Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović i v.d. direktora Republičkog sekretarijata za javne politike Bojana Tošić potpisali su Memorandum o razumevanju između dve institucije.

Memorandum ima za cilj da obezbedi okvir za intenzivniju saradnju između Komisije i Republičkog sekretarijata za javne politike u postupcima analize efekata predloga propisa na konkurenciju na tržištu u procesu usvajanja propisa od strane Vlade, kako bi se blagovremeno identifikovali mogući negativni efekati koje predložena rešenja mogu imati na konkurenciju na tržištu.

Na ovaj način obezbeđuje se poboljšanje kvaliteta i učinka propisa u kontekstu ostvarivanja što konkurentnijeg okruženja, a koje direktno utiče na unapređenje privrednog ambijenta u Republici Srbiji.

Memorandum je potpisan u kontekstu bolje implementacije Projekta za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji koji sprovodi Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupacije Svetske banke u saradnji sa Vladom Republike Srbije, i uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu i Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva čiji su predstavnici i prisustvovali ovom događaju.

Projekat za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji ima za cilj da doprinese poboljšanju poslovnog okruženja kroz: smanjenje administrativnog opterećenja za privredu – pojednostavljenjem 1.750 administrativnih postupaka za dobijanje licenci, dozvola i saglasnosti i digitalizaciju 100 postupaka, kao i kroz uklanjanje praksi koje negativno utiču na razvoj konkurencije.

Ustavni sud Republike Srbije doneo je Zaključak kojim se odbacuje predlog za ocenu ustavnosti odredbe člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije. Predlog za ocenu ustavnosti odredbe čl. 45 pomenutog Zakona, podneo je jula prošle godine Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Navedena odredba člana 45. Zakona se odnosi na obavezu Komisije za zaštitu konkurencije, da u slučaju zahteva stranke, može odrediti meru zaštite izvora podataka ili određenih podataka, ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva pred Komisijom opravdan i po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledu predmeta tog zahteva.

Ocenu Poverenika da su odredbe člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije kojim se podaci koje „štiti“ Komisija za zaštitu konkurencije suprotna rešenjima iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, demantovao je Ustavni sud, zaključkom sa sednice održane 25. aprila ove godine.

Komisija za zaštitu konkurencije pozdravlja ovaj potez Ustavnog suda, imajući u vidu da se na ovaj način doprinosi pravnoj sigurnosti tržišnih učesnika koji posluju u Republici Srbiji, ali i ujednačenoj praksi u predmetima koji se vode pred Komisijom.

U postupcima koji se vode pred telima nadležnim za zaštitu konkurencije, uključujući Komisiju za zaštitu konkurencije, ali i Direktorat za konkurenciju EU i tela država članica, učesnici na tržištu dostavljaju brojne, izuzetno osetljive poslovne podatke, kao što su podaci o dobavljačima i kupcima, vrednosti i obimu prodaje i nabavke, tržišnim udelima, razlozima za sprovođenje koncentracija, ugovore, akte koji sadrže poslovne planove i strategije budućeg razvoja i slično, a bez kojih Komisija ne bi mogla da vrši svoja ovlašćenja propisana zakonom. Otkrivanjem ovih podataka trećim licima može se naneti značajna šteta učesnicima na tržištu koji su dostavili podatke, zbog čega je u uporednoj praksi i ustanovljeno pravilo da tela za zaštitu konkurencije ne objavljuju, niti stavljaju na raspolaganje podatke, odnosno dokumentaciju koja sadrži poslovne tajne ili druge poverljive podatke.

