Стручњаци тела за заштиту конкуренције Француске одржали су дводневни семинар са циљем да се кроз размену искустава са колегама из Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије и представницима других институција којима су знања у овој области важна, унапреди степен ефикасности у примени политике заштите конкуренције у нашој земљи.
Овај семинар организовали су Министарство за европске интеграције Републике Србије и Амбасада Републике Француске у Београду, а у складу са потребама Комисије.

Учеснике семинара је, на почетку скупа, поздравио др Вељко Милутиновић, члан Савета Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије .

Др Милутиновић је истакао да „Комисија, након дванаест година рада, поседује значајно искуство, а њени запослени већ и солидно знање, те да је све мање разлога да она буде подучавана, а све више – да буде питана. Ово, међутим, не умањује важност оваквих семинара. Напротив. Прелаз у интерактивну фазу, фазу активне размене знања и искустава означава један веома битан период за Комисију. У том смислу овакви скупови су од изузетног значаја“

Предавачи из Агенције за конкуренцију Републике Француске – Ан Кренцер, Елиезер Гарсија-Розадо и Маријан Комбалђу упознали су представнике Комисије за заштиту конкуренције, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, са актуелностима у раду француског тела за заштиту конкуренције. Ове године теме су биле поступак ослобађања или умањења обавезе плаћања новчаног износа мере заштите конкуренције у пракси, покајнички програм, договарање у поступцима јавних набавки и ненајављени увиђаји.

Сарадња између Француске и Србије у домену политике заштите конкуренције остварује се у оквиру приближавања Србије европској пракси и законодавству који се примењују у области везаној за економски критеријум европских интеграција, дефинисан као: „одржива тржишна економија као и могућност супротстављања притиску конкуренције и законитостима тржишта у оквиру Уније”

Овај семинар је наставак сарадње две институције, који је започет реализацијом првог француско-српског семинара о политици заштите конкуренције у октобру 2017. године.

Комисија за заштиту конкуренције одредила је, због непоступања по Захтеву Комисије за давање информација, меру процесног пенала у износу од 8.500 евра учеснику на тржишту, „МИМО“ д.о.о., Београд.

Поменутим захтевом којим је наложено достављање података за потребе поступка испитивања повреде конкуренције који Комисија за заштиту конкуренције води по службеној дужности против друштва Индустрија смрзнуте хране „Фриком“ д.о.о.. Друштво „Мимо“ је, због непоступања по Захтеву КЗК, у два наврата упозорено на последице непоступања по налогу Комисије.

С обзиром на то да је и додатно одређени рок за достављање тражених података истекао дана 25. августа 2018. године, а да се наведено привредно друштво није обратило Комисији са захтевом за продужење рока за достављање података, нити на други начин известило Комисију о разлозима свог непоступања по Захтеву Комисије, Савет Комисије је, донео одлуку о одређивању мере процесног пенала.

Наведени износ „МИМО“ д.о.о., Београд мора да уплати у року од два месеца од дана пријема решења под претњом принудног извршења. Новчани износ мере процесног пенала се уплаћује на рачун буџета Србије.

Понашања супротно налогу Комисије, односно непоступања по њеном налогу, подлежу мерама процесног пенала у износу од 500 до 5.000 евра за сваки дан колико такво понашање или непоступање траје, што је дефинисано одредбама члана 70. Закона о заштити конкуренције.

Приликом одређивања висине износа мере процесног пенала, Комисија примењује критеријуме прописане Законом о заштити конкуренције, Уредбом о критеријумима за одређивање износа који се плаћа на основу мере заштите конкуренције и процесног пенала, начину и роковима њиховог плаћања и условима за одређивање тих мера, као и Смерницама за примену наведене уредбе, које је Савет Комисије донео 19. маја 2011. године.

Закон о зашитити конкуренције прецизира да процесни пенал не може да износи више од десет процената од укупног годишњег прихода обрачунатог на начин уређен Законом. Уз то, одређивање мере процесног пенала не ослобађа од обавезе достављања тражених података, односно поступања по Захтеву Комисије.

