Комисија за заштиту конкуренције, у сарадњи са Комисијом за фер трговину Јапана организовала је семинаре за студенте основних, мастер и докторских студија факултета у Београду, Новом Саду и Нишу.

На првом семинару, студентима су се обратили Њ.Е. Ђунићи Марујама, амбасадор Јапана у Републици Србији и директор музеја Слободан Вуксановић, а стручни предавачи су били Гордана Булатовић, руководилац Сектора за заступање политике заштите конкуренције и међународну сарадњу, Нина Васић, виши саветник у Сектору за заступање политике заштите конкуренције и међународну сарадњу, Такухиро Коно, руководилац сектора за стратешко планирање у Комисији за фер трговину Јапана и Атсуши Накахама, руководилац сектора за међународну сарадњу Комисије за фер трговину Јапана.

Сви академци су били у прилици да се упознају са основним принципима политике заштите конкуренције, уз представљање конкретних примера из праксе борбе против картела и других облика кршења конкуренције.

Комисија за заштиту конкуренције организовањем оваквих семинара жели да заинтересује и мотивише студенте за бављење заштитом конкуренције у свом академском раду, као и да у овој области пронађу интересовање за будућу професиноалну каријеру.

Семинари су одржани у Педагошком музеју у Београду и Ректоратима универзитета у Новом Саду и Нишу.

Реализација семинара је подржана од стране Амбасаде Јапана у Београду, као и Агенције за међународну сарадњу Владе Јапана.

Савет страних инвеститора у Србији представио је традиционално издање „Беле књиге“ за 2019. годину – приказ виђења пословне климе, као и препоруке за њено унапређење из угла улагача.

Страни инвестатори су и ове године констатовали значајан напредак у раду Комисије за заштиту конкуренције, повећање обима активности Комисије у различитим областима њене надлежности, као и спремност за коришћење сложених механизама који су јој на располагању у складу са Законом.

У документу се похваљује што Комисија све интензивније примењује напредније економске анализе у поступцима испитивања повреда конкуренције и сложенијих концентрација, као и коришћење нових економетријских софтвера којим се повећава квалитет економских анализа у предметима који се воде пред Комисијом.

У овогодишњој „Белој књизи“ се наводи и: „У 2018. години Комисија је наставила да бележи константан напредак на пољу развоја свести о значају заштите конкуренције („competition advocacy”) и боље комуникације за јавношћу. Комисија редовно обавештава јавност о својим активностима, а највећи део одлука Комисија објављује на званичној интернет страници. Међутим, приметно је да Комисија не објављује све одлуке у релевантним областима или да их објављује са значајним закашњењем, што не доприноси транспарентности рада нити правној сигурности. Комисија је на својој страници објавила “Водич кроз права и обавезе странака код којих се спроводи ненајављени увиђај”, као и лифлет о политици помиловања („leniency“ програм). Овакав напредак у развоју свести јавности о политици конкуренције изузетно је важан, јер доприноси општем побољшању постојећег правног оквира и омогућава боље разумевање правила конкуренције, активности и значаја Комисије од стране јавности и медија.“

И овогодишња препорука инвеститора је да Комисија настави са доношењем подзаконских аката која дефинишу одређене категорије од кључне важности за употпуњавање правног оквира заштите конкуренције, објављивањем публикација о релевантним дефиницијама тржишта, као и израдом јасних смерница и упутства која садрже начин примене одређених одредби Закона, ради унапређења транспарентности и правне сигурности.

Комисија за заштиту конкуренције је, заједно са италијанским партнерима, у оквиру Твининг пројекта „Будући развој заштите конкуренције у Србији“, урадила српски превод OECD Смерница за борбу против намештања понуда у поступцима јавних набавки и Препорука Савета OECD-а о борби против намештања понуда у јавним набавкама.

Смернице пружају свеобухватан приказ могућих стратегија наручилаца, са циљем онемогућавања намештања јавних набавки од стране једног или више понуђача.