Navedena praksa je opšteprihvaćena i u pravu konkurencije EU, jer se i prema Obaveštenju Evropske komisije o pravilima uvida u spise predmeta koji se vode pred EK u postupcima zaštite konkurencije, Smernicama za pripremu odluka o koncentracijama za javno objavljivanje, kao i Smernicama za pripremu za javno objavljivanje odluka donetim u skladu sa Uredbom 1/2003, kao primer navodi da se podaci o kupcima, distributerima, tržišnim planovima, troškovima i cenama kao i prodajnoj strategiji smatraju poslovnom tajnom kojoj se ne sme dati pristup. Sličan stav i ovlašćenja nacionalnih tela za zaštitu konkurencije potvrđena su i Direktivom (EU) 2019/1 Evropskog parlamenta o ovlašćenju tela za zaštitu konkurencije država članica za efikasno sprovođenje pravila o tržišnoj utakmici i obezbeđenju pravilnog funkcionisanja unutrašnjeg tržišta.

Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu. Nadležni Odbor Parlamenta je na sednici održanoj 27. marta 2019. godine razmotrio i prihvatio izveštaj Komisije o radu za 2018. godinu.

Narodna skupština Republike Srbije razmatrala je, na 24. posebnoj sednici, izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2018. godinu.

O glavnim elementima Izveštaja o radu, kao i o ključnim aktivnostima Komisije u prethodnom periodu, poslanicima je, u uvodnom izlaganju govorio predsednik Komisije dr Miloje Obradović.

Izveštaj Komisije, konstatovao je predsednik Obradović, sadrži sve ključne elemente vezane za rad u okviru svih nadležnosti institucije. Komisija je u navedenom periodu povećala administrativne i institucionalne kapacitete i bila fokusirana na efikasnu i efektivnu primenu zakona i njegovo sprovođenje, u cilju obezbeđivanja što efikasnije zaštite konkurencije u Srbiji.

„Naš cilj je kreiranje konkurentskog tržišta na kome će učesnici povećati svoju produktivnost, inovativnost i investicije, što će rezultirati rastom, razvojem i povećanjem životnog standarda građana Republike Srbije. Uspostavljeni visok nivo transparentnosti i predvidivosti postupanja u radu Komisije biće ključni instrument da se i u narednom periodu sačuva poverenje u rad Komisije i obezbedi pravna sigurnost učesnicima na tržištu“ rekao je, obraćajući se narodnim poslanicima, predsednik Komisije.

Predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije, Snežana Petrović je istakla – „da je činjenica da aktivnosti Komisije na razvoju politike zaštite konkurencije predstavljaju jedan od važnih stubova reforme ekonomije, koji su rezultat opredeljenja naše zemlje za tržišnu privredu i modernu ekonomsku politiku nakon turbulentnog perioda u prethodnim dekadama. Dosadašnje iskustvo pokazuje da Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije predstavlja dobar primer funkcionisanja nezavisne institucije, koja je u svojim aktivnostima transparentna, što znači i podložna oceni i kontroli građana i javnosti“.

Izveštaj, kao i rad Komisije za zaštitu konkurencije, pohvaljeni su od većine prisutnih narodnih poslanika, koji su čestitali na postignutom i izrazili podršku daljem radu Komisije.

Plenarnoj sednici na kojoj je razmatran Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2018. godinu su, osim predsednika dr Obradovića, prisustvovali članovi Saveta KZK – Čedomir Radojčić, Mirjana Mišković-Vukašinović i dr Veljko Milutinović, kao i rukovodioci Stručne službe Komisije za zaštitu konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije je u poslovnim prostorijama firmi SClift2018 i Mikrolift u Babušnici, sprovela nenajavljeni uviđaj.

Nenajavljeni uviđaj je sproveden u okviru postupka ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv navedenih stranaka zbog sumnje da je došlo do nameštanja ponuda za javnu nabavku servisiranja liftova u Opštoj bolnici Pirot. Ovakva radnja bi mogla da predstavlja restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije

Iznenadna kontrola prostorija, dokumentacije, podataka, isprava i stvari sprovedena je uz podršku pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, a zbog osnovane sumnje da postoji opasnost od uklanjanja ili izmene dokaza.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu: Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije objavljuje Obaveštenje o podnošenju Predloga obaveza, u skladu sa članom 58. Zakona o zaštiti konkurencije, koje je društvo EPS Distribucija d.o.o. Beograd, spremno dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja moguće povrede konkurencije, sa pozivom svim zainteresovanim stranama da dostave pisane primedbe, stavove i mišljenja koji se odnose na predložene obaveze.

