Zakon o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“ br. 51/09), koji je počeo da se primenjuje 01.11.2009. godine, utvrdio je obavezu prijave koncentracije (notifikacija), na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom i Uredbom o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije („Službeni glasnik RS“ br. 89/09). Takođe je utvrdio dužnost učesnika u koncentraciji da prekinu sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja Komisije, kao i njenu nadležnost da u slučaju sprovođenja koncentracije suprotno ovim obavezama, odredi meru zaštite konkurencije učesniku na tržištu, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda.

Nekoliko godina primene Zakona predstavlja sasvim sigurno dovoljno dug period da se svi na koje se on odnosi, upoznaju sa mogućnostima i granicama koje je postavio, ali i stavom Komisije da ga dosledno sprovodi u svim njegovim segmentima. Stoga Komisija želi da pošalje jasnu poruku svim učesnicima na tržištu, da nepoštovanje obaveza koje se odnose na prijavu koncentracije i prekid sprovođenje koncentracije do donošenja rešenja Komisije, predstavljaju ozbiljnu povredu Zakona i da će se u slučajevima u kojima se utvrdi njeno postojanje, rešenjem odrediti mera zaštite konkurencije.

Evropska komisija je 10. juna 2009. godine, donela odluku kojom je određena kazna od 20.000.000,00 evra belgijskoj kompaniji Electrabel S.A., jednoj od vodećih evropskih energetskih kompanija, zbog sticanje kontrole nad Compagnie National du Rhône SA (CNR) iz Francuske, koje je sprovedeno bez odluke Komisije, odnosno zbog nepoštovanja obaveze „mirovanja“ sprovođenja koncentracije do dobijanja odluke Komisije. Važno je napomenuti da je Electrabel podneo 2008. godine prijavu koncentracije, koju je Komisija odobrila, ali uz zadržavanje prava da utvrdi stvarni datum sticanja kontrole. Odlukom iz juna 2009. godine, utvrđeno je da je Electrabel S.A., stekao de facto pojedinačnu kontolu nad francuskom kompanijom 23. decembra 2003. godine, bez prethodnog odobrenja EK. Kaznu, odnosno odluku Komisije je potvrdio i Opšti sud (nekada Prvostepeni sud), presudom iz decembra 2012. godine, kojom je odbijena žalba kompanije Electrabel. Evropska komisija je pre ovog slučaja, donela samo nekoliko odluka kojima su određene kazne zbog nepoštovanja obaveze prijave koncentracije i povrede obaveze da se zastane sa njenim sprovođenjem, ali je visoka kazna u konkretnom slučaju, bila određena primenom kriterijuma kao što su veličina kompanije, dužina trajanja povrede i postojanje određene prakse EK u ovakvim slučajevima. Stav Komisije je bio da se povreda mora smatrati ozbiljnom, bez obzira na ocenu same koncentracije, jer je propuštanje obaveze u suprotnosti sa osnovnim pricipom EU Uredbom o kontroli koncentracije, koji obezbeđuje prethodnu, ex ante kontrolu koncentracija od značaja za EU.

Razlog za upoznavanje sa ovom odlukom Evropske komisije, koja je verovatno već poznata pojedinim učesnicima na tržištu, je potreba da se ukaže na činjenicu da poštovanje zakonom propisanih obaveza nije puka formalna dužnost učesnika u koncentraciji, odnosno sticaoca/sticalaca kontrole. Naprotiv, radi se o obavezi koju pre svega treba posmatrati u kontekstu mogućih negativnih efekata koji koncentracije za koje nije pribavljeno odobrenje Komisije mogu imati na konkurenciju i značaja koji upravo prethodna kontrola koncentracija ima u obezbeđivanju zaštite od ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije, odnosno stvaranja ili jačanja dominantnog položaja učesnika koncentracije na relevantnom tržištu.

NAPOMENA: sve eventualne primedbe i sugestije možete poslati na

e-mail adresu office.kzk@kzk.gov.rs

Zakonodavnopravni okvir je jedan od ključnih elemenata poslovnog okruženja, i u tom smislu, harmonizacija propisa sa pravnim tekovinama EU doprinosi unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta, a time i povećanju konkurentnosti i puno integrisanje srpske privrede u zajedničko tržište EU.

Polazeći od ocena i preporuka iznetim u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija i u Izveštaju UNCTAD-a o stanju zaštite konkurencije u Srbiji, kao i od sopstvenog zapažanja i iskustva da određena važeća zakonska rešenja imaju negativne efekte na delovanje Komisije i na pravnu sigurnost, Komisija je inicirala izmenu i dopunu Zakona.

Inicirane izmene i dopune bi trebalo da doprinesu kako jačanju Komisije kao institucije i efikasnosti u postupanju, tako i većem stepenu pravne sigurnosti i izvesnosti za učesnike na tržištu.

