Završnom onlajn konferencijom okončan je Tvining projekat Evropske unije „Dalji razvoj zaštite konkurencije u Republici Srbiji“ koji zajednički realizuju Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije i Regulatorno telo za zaštitu konkurencije Republike Italije kao Tvining partner.

Cilj projekta je bio da se njegovom realizacijom, pruži doprinos procesu daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije sa pravom Evropske unije, njegovom efikasnom sprovođenju i povećanju svesti o pravu i politici zaštite konkurencije među svim relevantim akterima.

Među najvažnijim rezultatima projekta su izrada preporuka za dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, unapređenje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije, sudstva, državnih službenika i tržišnih operatera i regulatora za praktičnu primenu prava konkurencije i podizanje svesti javnosti o politici zaštite konkurencije i primena održivih mera njenog zastupanja.

Projekat „Dalji razvoj zaštite konkurencije u Republici Srbiji“ je realizovan u okviru Tvining inicijative Evropske komisije, u cilju podrške zemljama kandidatima da ojačaju svoje administrativne i sudske kapacitete za implementaciju prava Evropske unije. Njegova vrednost je milion evra i realizovan je od januara 2019. godine do jula 2021. godine. Telo za ugovaranje je Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Na osnovu člana 47. Zakona o zaštiti konkurencije Komisija je sporovela sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištu organizatora turističkih putovanja.

Predmet sektorske analize bilo je utvrđivanje odnosa između konkurenata na tržištu, organizatora turističkih putovanja, što podrazumeva procenu njihovog tržišnog udela i relativne snage, kao i analizu (ugovornih) odnosa između organizatora putovanja i davalaca garancije putovanja.

Osnovni cilj sektorske analize odnosio se na identifikovanje slabosti strukture predmetnog tržišta i eventualne probleme u smislu intenziviranja konkurencije, ograničenja ili bilo koje druge vrste narušavanja ili sprečavanja konkurencije koja je uticala na učesnike na tržištu.

Na osnovu prikupljenih podataka izvršena je analiza tržišta, naročito u delu koji se tiče pribavljanja garancije putovanja neophodne za dobijanje licence propisane Zakonom o turizmu.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom analize dostavili tražene podatke.

Kako bi javnost bila tačno informisana o postupanju Komisije, upućen je odgovor portalu Pištaljka.rs povodom članka „Komisija za zaštitu konkurencije poslovala sa firmom koju je kaznila za nameštanje tendera“ objavljenog 5. maja 2021. godine:

1. Komisija za zaštitu konkurencije nije sprovodila postupak javne nabavke, niti birala ponuđače za nabavku službenog vozila marke Škoda, realizovane 2018. godine. Kako je Komisija jedan od naručilaca sa Spiska naručilaca koji utvrđuje Vlada Republike Srbije, za čije potrebe Uprava za zajedničke poslove republičkih organa sprovodi centralizovane javne nabavke i potpisuje okvirni sporazum sa dobavljačima, ona nema pravo, niti mogućnost da samostalno sprovede postupak javne nabavke niti da bira dobavljače. Nakon što ovlašćeni organ za sprovođenje centralizovane javne nabavke sprovede postupak javne nabavke, Komisija kao korisnik na osnovu okvirnog sporazuma potpisuje sa tako izabranim dobavljačem pojedinačni ugovor.

2. Komisija za zaštitu konkurencije je učesnicima na tržištu – Auto kuća Čačak i drugi, izrekla meru zaštite konkurencije zbog tipskih Ugovora koje je sklapala sa svojim Dilerima/Serviserima, a koje sadrže odredbe kojima se utvrđuju cene u daljoj prodaji (resale price maintenance – RPM), što predstavlja restriktivni sporazum, a čime su učinili povredu konkurencije iz člana 10. stav 2. tačka 1) Zakona o zaštiti konkurencije, kako je i navedeno u dispozitivu rešenja Komisije (http://www.kzk.gov.rs/kzk/wp-content/uploads/2018/10/Resenje-Auto-Cacak-i-dr.-converted.pdf), a ne zbog nameštanja ponuda u postupcima javnih nabavki.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije i tela za zaštitu konkurencije Republike Italije održali su dvodnevni seminar o zaštititi konkurencije studentima prava i ekonomije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Predavanja su realizovana u cilju promocije kulture konkurencije među akademskom zajednicom u okviru dvogodišnjeg Tvining projekta Evropske unije „Dalji razvoj zaštite konkurencije u Srbiji“ koji zajednički realizuju tela za zaštitu konkurencije Republike Srbije i Republike Italije. Predviđeno je održavanje seminara i za studente beogradskog, novosadskog i niškog Univerziteta.