Komisija za zaštitu konkurencije otvorila je posebnu telefonsku liniju i adresu elektronske pošte namenjenu onima koji raspolažu informacijama i drugim raspoloživim podacima o postojanju povrede konkurencije na nekom od tržišta u Republici Srbiji.

Putem mejl adrese inicijativa@kzk.gov.rs ili telefonskim pozivom na broj 011 38 11 958 mogu se dobiti informacije o svim detaljima vezanim za mogućnost i način podnošenja inicijative za ispitivanje povrede konkurencije.

S obzirom na to da Komisija, u skladu sa članom 35. Zakona o zaštiti konkurencije, može pokrenuti postupak ispitivanja povrede konkurencije i na osnovu primljenih inicijativa, pozivamo i ohrabrujemo sve koji raspolažu informacijama ili podacima o postojanju bilo koje povrede konkurencije, da se jave Komisiji i podnesu inicijativu za pokretanje postupka pred Komisijom. Podnete inicijative biće analizirane i obrađene od strane ovlašćenih službenih lica Komisije. Podnosioci inicijative biće, odmah po okončanju njene obrade, obavešteni o ishodu. U svim slučajevima kada Komisija pokrene postupak ispitivanja povrede konkurencije na osnovu podnete inicijative, podnosioci imaju i pravo da budu obavešteni o toku ispitnog postupka.

VAŽNO JE ZNATI da podnosioci inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti na osnovu njihove inicijative, ali njihov identitet, kao i podaci koji predstavljaju poslovne tajne ili drugi poslovno osetljivi podaci, može biti zaštićen u skladu sa članom 45. Zakona o zaštiti konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije je, zaključkom predsednika Komisije, po službenoj dužnosti nastavila postupak po prijavi koncentracije Privrednog društva za proizvodnju hleba i peciva Don Don d.o.o. Beograd, radi sticanja neposredne pojedinačne kontrole nad delom Akcionarskog društva za preradu žitarica Žitopromet, Zaječar.

Postupak će biti okončan donošenjem rešenja u zakonskom roku od četiri meseca od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti.

U ispitnom postupku, Komisija će ispitati da li bi se sprovođenjem koncentracije značajno ograničila, narušila ili sprečila konkurencija na tržištu Republike Srbije ili njegovom delu, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Biće sprovedene sve potrebne radnje i utvrditi sve činjenice i izvesti dokazi neophodni za definisanje relevantnog tržišta, strukturu relevantnog tržišta, stepen koncentrisanosti relevantnog tržišta, identifikaciju stvarnih i potencijalnih konkurenata, položaj na tržištu učesnika u koncentraciji, pravne i druge prepreke za ulazak na relevantna tržišta, interesi korisnika i slično.

Komisija poziva sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim informacijama koje mogu doprineti pravilnom utvrđivanju činjeničnog stanja u ovom postupku, da ih u najkraćem mogućem roku dostave Komisiji na adresu Savska 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije je utvrdila da je Akcionarsko društvo za saobraćajnu delatnost Niš-ekspres Niš zloupotrebilo dominantan položaj na tržištu izlaska na peron autobuske stanice na teritoriji grada Niša, i time učinilo povredu konkurencije iz člana 16. Zakona o zaštiti konkurencije.

Niš-ekspres ad je, kao upravljač Autobuskom stanicom Niš, putnicima naplaćivao različite cene stanične usluge u vezi sa voznom kartom, u zavisnosti od dužine relacije putovanja.

