Закон о заштити конкуренције („Службени гласник РС“ бр. 51/09), који је почео да се примењује 01.11.2009. године, утврдио је обавезу пријаве концентрације (нотификација), на начин и под условима прописаним овим законом и Уредбом о садржини и начину подношења пријаве концентрације („Службени гласник РС“ бр. 89/09). Такође је утврдио дужност учесника у концентрацији да прекину спровођење концентрације до доношења решења Комисије, као и њену надлежност да у случају спровођења концентрације супротно овим обавезама, одреди меру заштите конкуренције учеснику на тржишту, у облику обавезе плаћања новчаног износа у висини највише 10% од укупног годишњег прихода.

Неколико година примене Закона представља сасвим сигурно довољно дуг период да се сви на које се он односи, упознају са могућностима и границама које је поставио, али и ставом Комисије да га доследно спроводи у свим његовим сегментима. Стога Комисија жели да пошаље јасну поруку свим учесницима на тржишту, да непоштовање обавеза које се односе на пријаву концентрације и прекид спровођење концентрације до доношења решења Комисије, представљају озбиљну повреду Закона и да ће се у случајевима у којима се утврди њено постојање, решењем одредити мера заштите конкуренције.

Европска комисија је 10. јуна 2009. године, донела одлуку којом је одређена казна од 20.000.000,00 евра белгијској компанији Electrabel S.A., једној од водећих европских енергетских компанија, због стицање контроле над Compagnie National du Rhône SA (CNR) из Француске, које је спроведено без одлуке Комисије, односно због непоштовања обавезе „мировања“ спровођења концентрације до добијања одлуке Комисије. Важно је напоменути да је Electrabel поднео 2008. године пријаву концентрације, коју је Комисија одобрила, али уз задржавање права да утврди стварни датум стицања контроле. Одлуком из јуна 2009. године, утврђено је да је Electrabel S.A., стекао de facto појединачну контолу над француском компанијом 23. децембра 2003. године, без претходног одобрења ЕК. Казну, односно одлуку Комисије је потврдио и Општи суд (некада Првостепени суд), пресудом из децембра 2012. године, којом је одбијена жалба компаније Electrabel. Европска комисија је пре овог случаја, донела само неколико одлука којима су одређене казне због непоштовања обавезе пријаве концентрације и повреде обавезе да се застане са њеним спровођењем, али је висока казна у конкретном случају, била одређена применом критеријума као што су величина компаније, дужина трајања повреде и постојање одређене праксе ЕК у оваквим случајевима. Став Комисије је био да се повреда мора сматрати озбиљном, без обзира на оцену саме концентрације, јер је пропуштање обавезе у супротности са основним приципом ЕУ Уредбом о контроли концентрације, који обезбеђује претходну, ex ante контролу концентрација од значаја за ЕУ.

Разлог за упознавање са овом одлуком Европске комисије, која је вероватно већ позната појединим учесницима на тржишту, је потреба да се укаже на чињеницу да поштовање законом прописаних обавеза није пука формална дужност учесника у концентрацији, односно стицаоца/стицалаца контроле. Напротив, ради се о обавези коју пре свега треба посматрати у контексту могућих негативних ефеката који концентрације за које није прибављено одобрење Комисије могу имати на конкуренцију и значаја који управо претходна контрола концентрација има у обезбеђивању заштите од ограничавања, нарушавања или спречавања конкуренције, односно стварања или јачања доминантног положаја учесника концентрације на релевантном тржишту.

НАПОМЕНА: све евентуалне примедбе и сугестије можете послати на

e-mail адресу office.kzk@kzk.gov.rs

Законодавноправни оквир је један од кључних елемената пословног окружења, и у том смислу, хармонизација прописа са правним тековинама ЕУ доприноси унапређењу пословног и инвестиционог амбијента, а тиме и повећању конкурентности и пуно интегрисање српске привреде у заједничко тржиште ЕУ.

Полазећи од оцена и препорука изнетим у Извештају Европске комисије о напретку Републике Србије у процесу европских интеграција и у Извештају UNCTAD-а о стању заштите конкуренције у Србији, као и од сопственог запажања и искуства да одређена важећа законска решења имају негативне ефекте на деловање Комисије и на правну сигурност, Комисија је иницирала измену и допуну Закона.

Инициране измене и допуне би требало да допринесу како јачању Комисије као институције и ефикасности у поступању, тако и већем степену правне сигурности и извесности за учеснике на тржишту.