Glavni cilj ovog projekta je doprinos procesu daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije sa pravom Evropske unije, njegovo efikasno sprovođenje i povećanje svesti o pravu i politici zaštite konkurencije među svim relevantim akterima u Republici Srbiji.

Savet Komisije za zaštitu konkurencije uslovno je izuzeo ugovore zaključene između društava Telekom Srbija a.d, Beograd i Telenor d.o.o. Beograd koji se odnose na korišćenje optičke infrastrukture, uz nalaganje mera i rokova za njihovo izvršenje.

Zbog iskazanog interesovanja javnosti, nepotpunih i netačnih informacija iznošenih tokom postupka, Komisija će u cilju tačnog informisanja objaviti kompletna rešenja sa obrazloženjima koja ne sadrže zaštićene podatke čim se ispune procesni uslovi za to, odnosno odluči o zahtevima pomenutih društava za zaštitu podataka (čl. 45. Zakona o zaštiti konkurencije).

Postupke ispitivanja povrede konkurencije, pokrenute protiv društava Comtrade Distribution d.o.o, Roaming Electronics d.o.o. i Tehnomanija d.o.o, Komisija za zaštitu konkurencije je proširila pokretanjem postupaka i protiv privrednih društava Gigatron eksport-import, Tehnomedia centar d.o.o., Emmezeta Srbija d.o.o., XLS d.o.o. i Tehnomanija d.o.o, radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištima maloprodaje potrošačke elektronike u Republici Srbiji.

Komisija je tokom 2020. godine analizirala uslove konkurencije na tržištu trgovine na veliko i malo potrošačkom elektronikom u Republici Srbiji. Tom prilikom je, uvidom u javne podatke o cenama, utvrđeno da se u maloprodajnim objektima, kao i na internet stranama maloprodavaca nudi potrošačka elektronika pod identičnim, ili gotovo identičnim cenama. Kako je iz informacija i podataka kojima Komisija trenutno raspolože, osnovano pretpostavljeno da navedeni tržišni učesnici kao maloprodavci potrošačke elektronike nisu samostalno formirali maloprodajne cene proizvoda, već u saradnji sa uvoznicima i distributerima Comtrade Distribution d.o.o., Roaming Electronics d.o.o. i Tehnomanija d.o.o..

Određivanje cene u daljoj prodaji kao posebna vrsta povrede konkurencije, može biti učinjena kako samo od strane dobavljača, tako i od strane dobavljača i maloprodavca, u kojem slučaju je maloprodavac zajedno sa dobavljačem odgovoran za ovu vrstu povrede konkurencije.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Komisiji za zaštitu konkurencije obratile su se kompanije Telekom Srbija a.d. i Telenor Srbija sa zahtevom za pojedinačno izuzeće (čl.12). U postupanjima po ovakvim zahtevima, Komisija prvo utvrđuje svoju nadležnost, a zatim odlučuje o ispunjenosti uslova za izuzeće dostavljenog sporazuma u skladu sa zakonom propisanim uslovima (čl. 11, 12, 13. i 14. Zakona o zaštiti konkurencije), što će učiniti i u slučaju ovog primljenog zahteva.

Kako bi sprečili dalje pogrešno informisanje javnosti, ističemo da ovde nije reč o koncentraciji (spajanju) dva ili više tržišna učesnika već o izuzeću od zabrane ugovora o ograničenoj i definisanoj poslovnoj saradnji u određenom segmentu poslovanja.

Napominjemo da je Komisija i u svojoj dosadašnjoj praksi (Izuzeti sporazumi) već postupala po zahtevima za pojedinačno izuzeće ugovora zaključenih između učesnika aktivnih na tržištu elektronskih komunikacija Telenor – VIP mobile, Telenor – SBB, itd.

Imajući u vidu da je reč o specifičnom tržištu za čiji razvoj i funkcionisanje su nadležna i sektorska regulatorna tela, Komisija će kao i do sada, u saradnji sa njima postupati po ovom zahtevu za pojedinačno izuzeće.

U skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a u interesu vođenja postupaka, kao i zaštite prava stranaka u tim postupcima, Komisija ne može u ovom trenutku da iznese više informacija niti da prejudicira rokove kao i svoje postupanje.

Komisija blagovremeno obaveštava javnost o svom postupanju, kao i do sada, na Zakonom propisan način.

Komisija za zaštitu konkurencije objavila je na svom Youtube kanalu video klip koji je izrađen kako bi se učesnici na tržištu upoznali sa mogućnošću korišćenja „pokajničkog programa“.

Za učesnike na tržištu koji prijave restriktivne sporazume, Zakon o zaštiti konkurencije predvideo je „pokajnički program“ koji podrazumeva potpuni ili delimični imunitet od kažnjavanja uz saradnju sa Komisijom za njihovo otkrivanje i dokazivanje, posebno kartela.

U želji da tržišne učesnike u Republici Srbiji upozna i podstakne da iskoriste „pokajnički program“ ako su učesnici restriktivnog sporazuma, Komisija je, u okviru projekta „Povećanje ekonomskog rasta kroz podršku unapređenju politike zaštite konkurencije“ koji realizuje sa Kraljevinom Norveške i Ambasadom Norveške u Beogradu, izradila ovaj video materijal.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednih društava Porsche SCG Beograd gde je izvršen i nenajavljeni uviđaj, Autokomerc Beograd, Autocentar Manik – ACM Preljina, i Bros Auto Niš, radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištu prodaje motornih vozila u Republici Srbiji.

Tokom sprovođenja analize uslova konkurencije na tržištima prodaje i servisiranja motornih vozila za 2017. 2018. i 2019. godinu, Komisija je u dostavljenim ugovorima za proizvode/automobile marke „Audi“ konstatovala prisustvo odredbe po kojoj uvoznik određuje cene za dalju prodaju vozila. Ovakve odredbe mogu da naruše i čak eliminišu cenovnu konkurenciju na nivou maloprodaje, odnosno cenovnu konkurenciju koja bi mogla da postoji između dilera ovog brenda kada bi oni samostalno određivali cene u daljoj prodaji.

Iz navedenog razloga, Komisija će naročito ispitati da li su društva protiv kojih je pokrenut postupak, u prethodnih pet godina određivala cene proizvoda/automobila marke „Audi“ u daljoj prodaji, što bi predstavljalo povredu konkurencije iz člana 10. Zakona.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije je na osnovu člana 47. Zakona o zaštiti konkurencije sprovela sektorsku analizu stanja konkurencije na tržištu trgovine na veliko veštačkim (mineralnim) đubrivima.

Komisija je uočila potrebu da analizira stanje konkurencije na tržištu đubriva imajući u vidu rast proizvođačkih cena đubriva u prva tri kvartala 2019. godine, kao i stečaj jednog od najvećih proizvođača veštačkih đubriva u Republici Srbiji – društva „HIP Azotara“ iz Pančeva.

Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se na sveobuhvatan način sagleda struktura i dinamika ovog tržišta i uslova konkurencije, kao i da se identifikuju potencijalne slabosti na predmetnom tržištu.

U postupku analize Komisija je pošla od tržišta veleprodaje veštačkih (mineralnih) đubriva kao celine, u okviru koga je detaljnije analizirala tržište azotnih đubriva i tržište složenih đubriva.

Za potrebe analize prikupljeni su i obrađeni podaci Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva finansija – Uprave carina, kao i drugi javno dostupni podaci i informacije koji se odnose na proizvodnju, uvoz, izvoz i trgovinu na veliko veštačkim đubrivima. Sektorskom analizom je obuhvaćeno i osam učesnika na tržištu, proizvođača i uvoznika, koji zajedno čine oko 90% ukupnog procenjenog tržišta đubriva u 2019. godini.

Komisija se zahvaljuje svim učesnicima na tržištu koji su tokom sektorske analize uredno dostavili tražene podatke i istovremeno poziva učesnike i ostalu stručnu javnost da upute svoje komentare na izveštaj, na e-mail: office.kzk@kzk.gov.rs sa napomenom: Komentar na sektorsku analizu tržišta đubriva, zaključno sa 15. januarom 2021. godine.