Србија је учинила све неопходне кораке у циљу пуне примене Закона о заштити конкуренције. За још ефикаснију примену политике заштите конкуренције у Србији, важно је осигурати проширење капацитета Комисије за заштиту конкуренције – коментар је експерата Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у редовном извештају о конкурентности у Југоисточној Европи.

Ова публикација пружа, иначе, свеобухватну процену економског учинка и регионалне конкурентности у 17 области, са циљем да помогне државама Западног Балкана у креирању бољих развојних политика. Током сачињавања ове процене, ОЕЦД је сарађивала, у периоду од почетка 2016. до почетка 2018. године, са државама региона Југоисточне Европе, као што су Србија, Албанија, БиХ, Република Македонија, Црна Гора, како би обезбедила анализу засновану на чињеницима, која је потребна као подршка процесу структурних реформи.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије била је активан учесник у припреми овог документа.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је против 172 учесника на тржишту беби опреме поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности. Ово је, иначе, седми поступак против учесника на тржишту беби опреме у овој години.

Као и приликом покретања претходних шест поступака против учесника на тржишту беби опреме, Комисија је основано претпоставила да су продавац и купци беби опреме приликом уговарања сарадње утврђивали продајне цене и друге услове трговине. Основана претпоставка се, у овом поступку, заснива на чињеници да су предметни уговори садржавали одредбе којима се утврђују цене у даљој продаји. Поменутом одредбом, купац се ограничава да самостално и независно доноси пословне одлуке које се односе на ценовну политику.

Закон о заштити конкуренције дефинише да су рестриктивни споразуми они споразуми између учесника на тржишту који имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције на територији Републике Србије. То могу бити уговори, поједине одредбе уговора, изричити или прећутни договори, усаглашене праксе, као и одлуке облика удруживања учесника на тржишту, а којима се нарочито непосредно или посредно утврђују куповне или продајне цене или други услови трговине.

Сматрамо да је тржиште беби опреме од изузетног значаја за потрошаче, као и друштво у целини и, у том смислу, сви поступци који се односе на ово тржиште су од приоритетног значаја за Комисију која интензивно ради и на секторској анализи целокупног тржишта беби опреме са чијим налазима ћемо упознати јавност.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама коje могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у наведеном поступку, да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције, Савска бр. 25/IV, Београд.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак испитивања повреде конкуренције на тржишту платних картица, по службеној дужности, против МasterCard платних организација, коју представљају друштва МasterCard Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA; MasterCard International Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA и Mastercard Europe S.p.r.l, Chaussee de Tervuren 198А, В-1410 Waterloo, Белгија (у даљем тексту: Mastercard).

Комисија је основано претпоставила да Mastercard, као облик удружених учесника на тржишту Републике Србије, одређује минималне међубанкарске накнаде у неправичном износу, које примењују банке на територији Републике Србије у систему Mastercard-а, а које су неколико пута веће од оних које се примењују у земљама ЕУ.

Имајући у виду да су међубанкарске накнаде укључене у трговачке накнаде коју банке зарачунавају трговцима за услугу плаћања платним картицама, Комисија основано претпоставља да се на тај начин ограничава конкуренција међу банкама – прихватиоцима платних картица, које не могу да уговарају висину трговачке накнаде испод износа међубанкарске накнаде. То последично може имати утицаја и на потрошаче, уколико трговци уграђују у малопродајну цену износ трговачке накнаде, што поскупљује за тај износ производе или услуге независно од тога да ли се плаћање врши платном картицом или готовином, а могуће је да утиче негативно и на конкуренцију на тржишту издавалаца платних картица на територији Републике Србије, ако су банке подстакнуте да нуде платне картице чије коришћење на продајним местима подлеже највишој стопи међубанкарске накнаде.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу бити од значаја за утврђивање чињеничног стања у овом поступку да исте доставе Комисији за заштиту конкуренције на адресу ул. Савска бр. 25/IV, Београд.