Као посебно значајне, издвајамо следеће:

-  другачији концепт доминантног положаја на релевантном тржишту, који је базиран на тржишној снази учесника и на јасним и транспарентним критеријумима, што подразумева и брисање сада постојеће претпоставке постојања доминантног положаја у случају 40% или више тржишног учешћа на утврђеном релевантном тржишту, а терет доказивања је искључиво на Комисији (чл. 1. радне верзије измена и допуна закона);

-  досадашња одредба чл. 58 о прекиду поступка се усклађује са правилима о тзв commitment decision, чиме се остварује сврха и циљ заштите конкуренције и без одређивања мере заштите конкуренције (чл. 10. радне верзије измена и допуна закона);

-  У погледу рока застарелости, предложено је „раздвајање“ застарелости за утврђивање повреде и одређивање мере заштите конкуренције и рок за поступак наплате мере заштите конкуренције. Такође је уведен и институт прекида тока застарелости поступањем органа односно Комисије (чл. 14. радне верзије измена и допуна закона);

-   Предложено је и брисање одредбе става 5. члан 57. Закона, којом се утврђује да се камате „које настану у случају умањења износа или укидања управне мере, исплаћују на терет средстава Комисије“. Оваква формулација представљала је озбиљан и опасан преседан у односу на законодавства држава чланица ЕУ, и других. Наиме, новчани износ мере се уплаћује у буџет Републике Србије, која враћа тај износ то јест „главницу“, а Комисија, која не користи уплаћена средства и не може њима да располаже чак ни у погледу времена евентуалног повраћаја, има обавезу да плати камату. Додатна отежавајућа околност се огледа у чињеници да се Комисија финансира из сопствених прихода у складу са Законом, али се неутрошена средства у текућој години, преносе у буџет на крају те године, што значи да Комисија сваку следећу годину почиње без икаквих финансијских средстава  што би за последицу имало да она не би могла да изврши законску обавезу повраћаја камате у случају да таква обавеза настане у наведеном периоду (чл. 3., чл. 9. радне верзије измена и допуна закона).

Имајући у виду значај предложених измена и допуна, а ради спречавања негативних последица на рад органа и обезбеђивање услова за јачање правне сигурности учесника на тржишту, министарству је предложено да Закон буде донет по хитном поступку.

Као посебно значајно, истичемо да је ресорни министар за спољну и унутрашњу трговину и телекомуникације, у врло кратком року по пријему предметне Иницијативе, формирао Радну групу за измену и допуну Закона, у којој су, одлуком министра, и представници КЗК.

Радна група је утврдила радну верзију нацрта измена и допуна Закона, коју објављујемо, уз напомену да ова верзија нужно не представља коначни текст нацрта.

У среду, 10. априла 2013. године, у Београду је одржана конференција посвећена обележавању седам година рада Комисије за заштиту конкуренције.

Тема овогодишњег скупа су биле актуелне измене и допуне Закона о заштити конкуренције, поводом чега је одржан округли сто- јавна расправа, у којој су учешће узели реномирани стручњаци из области права и политике заштите конкуренције.

Уводни део скупа је обележен обраћањима представника Делегације Европске уније и Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, који су истакли значај питања конкуренције у склопу напора Србије на путу ка ЕУ, али и за свеукупан развој привреде и тржишта наше земље.

Током јавне расправе представљена је радна верзија измена и допуна Закона, који је сачинила радна група формирана на предлог министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Дебата која је уследила након тога, понудила је велики број идеја и нових решења, који ће бити искоришћени у даљој процедури усвајања измена и допуна закона.

У дебати су учествовали:
• Г-дин Драгован Милићевић, државни секретар, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација

• Г-дин Душан Протић, помоћник министра, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација

• Г-дин Freek Јanmaat, шеф одсека, Делегација ЕУ у Београду

• Г-ђа Александра Секуловић, Канцеларија за европске интеграције

• Г-дин Андреј Плахутник, вођа пројекта EU-SCS

• Проф. Борис Беговић, Правни факултет Универзитета у Београду

• Проф. Владимир Павић, Правни факултет Универзитета у Београду

• Г-ђа Снежана Живковић, судија Врховног касационог суда

• Г-дин Љубодраг Пљакић, судија Врховног суда Србије, у пензији

• Г-ђа Гордана Лукић, члан Савета, Комисија за заштиту конкуренције

• Проф. др Сања Данковић Степановић, члан Савета, Комисија за заштиту конкуренције

• Г-ђа Видосава Џагић, Привреднa Коморa Србије

• Г-ђа Милана Јевић Гледовић, Савет страних инвеститора у Србији

• Г-дин Горан Паповић, Удружење за заштиту потрошача

Представници државних институција, регулаторних тела, академске и стручне јавности, привреде и струковних удружења су се током расправе сагласили о неопходности даљег реформисања и усклађивања правног оквира за заштиту конкуренције са правним тековинама развијених економија.
Скуп је организован уз подршку Делегације ЕУ у Србији и пројекта „Јачање институционалних капацитета Комисије за заштиту конкуренције“ који је финансиран средствима ЕУ.