Komisija za zaštitu konkurencije učestvovala je na 22. godišnjoj konferenciji “Globalni forum o konkurenciji“, koju tradicionalno organizuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u svom sedištu u Parizu.

Na poseban poziv OECD-a, u okviru panela „Alternative pokajničkom programu“, predstavljen je metod rada Komisije koji se odnosi na proaktivnu samostalnu detekciju kartela bez oslanjanja na pokajnički program (eng. leniency), prijave ili saradnju sa drugim telima. Prezentacija je izazvala značajnu pažnju prisutnih predstavnika tela za zaštitu konkurencije i bila je propraćena pitanjima, diskusijom i pozitivnim ocenama.

Na ovogodišnju konferenciju koja se održala u periodu od 7. do 8. decembra 2023. godine, bile su pozvane zvanice iz oko 110 tela za zaštitu konkurencije i međunarodnih organizacija, a teme su bile: „Od globalizacije do regionalizacije“, „Alternative pokajničkom programu“, „Upotreba ekonomskih dokaza u slučajevima ispitivanja kartela“ i „Naknadna (ex-post) ocena mera izrečenih u postupcima ispitivanja koncentracija“.

Konferencija je predstavljala dobar vid povezivanja Komisije sa predstavnicima tela za zaštitu konkurencije iz celog sveta i direktnog predstavljanja rada Komisije u međunarodnim okvirima.

Komisija za zaštitu konkurencije je po službenoj dužnosti nastavila postupak pokrenut po prijavi koncentracije koja nastaje sticanjem pojedinačne kontrole od strane privrednog društva Atlantic Grand d.o.o. Beograd, nad privrednim društvom Strauss Adriatic d.o.o. Šimanovci, kupovinom udela, radi ispitivanja da li prijavljena koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti iz člana 19. Zakona o zaštiti konkurencije, odnosno da li bi se sprovođenjem ove koncentracije značajno ograničila, narušila ili sprečila konkurencija na tržištu Republike Srbije ili njegovom delu, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Komisija će u ispitnom postupku sprovesti sve potrebne radnje i utvrditi sve činjenice i izvesti dokaze kako bi ocenila Zakonom propisane kriterijume (čl. 19 ZZK) kojim se utvrđuje dozvoljenost koncentracije.

Zaključkom kojim je po službenoj dužnosti nastavljen postupak, pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju pravilnog činjeničnog stanja u ovom postupku da ih neodložno dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije potpisala je Memorandum o saradnji u oblasti primene prava konkurencije sa Nacionalnom agencijom za konkurenciju Gruzije tokom II Međunarodne konferencije o zaštiti konkurencije i pravima potrošača održane u Tbilisiju.

Ovim Memorandumom, koji su potpisali član Saveta Komisije Čedomir Radojčić i predsednik Nacionalne agencije za konkurenciju Gruzije Irakli Lekinadze (Irakli Lekvinadze), unapređuje se saradnja na polju zaštite konkurencije kao i dalji razvoj bilateralnih odnosa.

Takođe u okviru panela „Sporazumi o ograničavanju konkurencije, efikasni mehanizmi za otkrivanje i prevenciju“, član Saveta Komisije Čedomir Radojčić održao je prezentaciju Modela programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije sa Smernicama i listama za kontrolu usklađenosti i identifikaciju rizika (Compliance program) koje je izradila Komisija.

Na konferenciji su učestvovali šefovi državnih organa Gruzije, predstavnici regulatornih tela, stručnjaci iz relevantnih oblasti i agencija drugih zemalja, predstavnici međunarodnih organizacija (UNCTAD, OECD, itd.), medija i dr.

Cilj ovog skupa u organizaciji Gruzijske nacionalne agencije za konkurenciju, Narodne banke Gruzije, Gruzijske Nacionalne regulatorne komisije za energetiku i vodosnabdevanje, Nacionalne komisije za komunikacije i Službe za državni nadzor Gruzije, bila je razmena iskustava i najbolje međunarodne prakse, unapređenje zajedničkog delovanja i uspostavljanje saradnje između učesnika.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije sastali su se sa predstavnicima OECD-a iz Odeljenja OECD-a za jugoistočnu Evropu i Odeljenja OECD-a za konkurenciju, kao i sa predstavnikom Republičkog Sekretarijata za javne politike.

