Ovim uputstvom bliže se uređuje sadržina i način podnošenja zahteva za određivanje mere zaštite izvora podataka i/ili određenih podataka, propisanog odredbama člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije (za potrebe ovog uputstva: zahtev za zaštitu podataka).

Zaštita podataka podrazumeva da zaštićeni podaci neće biti javno objavljeni, odnosno da će biti izostavljeni u odlukama i aktima Komisije za zaštitu konkurencije koje se javno objavljuju, kao i da se ne mogu razgledati ili kopirati prilikom uvida u spise predmeta, bez obzira da li su u štampanom ili elektronskom obliku, na srpskom ili stranom jeziku originalne isprave.

Zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Predstavnici Komisije su učestvovali na okruglom stolu koji je organizovan kao deo projekta Žan Mone centra za pravo konkurencije (Jean Monnet Competition Law Center of Excellence) u vezi sa novostima u oblasi prava i politike zaštite konkurencije u Evropskom Uniji i zemljama centralne i istočne Evrope („Recent developments in Competition Law and Policy in EU and CEE Countries: Open issues and Challenges“) u Privrednoj komori Srbije.

Na okruglom stolu su predstavljena iskustva i izazovi u oblastima zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći u Hrvatskoj, Srbiji, Moldaviji, Bosni i Hercegovini i Albaniji, uz prisustvo preko 50 predstavnika banaka, finansijskih institucija, osiguravajućih kuća i akademske zajednice

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv povezanih privrednih društava Apcom iz Mađarske i Apcom Distribution iz Beograda zbog postojanja osnovane sumnje da navedena društva određuju cene „Apple“ proizvoda u daljoj prodaji u Republici Srbiji i izvršila nenajavljene uviđaje na četiri lokacije.

Komisija za zaštitu konkurencije je analizirala uslove konkurencije na tržištu (1) mobilnih telefona i tableta, (2) „smart” satova, (3) dodatne opreme (slušalice i bežične slušalice), (4) „smart” TV boksova i (5) periferne računarske opreme (tastature i miševi), između ostalog i za proizvode brenda „Apple“ u Republici Srbiji. Tom prilikom je, uvidom u javno dostupne podatke, konstatovala da su cene pojedinih proizvoda brenda „Apple“ u Republici Srbiji ujednačene kod posmatranih maloprodavaca proizvoda ovog brenda, i to bez obzira da li maloprodavci imaju određeni status „Apple“ ovlašćenog prodavca ili ne, kao i bez obzira na kanal prodaje, odnosno da li se ista obavlja na klasičan način u maloprodajnim objektima („bricks and mortar stores/retailers“) ili putem tzv. „online“ prodaje.

Takođe je uočeno da, osim što su ujednačene, cene proizvoda brenda „Apple“ na tržištu Republike Srbije su i više u odnosu na cene u zemljama u okruženju, zbog čega je Komisija osnovano pretpostavila postojanje povrede konkurencije u vidu određivanja cena u daljoj prodaji u smislu člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, odnosno da društva Apcom Distribution i Apcom iz Mađarske određuju cene „Apple“ proizvoda u daljoj prodaji.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije donela je novo Uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javne nabavke imajući u vidu nova zakonska rešenja (Zakon o javnim nabavkama, izmene u Krivičnom zakoniku) koja su doneta nakon donošenja Uputstva iz 2011.godine.

Komisija za zaštitu konkurencije je uočila potrebu da se kod učesnika na tržištu još naglasi i podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa aktuelnim propisima i propisima u oblasti zaštite konkurencije.

Cilj donošenja Uputstva da spreči i osujeti sprovođenje „nameštenih ili lažiranih ponuda“ (engl. bid rigging), kao najtežih oblika kartela. Posledica ovakvih dogovora između konkurenata – ponuđača u vezi sa ponuđenom cenom je eliminisanje konkurencije među njima, zbog čega bi naručilac platio više za predmet nabavke nego što bi platio u uslovima konkurencije.

Pri izradi korišćene su OECD Smernice za borbu protiv nameštanja ponuda u javnim nabavkama te Notice Evropske komisije u skladu sa potrebama saradnje Komisije i Kancelarije za javne nabavke.

Predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije održali su predavanje na vebinaru pod nazivom „Koncentracija učesnika na tržištu i uticaj na postupak unovčenja u stečajnom postupku“ koji je organizovala Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, uz podršku Svetske banke.

Cilj ovog vebinara bio je da se učesnici upoznaju sa pravom konkurencije koji reguliše oblast kontrole koncentracija a do kojih može doći u stečajnom postupku.

Na vebinaru je učestvovalo 111 stečajnih upravnika i sudija privrednih sudova iz čitave Srbije.

Dosadašnja praksa Komisije za zaštitu konkurencije pokazuje da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu. Na osnovu ovoga, prepoznata je potreba da se kod učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije.

U nameri da učesnicima na tržištu pomogne u procesu donošenja programa usaglašavanja poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije (eng. compliance program), Komisija ovim smernicama u kratkim crtama daje opis i pojašnjenja pojedinih „koraka“ u donošenju takvih programa.

Cilj ovih smernica je da se učesnici na tržištu, kako oni veliki, tako i mala i srednja preduzeća, usmere prilikom izrade internih akata i pravilnika kojima bi obezbedili da svoje poslovanje usklade sa propisima o zaštiti konkurencije i da se širem krugu učesnika na tržištu ukaže na potrebu usklađivanja poslovanja sa ovom oblasti prava.

Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja usvojila je Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2020. godinu.

Predsednik Komisije Nebojša Perić predstavio je Narodnoj skupštini rezultate rada tokom 2020. godine, prve godine rada novog saziva Saveta.