Pored navedenog, Komisija je utvrdila da je Niš-ekspres ad primenjivao nejednake uslove poslovanja i prema licima koja su kupovala peronsku kartu. Njima je naplaćivan iznos veći od najvećeg iznosa stanične usluge u vezi sa voznom kartom koja obuhvata i izlazak na peron.

Niš-ekspresu je naloženo da na ime mere zaštite konkurencije uplati na račun budžeta Republike Srbije iznos od 40.726.439,00 RSD, što predstavlja 1,3% od ukupnog prihoda ostvarenog u Republici Srbiji u godini koja prethodi godini pokretanja postupka ispitivanja povrede konkurencije.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović učestovovao je, sa saradnicom Marijom Antić, na redovnom sastanku Pododbora za unutrašnje tržište i konkurenciju u Briselu.

Dr Obradović govorio je, pred predstavnicima Evropske komisije, o napretku u okviru PG 8: Politika konkurencije. Upoznao ih je sa brojnim aktuelnostima vezanim za primenu Zakona o zaštiti konkurencije, podacima o rezultatima u postupanju Komisije u prethodnom periodu, a koji su posebno važni u kontekstu obezbeđivanja ravnopravnih uslova za sve učesnike na tržištu.

Predsednik Komisije izneo je i detalje aktivnosti koje se odvijaju na unapređenju znanja najšire javnosti o važnosti poštovanja konkurentskog okruženja.

- Komisija intenzivno radi na podizanju svesti o važnosti zaštite konkurencije u Srbiji i insistira na praksi uključivanja svih zainteresovanih prilikom sagledavanja potreba za regulatornim promenama, sve u cilju obezbeđenja transparentnosti u radu Komisije, rekao je na sastanku Pododbora predsednik Obradović. – U proteklom periodu Komisija je povećala administrativne i institucionalne kapacitete i bila fokusirana na efikasno i efektivno sprovođenje Zakona, u cilju obezbeđivanja što efikasnije zaštite konkurencije u Srbiji.

Na sastanku Pododbora koji se redovno održava u okviru procesa pristupanja Srbije EU, izneto je da naša zemlja prati dinamiku razvoja zaštite konkurencije u EU i teži da u što većoj meri uskladi svoje standarde sa standardima u EU.

To potvrđuje i ocena EK u nedavno objavljenom Izveštaju o napretku za 2019. godinu, a u kome se konstatuje napredak u broju otkrivenih slučajeva povreda konkurencije, veći broj sektorskih analiza i dalje širenje aktivnosti na promociji politike zaštite konkurencije. Naglašava se, međutim, i potreba za još intenzivnijim konsultacijama sa Komisijom prilikom donošenja propisa koji bi mogli imati uticaj na konkurenciju.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije poseduje administrativne kapacitete, odnosno kvalitetne stručnjake koji vode postupke zbog sumnji na povrede konkurencije. Istrage koje je Komisija pokrenula protiv velikih privatnih i javnih preduzeća pozitivno utiču na njen kredibilitet i imidž koji ima u javnosti, kaže se u Izveštaju o napretku Evropske komisije za 2019. godinu, a koji je upravo predstavljen u sedištu EK u Briselu.

U godišnjem Izveštaju koji obuhvata period od januara 2018. do februara 2019. godine navodi se i da je Komisija glavna institucija odgovorna za implementaciju zakonskog okvira prava zaštite konkurencije, a koji je u skladu sa svim relevantnim odredbama SSP-a i pravnim tekovinama EU. Konstatuje se napredak u broju otkrivenih slučajeva povreda konkurencije, veći broj sektorskih analiza i dalje širenje aktivnosti na promociji politike zaštite konkurencije. Naglašava se, međutim, i potreba za još intenzivnijim konsultacijama sa Komisijom prilikom donošenja propisa koji bi mogli imati uticaj na konkurenciju.

Aktivnosti Komisije za zaštitu konkurencije se u pomenutom dokumentu analiziraju u okviru Pregovaračkog poglavlja 8: Politika konkurencije.