуренције приближили судијама, у циљу специјализације за рад на предметима из ове области,  што би утицало и на ефикаснију примену Закона о заштити конкуренције. У том контексту, нагласио је председник Обрадовић, ускоро ће се, у оквиру Твининг пројекта ЕУ,  чији је корисник Комисија за заштиту конкуренције, организовати читав низ радионица на којима ће представници судске власти бити у прилици да стекну квалитетна знања потребна за још ефикаснију примену права заштите конкуренције у Републици Србији.

“Комисија интензивно ради на подизању свести о важности заштите конкуренције у Србији, а спроводи и праксу укључивања свих заинтересованих приликом израде нацрта прописа, све у циљу обезбеђења транспарентности у раду Комисије“ поручио је саговорницима из Брисела председник Комисије др Милоје Обрадовић.

На састанку Пододбора који се редовно одржава у оквиру процеса приступања Србије ЕУ изнето је да наша земља прати динамику развоја заштите конкуренције у ЕУ и тежи да у што већој мери усклади своје стандарде са стандардима у ЕУ. То потврђује и оцена ЕК у недавно објављеном Извештају о напретку за 2017. годину, а у коме се наглашава да је дошло до повећања имплементације у примени права заштите конкуренције, како по броју предмета, тако и по релативној величини и значају компанија које се истражују, као и да Комисија сваке године унапређује свој рад, што позитивно утиче на унапређење привредног амбијента у Републици Србији.

Комисија је одобрила концентрацију учесника на тржишту која настаје стицањем контроле од стране привредног друштва VINCI Airports Serbia d.o.o. над пословањем привредног друштва AD AERODROM NIKOLA TESLA, које се односи на делатност управљања Аеродромом „Никола Тесла“ у Београду.

Предмет циљног пословања чине концесиона средства, како су дефинисана у Уговору о концесији за финансирање, развој кроз изградњу и реконструкцију, одржавање и управљање инфраструктуром АД Аеродрома Никола Тесла Београд и обављање делатности оператера аеродрома на Аеродрому Никола Тесла у Београду. VINCI Airports Serbia d.o.o. послује у оквиру „VINCI“ групе друштава, која до сада, није обављала делатност оператера аеродрома нити пословала на тржишту аеродромских услуга у Србији.

Решење ће бити објављено на сајту Комисије када се за то буду стекли услови, односно након протека рока за жалбу на закључак о заштити података.

Комисија за заштиту конкуренције објављује Предлог обавеза које је странка у поступку Сирмиумбус из Сремске Митровице спремна да добровољно преузме ради отклањања могућих повреда конкуренције са условима и роковима за извршење предложених обавеза.

Такође, Комисија позива све заинтересоване стране да доставе писане примедбе, ставове и мишљења која се односе на предложене обавезе, у писаној форми у року од 20 дана од дана објаве обавештења.

Комисија за заштиту конкуренције је 22. септембра 2017. године покренула поступак по службеној дужности против друштва Сирмиумбус д.о.о. Сремска Митровица, ради испитивања повреде конкуренције из члана 16. Закона о заштити конкуренције (злоупотреба доминантног положаја).

Друштво Сирмиумбус је дана 14.03.2018. године доставило поднесак насловљен као „Захтев за прекид поступка“, који је допуњен поднеском од 19.04.2018. године, означеним као „Допуна захтева за прекид поступка“. У наведеним поднесцима садржан је и предлог обавеза које је друштво Сирмиумбус спремно добровољно да преузме ради отклањања могућих повреда конкуренције, са условима и роковима за извршење мере.

Комисија је утврдила да је предметни поднесак допуштен, благовремен и поднет од стране овлашћеног лица.

Сагласно члану 58. став 1. Закона, Комисија може донети закључак о прекиду поступка испитивања повреде конкуренције, којим се одређује мера из члана 59. Закона, ако странка, на основу садржине закључка о покретању поступка, односно чињеница утврђених у поступку, поднесе предлог обавеза које је спремна добровољно да преузме ради отклањања могућих повреда конкуренције, са условима и роковима за извршење мере. Ставом 2. истог члана Закона прописан је рок у коме странка у поступку може ставити такав предлог.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) организовали су данас конференцију на којој су представљени резултати прве фазе секторске анализе тржишта малопродаје хране, пића и дуванских производа у Републици Србији, коју је израдила Комисија за заштиту конкуренције.

Уводна излагања на конференцији одржаној у Скупштини града Београда имали су председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Весна Ковач и Владимир Чупић, председник Савеза за храну и пољопривреду НАЛЕД-а, директор представништва Атлантик групе.

Анализу је представила Александра Равић из Сектора за економске анализе Комисије за заштиту конкуренције.

Након представљања резултата анализе одржана је и панел сесија, на којој је разговарано о перспективама тржишта малопродаје у Србији, а на којој су учествовали др Синиша Милошевић, руководилац Сектора за економске анализе у Комисији за заштиту конкуренције, Бојана Амановић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација, др Горан Петковић, редовни професор Економског факултета у Београду и Горан Ковачевић, Савез за фер конкуренцију НАЛЕД-а и власник компаније Гомекс.

Галерија слика са презентације:

Комисија за заштиту конкуренције донела је одлуку о обустави поступка против Адвокатске коморе Србије.

Након спроведених испитних радњи, које су подразумевале оцену достављене документације и прикупљених чињеница, Комисија је закључила да се не може са сигурношћу утврдити да је Адвокатска комора Србије, као облик удружених учесника на тржишту, донела одлуку којом се значајно ограничава, нарушава или спречава конкуренција на тржишту пружања услуга правне помоћи од стране адвоката на територији Републике Србије, односно да је повредила конкуренцију у смислу члана 10. Закона. У том смислу, констатовано је да нема услова за даље вођење поступка.

Поступак против Адвокатске коморе Србије Комисија је покренула 29. јула 2014.године по службеној дужности, а због постојања основане претпоставке да је одредбама донетих одлука ограничила тржиште и развој тржишта пружања адвокатских услуга на територији Републике Србије.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је, по службеној дужности, поступак испитивања повреде конкуренције против ГР СПОРТ ДОО из Срeмске Mитровице и POLANIK Sp.zo. из Пјотрков Трибуналски, Пољска, а ради утврђивања постојања рестриктивног споразума, у смислу члана 10. Закона о заштити конкуренције.

Друштво ГР Спорт је екслузивни дистрибутер компаније Polanik непрекидно од 2005. године до покретања поступка. Кроз недавно спроведену анализу тржишта велепродаје атлетске опреме и реквизита, а коју је радила Комисија, утврђено је да би тржишни удео ГР Спорта, на тржишту велепродаје атлетске опреме (без одеће и обуће), могао бити већи од 25%.

Како рестриктивни споразум није пријављен Комисији са захтевом за изузеће у складу са законским и пратећим подзаконским актима, односно овај рестриктивни споразум није изузет, Комисија је основано претпоставила постојање повреде конкуренције која за циљ или последицу има или може имати значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25, Београд.