Комисија за заштиту конкуренције je утврдила да су друштва Original doo Beograd, Mikops doo Niš, Birolinija doo Beograd, Biro Print Sistemi doo Beograd, Dikti Line doo, Birodeveloping doo Niš, Birotehnika doo, Jagodina и Konica Minolta Poslovna Rešenja SE doo Beograd координирала учешће у јавним и другим набавкамa. На тај начин наведена друштва су учинила повреду конкуренције, односно закључила забрањени рестриктивни споразум којим се непосредно или посредно утврђују продајне цене или други услови трговине, а који за циљ има ограничавање и спречавање конкуренције (члан 10. став 2. тачка 1 Закона о заштити конкуренције).

Комисија је овај тајни договор конкурената открила уз помоћ учесника у том споразуму који је Комисији доставио доказе за учињени споразум и обезбедио себи ослобађање плаћања новчане обавезе на име учињене повреде конкуренције. Ово је било могуће захваљујући покајничком програму који спроводи Комисија.

Како се тајни договори ове врсте тешко откривају, Комисија користи и ову прилику да позове учеснике тих договора да се пријаве Комисији и доставе доказе, те на тај начин помогну откривању таквих споразума а заузврат себи обезбеде ослобађање од плаћања новчане обавезе на име утврђене повреде конкуренције, како је прописано одредбама члана 69. Закона о заштити конкуренције.

Комисија за заштиту конкуренције и тело за заштиту конкуренције Републике Италије, организовали су петодневни семинар „Конкуренцијa и јавне набавке“ као партнери у реализацији Твининг пројекта „Даљи развој заштите конкуренције у Србији“, који финансира ЕУ.

На скупу у Палати „Србија“, којим је формално отворен семинар учесницима су се уводним излагањима обратили Александра Томић, председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Републике Србије, Милоје Обрадовић, председник Комисије за заштиту конкуренције, Дејан Дамњановић заменик директора Агенције за борбу против корупције и Стефан Оташевић из Управе за јавне набавке.

Председница Одбора Народне скупштине Александра Томић рекла је да независне институције, судство и јавност морају имати контролу над јавним набавкама. „У свакој земљи, држава је појединачно гледано највећи купац и највећи економски актер, а јавне набавке су једна од најзначајнијих ставки у издацима буџета и зато је важно како се користе средства грађана“, нагласила је председница Томић и указала да за сваку државу расписивање јавних набавки може бити погодно тло за нецелисходно трођење јавних средстава намештањем понуда. Зато је, додала је она, важно да све заинтересоване стране учествују у доношењу прописа који регулишу ту област, како не би било „рупа у закону“.

Председник Комисије за заштиту конкуренције Милоје Обрадовић навео је да по Закону о заштиту конкуренције, намештене или лажиране понуде при јавним набавкама спадају међу најтеже повреде конкуренције – такозвано картелско договарање.

„Надлежност Комисије повезана с поступком јавних набавки постоји само када између понуђача постоји забрањени договор о понудама које ће поднети или неће поднети наручиоцу“, рекао је Обрадовић и подсетио да су у Србији покренути систем ненајављених увиђаја и покајнички програм, који су најефикаснији за откривање картела. Као додатну вредност председник Комисије навео је и потребу унапређења модалитета повезивања и сарадње међу националним институцијама у Србији које се баве јавним набавкама и заштитом конкуренције.

Опширније…

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак по службеној дужности против привредног друштва Fortenova Grupa d.d. Загреб, ради испитивања концентрације која је спроведена иако није одобрена. Према основаној претпоставци, Fortenova Grupa d.d. Загреб је стекла контролу над друштвима Фриком д.о.о. Београд, Дијамант а.д. Зрењанин, Мивела Мг, ПИК Врбовец д.о.о. Београд, Кикиндски млин, и другим друштвима са седиштем у Републици Србији, која су пословала у оквиру Агрокор групе.