Kao posebno značajne, izdvajamo sledeće:

-  drugačiji koncept dominantnog položaja na relevantnom tržištu, koji je baziran na tržišnoj snazi učesnika i na jasnim i transparentnim kriterijumima, što podrazumeva i brisanje sada postojeće pretpostavke postojanja dominantnog položaja u slučaju 40% ili više tržišnog učešća na utvrđenom relevantnom tržištu, a teret dokazivanja je isključivo na Komisiji (čl. 1. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-  dosadašnja odredba čl. 58 o prekidu postupka se usklađuje sa pravilima o tzv commitment decision, čime se ostvaruje svrha i cilj zaštite konkurencije i bez određivanja mere zaštite konkurencije (čl. 10. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-  U pogledu roka zastarelosti, predloženo je „razdvajanje“ zastarelosti za utvrđivanje povrede i određivanje mere zaštite konkurencije i rok za postupak naplate mere zaštite konkurencije. Takođe je uveden i institut prekida toka zastarelosti postupanjem organa odnosno Komisije (čl. 14. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-   Predloženo je i brisanje odredbe stava 5. član 57. Zakona, kojom se utvrđuje da se kamate „koje nastanu u slučaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere, isplaćuju na teret sredstava Komisije“. Ovakva formulacija predstavljala je ozbiljan i opasan presedan u odnosu na zakonodavstva država članica EU, i drugih. Naime, novčani iznos mere se uplaćuje u budžet Republike Srbije, koja vraća taj iznos to jest „glavnicu“, a Komisija, koja ne koristi uplaćena sredstva i ne može njima da raspolaže čak ni u pogledu vremena eventualnog povraćaja, ima obavezu da plati kamatu. Dodatna otežavajuća okolnost se ogleda u činjenici da se Komisija finansira iz sopstvenih prihoda u skladu sa Zakonom, ali se neutrošena sredstva u tekućoj godini, prenose u budžet na kraju te godine, što znači da Komisija svaku sledeću godinu počinje bez ikakvih finansijskih sredstava  što bi za posledicu imalo da ona ne bi mogla da izvrši zakonsku obavezu povraćaja kamate u slučaju da takva obaveza nastane u navedenom periodu (čl. 3., čl. 9. radne verzije izmena i dopuna zakona).

Imajući u vidu značaj predloženih izmena i dopuna, a radi sprečavanja negativnih posledica na rad organa i obezbeđivanje uslova za jačanje pravne sigurnosti učesnika na tržištu, ministarstvu je predloženo da Zakon bude donet po hitnom postupku.

Kao posebno značajno, ističemo da je resorni ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, u vrlo kratkom roku po prijemu predmetne Inicijative, formirao Radnu grupu za izmenu i dopunu Zakona, u kojoj su, odlukom ministra, i predstavnici KZK.

Radna grupa je utvrdila radnu verziju nacrta izmena i dopuna Zakona, koju objavljujemo, uz napomenu da ova verzija nužno ne predstavlja konačni tekst nacrta.

U sredu, 10. aprila 2013. godine, u Beogradu je održana konferencija posvećena obeležavanju sedam godina rada Komisije za zaštitu konkurencije.

Tema ovogodišnjeg skupa su bile aktuelne izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije, povodom čega je održan okrugli sto- javna rasprava, u kojoj su učešće uzeli renomirani stručnjaci iz oblasti prava i politike zaštite konkurencije.

Uvodni deo skupa je obeležen obraćanjima predstavnika Delegacije Evropske unije i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, koji su istakli značaj pitanja konkurencije u sklopu napora Srbije na putu ka EU, ali i za sveukupan razvoj privrede i tržišta naše zemlje.

Tokom javne rasprave predstavljena je radna verzija izmena i dopuna Zakona, koji je sačinila radna grupa formirana na predlog ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Debata koja je usledila nakon toga, ponudila je veliki broj ideja i novih rešenja, koji će biti iskorišćeni u daljoj proceduri usvajanja izmena i dopuna zakona.

U debati su učestvovali:
• G-din Dragovan Milićević, državni sekretar, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

• G-din Dušan Protić, pomoćnik ministra, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

• G-din Freek Janmaat, šef odseka, Delegacija EU u Beogradu

• G-đa Aleksandra Sekulović, Kancelarija za evropske integracije

• G-din Andrej Plahutnik, vođa projekta EU-SCS

• Prof. Boris Begović, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

• Prof. Vladimir Pavić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

• G-đa Snežana Živković, sudija Vrhovnog kasacionog suda

• G-din Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije, u penziji

• G-đa Gordana Lukić, član Saveta, Komisija za zaštitu konkurencije

• Prof. dr Sanja Danković Stepanović, član Saveta, Komisija za zaštitu konkurencije

• G-đa Vidosava Džagić, Privredna Komora Srbije

• G-đa Milana Jević Gledović, Savet stranih investitora u Srbiji

• G-din Goran Papović, Udruženje za zaštitu potrošača

Predstavnici državnih institucija, regulatornih tela, akademske i stručne javnosti, privrede i strukovnih udruženja su se tokom rasprave saglasili o neophodnosti daljeg reformisanja i usklađivanja pravnog okvira za zaštitu konkurencije sa pravnim tekovinama razvijenih ekonomija.
Skup je organizovan uz podršku Delegacije EU u Srbiji i projekta „Jačanje institucionalnih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije“ koji je finansiran sredstvima EU.