Pregled najvažnijih aktivnosti Komisije obuhvataju postupci utvrđivanja povreda konkurencije; izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, postupci ispitivanja koncentracija; sprovođenje sektorskih i analiza uslova konkurencije na pojedinačnim tržištima, davanje mišljenja, aktivnosti Komisije u procesu pridruživanja EU vezano za poglavlje 8; promocija pravila o zaštiti konkurencije u javnosti; domaću i međunarodnu saradnju, uključujući i aktivnosti Komisije po međunarodnim projektima.

Komisija je tokom 2020. godine radila na 22 predmeta, od kojih je okončano sedam. Pokrenuto je novih osam postupaka i to sedam za utvrđivanje postojanja restriktivnih sporazuma i jedan za zloupotrebu dominantnog položaja. U pet pokrenutih postupaka sprovedeno je ukupno 18 nenajavljenih uviđaja, što ja najveći broj od osnivanja Komisije u toku jedne izveštajne godine. Po svim parametrima (pokrenuti, okončani postupci, nenajavljeni uviđaji) 2020. godina je bila najproduktivnija u delu povreda konkurencije.

Takođe, podnete su 134 prijave koncentracije, okončane četiri sektorske analize i pokrenute dve koje će biti završene ove godine.

Prema Godišnjem izveštaju, Komisija je 2020. godinu i pored otežanih uslova rada zbog panedemija virusa Covid 19, okončala sa poboljšanim merljivim indikatorima rezultata rada u skoro svim aktivnostima u oblasti zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednih društava Atlantic Grupe – Zagreb, Atlantic Brands – Beograd i Strauss Adriatic – Šimanovci radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištu kafe u Republici Srbiji i izvršila nenajavljene uviđaje.

Tokom maja i juna 2021. godine, Komisija je sprovela analizu uslova konkurencije na tržištu trgovine na malo odabranim prehrambenim proizvodima u Republici Srbiji. Navedena analiza je, između ostalog, obuhvatila i analizu kretanja maloprodajnih cena pojedinih brendova kafe i njihov međusobni odnos u posmatranom periodu od 2015. do 2020. godine.

Analiza je ukazala da je veleprodajno tržište kafe, tržište sa manjim brojem učesnika, koje je koncentrisano i stabilno, gde su prisutna dva najveća učesnika čiji zajednički tržišni udeo od 2013. do 2020. godine nije spao ispod 80%. Ocenjeno je da ovo tržište ima strukturu koja pogoduje lakšem postizanju dogovora između međusobnih konkurenata.

Komisija je osnovano pretpostavila da društva Atlantic Grupa i Strauss Adriatic, kao ta dva najveća učesnika na tržištu veleprodaje mlevene kafe u Republici Srbiji, te tako i dva najveća konkurenta, su usaglašavali poslovne strategije u vezi sa cenama mlevene kafe u Republici Srbiji.

Na ovaj način, predmetna društva bi saradnjom zamenila međusobnu konkurenciju, pri čemu navedeno ponašanje ima za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije, u smislu člana 10. Zakona kojim je propisano da restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak po službenoj dužnosti protiv privrednog društva MAT-REAL ESTATE d.o.o, radi ispitivanja koncentracije koja je sprovedena iako nije odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a koja je, prema osnovanoj pretpostavci, nastala sticanjem kontrole od strane MAT-REAL ESTATE nad AKCIONARSKIM DRUŠTVOM ZA PROIZVODNJU RADIJATORA, KOTLOVA I USLUŽNOG LIVA RADIJATOR, BEOGRAD – STARI GRAD – U STEČAJU, sada RADIJATOR DOO ZRENJANIN.

Komisija će u ispitnom postupku oceniti Zakonom propisane kriterijume (čl.19 ZZK) kojima se utvrđuje dozvoljenost koncentracije, a naročito, okolnost da se radi o sprovedenoj a neprijavljenoj koncentraciji, što je bila obaveza učesnika na tržištu.

Zakonom je propisano da su koncentracije učesnika na tržištu dozvoljene, osim ako bi značajno ograničile, narušile ili sprečile konkurenciju na tržištu Republike Srbije, a naročito ako bi to ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje bilo rezultat stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.

Komisija će utvrditi i bitne činjenice, dokaze i ostale elemente na kojima će zasnovati svoju odluku u pogledu eventualnog određivanja mere zaštite konkurencije, odnosno mere dekoncentracije.

Zaključkom kojim je pokrenut postupak, pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju pravilnog činjeničnog stanja u ovom postupku da ih neodložno dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.

Završnom onlajn konferencijom okončan je Tvining projekat Evropske unije „Dalji razvoj zaštite konkurencije u Republici Srbiji“ koji zajednički realizuju Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije i Regulatorno telo za zaštitu konkurencije Republike Italije kao Tvining partner.

Cilj projekta je bio da se njegovom realizacijom, pruži doprinos procesu daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije sa pravom Evropske unije, njegovom efikasnom sprovođenju i povećanju svesti o pravu i politici zaštite konkurencije među svim relevantim akterima.

Među najvažnijim rezultatima projekta su izrada preporuka za dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, unapređenje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije, sudstva, državnih službenika i tržišnih operatera i regulatora za praktičnu primenu prava konkurencije i podizanje svesti javnosti o politici zaštite konkurencije i primena održivih mera njenog zastupanja.

Projekat „Dalji razvoj zaštite konkurencije u Republici Srbiji“ je realizovan u okviru Tvining inicijative Evropske komisije, u cilju podrške zemljama kandidatima da ojačaju svoje administrativne i sudske kapacitete za implementaciju prava Evropske unije. Njegova vrednost je milion evra i realizovan je od januara 2019. godine do jula 2021. godine. Telo za ugovaranje je Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).