У предметном поступку Комисија ће испитати да ли је у конкретном случају поступљено супротно одредбама Закона о заштити конкуренције, ко остварује контролу над друштвом Fortenova Grupа, као и дозвољеност ове концентрације у складу са чланом 19. Закона. Комисија ће утврдити и битне чињенице, доказе и остале елементе на којима ће засновати своју одлуку у погледу евентуалног одређивања мере заштите конкуренције, односно мере деконцентрације.

Законом је прописано да су концентрације учесника на тржишту дозвољене, осим ако би значајно ограничиле, нарушиле или спречиле конкуренцију на тржишту Републике Србије, а нарочито ако би то ограничавање, нарушавање или спречавање било резултат стварања или јачања доминантног положаја.

Закључком којим је покренут поступак, позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању правилног чињеничног стања у овом поступку да их неодложно доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције објавила је на свом Youtube каналу нови видео клип „Наш допринос заштити конкуренције у протеклих пет година 2014–2019.“.

Реализацијом овом видео клипа Комисија је свим тржишним учесницима, академској јавности, као и грађанима чија је добробит у центру свих њених активности на заштити конкуренције, хтела да представи петогодишње резултате и на тај начин унапреди комуникацију са свим заинтересованим јавностима и транспарентност рада.

Видео клип израђен је кроз пројекат „Повећање економског раста кроз подршку унапређењу политике заштите конкуренције“ који Комисија реализује са Краљевином Норвешке и Амбасадом Норвешке у Београду.

Члан Савета Комисије за заштиту конкуренције Чедомир Радојчић учествовао је, као један од говорника, на традиционалној Конференцији о политици заштите конкуренције земаља БРИКС-а, која је одржана у Москви од 16. до 20. септембра 2019. године.

Овогодишња конференција, под називом „10 година сарадње између тела за заштиту конкуренције БРИКС-а: резултати и перспективе“, била је, у највећој мери, посвећена темема везаним за заштиту конкуренције у дигиталном свету, као и при спровођењу јавних набавки.

Представник Комисије Чедомир Радојчић учествовао је на панелу “Учешће државе у економији” са колегама из бројних других тела. Током сесије, Радојчић је истакао да тржишна економија и државни интервенционизам нису алтернативе, већ су, напротив, међусобно зависни.

Квалитетно функционисање тржишта зависи од доброг функционисања државе. Неефикасно тржиште не може допринети квалитетном функционисању државе и обратно. У том смислу, нема алтернатива, навео је Радојчић.

Кључни закључци Конференције су да је један од највећих изазова усклађивање политике и права заштите конкуренције са све заступљенијом дигитализацијом економије, као и борба против антиконкуренцијског понашања тржишних учесника у ери глобализма, односно важност интензивирања међународне сарадње у овој области.

На Конференцији су учествовали највиши представници преко 50 тела за заштиту конкуренције из целог света, представници међународних институција и академске заједнице.

Представник Комисије за заштиту конкуренције Вук Лековић, саветник у Сектору за утврђивање повреда конкуренције, боравио је, као корисник програма Јапанске агенције за међународну сарадњу (Japan International Cooperation Agency-JICA) и Комисијe за заштиту конкуренције Јапана (Japan Fair Trade Commission – JFTC), на стручном усавршавању у Јапану.

Циљ овог семинара је унапређење примене права и политике конкуренције, размена искустава ради коришћења стечених знања за још ефикаснију заштиту конкуренције на тржиштима земаља које учествују у програму. План усавршавања обухватио је теорију и праксу права и политике заштите конкуренције.

Ове године у програму усавршавања су учествовали представници тела за заштиту конкуренције из 19 земаља. Јапанска агенција за међународну сарадњу организује ову врсту семинара од 1994. године.

Учешће представника КЗК на семинару у Токију представља наставак успешне сарадње Комисије и јапанског тела за заштиту конкуренције, а коју је прошле године обележио успешно организовани заједнички дводневни семинар у Београду.