Sastanak je održan u sklopu nastavka aktivnosti na projektu „Pravični tržišni uslovi za konkurentnost“, koji OECD sprovodi počev od 2019. godine.

Cilj sastanka je bio organizovanje zajedničke radionice na temu ocene uticaja propisa na konkurenciju na tržištu namenjene prvenstveno državnim službenicima koji rade na poslovima izrade nacrta propisa pri ministarstvima i drugim organizacijama koja vrše javna ovlašćenja.

U nameri da učesnicima na tržištu pomogne u procesu donošenja programa usaglašavanja poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije (eng. compliance program), Komisija je pripremila u štampanom formatu Smernice za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije, Model programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije koji prati Smernice i dve liste za kontrolu usklađenosti i identifikaciju rizika na engleskom jeziku.

Cilj ovih materijala je da se učesnici na tržištu, kako oni veliki, tako i mala i srednja preduzeća, usmere prilikom izrade internih akata i pravilnika kojima bi obezbedili da svoje poslovanje usklade sa propisima o zaštiti konkurencije i da se širem krugu učesnika na tržištu ukaže na potrebu usklađivanja poslovanja sa ovom oblasti prava.

Smernice sa pratećim dokumentima dostupne su na sajtu Komisije, a u štampanom formatu na srpskom i engleskom mogu se preuzeti svakog radnog dana u Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska 25, Beograd.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije – Čedomir Radojčić, član Saveta i više savetnice Nina Vasić i Maja Dobrić, učestvovali su na 22. ICN godišnjoj konferenciji koja se održala u Barseloni od 18. do 20. oktobra, čiji je domaćin bilo špansko telo za zaštitu konkurencije National Markets and Competition Commission (CNMC).

Konferenciji je prisustvovalo više stotina učesnika iz oko 100 zemalja i to najviših predstavnika tela za zaštitu konkurencije, sudija, profesora univerziteta, pravnika, ekonomista i konsultanata iz oblasti zaštite konkurencije itd.

Teme ovogodišnje konferencije su odražavale aktivnosti radnih grupa u okviru Međunarodne mreže za konkurencije (ICN) i odnosile su se na ulogu sudova, digitalne koncentracije, advokasi, izazove u predmetima zloupotrebe dominantnog položaja, odnos zaštite privatnosti i zaštite konkurencije, odabir prioriteta, naredne korake u detekciji kartela i druge teme.

Tokom konferencije predstavnici Komisije su imali zapaženo učešće, Nina Vasić je bila moderator panela u okviru Međunarodne mreže za konkurenciju za efektivnost tela za zaštitu konkurencije (ICN AEWG) na temu merenja efektivnosti tela kroz ex-ante i ex-post ocenu uticaja aktivnosti tela za zaštitu konkurencije (AEWG: Measuring effectiveness: ex-post and ex-ante impact assessment of competition authorities’ activities), a Maja Dobrić je u okviru iste radne grupe predstavila iskustva Komisije u okviru zatvorene sesije za tela za zaštitu konkurencije u vezi sa inovativnim metodama detekcije (AEWG: Innovative detection tools and their effective usage – agency-only session)

Na konferenciji je ostvarena razmena iskustava sa drugim telima za zaštitu konkurencije i međunarodnim organizacijama i iskazana zainteresovanost za načine otkrivanja povreda konkurencije koje je Komisija imala u svojoj praksi.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv učesnika na tržištu, KTG Solucije d.o.o. Subotica i Eco sense d.o.o. Subotica zbog osnovane pretpostavke da su dogovaranjem u postupcima javnih nabavki različitih naručilaca, izvršila povredu konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Istovremeno sa pokretanjem postupka, ovlašćena službena lica Komisije za zaštitu konkurencije, izvršila su nenajavljeni uviđaj na dve lokacije i prikupila relevantnu dokumentaciju za utvrđivanje činjenica u ovom postupku.

Komisija je, posredstvom Kancelarije za javne nabavke, došla do saznanja da je društvo KTG Solucije, kao ponuđač u pojedinim postupcima javnih nabavki odustajalo od ponuda, zbog čega su naručioci ugovore zaključivali sa drugorangiranim ponuđačem, društvom Eco sense, ali po višim cenama u odnosu na one koje je nudilo društvo KTG Solucij. Predmeti spornih javnih nabavki su bili materijali i sredstva za održavanje higijene objekata.

Pored saznanja o odustajanju od ponuda , Komisija je analizom IP adresa (Internet Protocol address) sa kojih su društva KTG Solucije d.o.o. i Eco sense d.o.o. pristupala Portalu javnih nabavki u pomenutim postupcima javnih nabavki, bilo radi preuzimanja konkursne dokumentacije ili radi podnošenja ponuda, konstatovala da su oba društva gotovo uvek pristupala sa identičnih IP adresa. Rezultati analize IP adresa ukazuju na to da su oba društva pristupala Portalu javnih nabavki gotovo uvek sa uređaja koji su bili konektovani putem iste internet mreže, a moguće i putem potpuno istog uređaja.

Osnovano je pretpostaljeno da su društva KTG Solucije d.o.o. i Eco sense d.o.o., ponude, naročito ali ne isključivo, u analiziranim postupcima javnih nabavki podnela suprotno izjavama datim u svakom pojedinačnom postupku javne nabavke, odnosno osnovano je pretpostavila da ponude nisu podnela nezavisno, bez dogovora sa drugim ponuđačima, što bi predstavljalo povredu konkurencije iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije je po službenoj dužnosti pokrenula postupak protiv privrednog društva HOTELSKO, UGOSTITELjSKO I TURISTIČKO PREDUZEĆE MOSKVA DOO BEOGRAD, radi ispitivanja koncentracije koja je sprovedena iako nije odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a koja je, prema osnovanoj pretpostavci, nastala sticanjem kontrole od strane društva HOTELSKO, UGOSTITELjSKO I TURISTIČKO PREDUZEĆE MOSKVA nad poslovanjem Hotela „Tonanti“ u Vrnjačkoj Banji, koje može predstavljati samostalnu poslovnu celinu.

Komisija će u ispitnom postupku oceniti Zakonom propisane kriterijume (čl. 19 ZZK) kojim se utvrđuje dozvoljenost koncentracije, a naročito, okolnost da se radi o sprovedenoj a neprijavljenoj koncentraciji, što je bila obaveza učesnika na tržištu. Zakonom je propisano da su koncentracije učesnika na tržištu dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Komisija će utvrditi i bitne činjenice, dokaze i ostale elemente na kojima će zasnovati svoju odluku u pogledu eventualnog određivanja mere zaštite konkurencije, odnosno mere dekoncentracije.

Zaključkom kojim je pokrenut postupak, pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju pravilnog činjeničnog stanja u ovom postupku da ih neodložno dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije je povodom Dana konkurencije napravila grafički prikaz najvažnijih rezultata rada tokom poslednjih deset godina (2013 – 2022.) na osnovu Godišnjih izveštaja.

Poseban značaj je dat prikazu rezultata trogodišnjeg rada koji se odvijao u uslovima pandemije Kovid – 19 i koji je poređen sa tri godine koje su prethodile pandemiji, kako bi se sagledao njen uticaj na rad Komisije.

Analiza je pokazala da je Komisija (počev od 2020. godine kao prve pune godine rada IV saziva Saveta Komisije) i pored pandemije Kovid-19, a sa istim brojem zaposlenih, u poređenju sa prethodne tri godine, ostvarila značajne rezultate:

 Pozitivan efekat na budžet RS porastao za 62%.
 Broj rešenja o utvrđenim povredama konkurencije koja nisu ukinuta je povećan za 100%.
 Novčani iznos izrečenih kazni u rešenjima koja nisu sudski ukinuta povećan za 72%.
 Efikasnost izricanja mera zaštite konkurencije povećana sa 19% na 69%.
 Broj obrađenih predmeta u sektoru koncentracija povećan za 25%.
 Broj sektorskih analiza povećan za 50%.
 Produktivnost rada zaposlenih porasla za 30%.
 Broj nenajavljenih uviđaja uvećan za 36%

Ovim uputstvom bliže se uređuje sadržina i način podnošenja zahteva za određivanje mere zaštite izvora podataka i/ili određenih podataka, propisanog odredbama člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije (za potrebe ovog uputstva: zahtev za zaštitu podataka).

Zaštita podataka podrazumeva da zaštićeni podaci neće biti javno objavljeni, odnosno da će biti izostavljeni u odlukama i aktima Komisije za zaštitu konkurencije koje se javno objavljuju, kao i da se ne mogu razgledati ili kopirati prilikom uvida u spise predmeta, bez obzira da li su u štampanom ili elektronskom obliku, na srpskom ili stranom jeziku originalne isprave.

Zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.