Савет Комисије за заштиту конкуренције донео је 12. априла 2017. године одлуку о спровођењу секторске анализе тржишта трговине на мало.

Према извештајима Европске комисије, улога сектора трговине је кључна у развоју европске економије, па је и у појединим земљама ЕУ (Немачка, Велика Британија,Финска…) присутно континуирано праћење промена у домену конкуренције у контексту развоја овог сектора.

Секторска анализа ће допринети утврђивању односа између конкурената на тржишту трговине на мало на локалном, регионалном и националном нивоу. Такође, предметна секторска анализа обухватиће и тржиште трговине на велико. То подразумева процену тржишног учешћа и релативне снаге учесника на тржишту, анализу уговорних односа између добављача и трговинских ланаца, као и ефеката који ти односи могу имати на стање конкуренције на тржишту.

Питање од посебног значаја биће питање односа између трговаца на мало и њихових добављача, у смислу утврђивања разлика у степену преговарачке моћи између малих и великих трговинских ланаца, као и између оних који су присутни на националном, регионалном и локалном нивоу. Други важан аспект је питање положаја добављача, који се између осталог може сагледати и кроз могућност и начин утицаја на величину простора на полицама у малопродајним објектима, односно кроз постојање евентуалне обавезе плаћања накнада (такса улиставања, опасност од делистирања, када добављачи одбију да смање цене или друге битне услове плаћања, таксе за полице – продајни простор). Питање рабатне политике ће бити детаљно анализироно, а нарочито утврђивање врсте одобрених рабата, висине као и критеријума за њихово одобравање.

Имајући у виду да је један од трендова, који се могу идентификовати на тржишту трговине на мало и развој приватних робних марки, биће анализиран и утицај робних марки на избор потрошача, профитабилност и преговарачку моћ трговинских ланаца, као и на положај добављача.

На крају, али не мање значајно, резултати секторске анализе омогућиће спровођење ex-post анализе значајних концентрација у овом сектору, које су реализоване у претходном периоду.

Комисија за заштиту конкуренције организовала је, поводом Дана конкуренције, међународну конференцију „Изазови у примени политике заштите конкуренције на путу ка ЕУ“.
У оквиру конференције одржана су два панела на којима су размењена искуства о односима националних тела за заштиту конкуренције са Европском комисијом, степену њихове функционалне и финансијске независности, важности повећања капацитета, као и облици сарадње на решавању случајева који све више имају регионални,па и међународни карактер.

Уводна излагања дали су председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић, Снежана Б. Петровић председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Скупштине Србије, Штефен Худолин из Делегације Европске уније и Богдан Чиритоју, председник Савета за заштитиу конкуренције Румуније.
Комисија је, овога пута, одлучила да на ,иначе традиционалној конференцији уведе и формат почасни „гост – домаћин“. Ове године је то Савет за заштиту конкуренције Румуније.
Председник Комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић најавио је, у уводном излагању, доношење новог закон о заштити конкуренције, који ће омогућити ефикаснији рад Комисије и олакшати спровођење политике заштите конкуренције у Србији.

„Примена постојећег Закона о заштити конкуренције у пракси је показала да постоји простор за нормативна унапређења. У том смислу, Комисија већ ради на одређеним идејама како би се, у што краћем могућем року, формулисали и нормативно регулисали неки институти који до сада нису довољно или, у неким случајевима, нису уопште регулисани Законом који је на снази.“

Председник Обрадовић је рекао да верује да постоји значајан простор за унапређење институционалних капацитета Комисије, посебно у светлу нове Директиве Европске комисије. „Са великом пажњом Комисија је изучила и предлог нове Директиве коју је Европска комисија предложила на усвајање Европском Парламенту, а која предвиђа нова правила и алате како би национална тела за заштиту конкуренције која функционишу у оквиру Европске уније била што ефикаснија.“

Председница скупштинског Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Снежана Б. Петровић је навела да је Комисија на добром путу да по респектабилности достигне тела за заштиту конкуренције која у европским државама постоје већ деценијама. На ово указују и позитивне оцене које Србија већ другу годину за редом добија за спровођење политике заштите конкуренције кроз годишње извештаје Европске комисије о напретку Србије у придруживању ЕУ и на састанцима Пододбора за унутрашње тржиште и конкуренцију у Бриселу истакла је Петрововићева.
Представник Делегације ЕУ у Србији Стефен Худолин оценио је да је Србија уз подршку ЕУ пуно постигла у заштити конкуренције и додао да су прописи у Србији коју регулишу ту област у великој мери усклађени са европским законодавством..

Богдан Чиритоју, председник Савета за конкуренцију Румуније изнео је искуства ове институције која ове године обележава 20 година рада и најавио интензивнију сарадњу са Комисијом за заштиту конкуренције Србије.

На панел дискусијама конференције, пред око 150 гостију које су, као панелисти водили Николас Банашевић (Nicholas Banasevic), из Директората за конкуренцију Европске Комисије, Младен Церовац, председник АЗТН-а Хрватске, др Драган Лончар, професор на Економском факултету у Београду, Ђанлука Сепе (Gianluca Sepe),шеф одељења за ЕУ италијанског тела за конкуренцију, чланови Савета КЗК, Чедомир Радојчић и др Вељко Милутиновић.

Конференцији су присуствовали бројни званичници свих државних институција, регулаторних тела, научних установа, као и представници привредних комора, адвокатских канцеларија и пословних удружења, али и представници свих регионалних тела за заштиту конкуренције.

Председник Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије др Милоје Обрадовић и декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Сима Аврамовић потписали су Меморандум о сарадњи Комисије за заштиту конкуренције и Правног факултета у Београду.

Меморандум о сарадњи дефинише успостављање стручне и едукативне сарадње ове две институције у области политике конкуренције кроз организацију семинара, гостујућих предавања стручњака из Комисије, заједничких тематских радионица, формирање програма студентских пракси, заједничке издавачке делатности из области конкуренције и слично.

Меморандум о сарадњи са Правним факултетом у Београду је трећи споразум ове врсте који Комисија има са члановима унивезитетске заједнице.

Потписани документ ће омогућити заједнички рад на промоцији политике заштите конкуренције и подизању подизања нивоа знања у области права конкуренције и квалитетнијег образовања студената ради остваривања тог циља.

У организацији НАЛЕД-а одржана је седница Радне групе Националног конвента о ЕУ, која прати преговоре о Поглављу 8, Политика конкуренције.

Представници Комисије за заштиту конкуренције – члан Савета Чедомир Радојчић и руководилац Сектора за правне послове Љиљана Павловић су током седнице имали излагање на тему „Прописи у области политике конкуренције – потреба за даљим унапређењем правног оквира“ , док је руководилац Сектора за економске анализе др Синиша Милошевић говорио на тему “ Улога и значај економских анализа и релевантних података у примени заштите конкуренције“.

Седница Радне групе Националног конвента о ЕУ била је прилика да се представи улога и досадашња пракса Комисије за заштиту конкуренције, као и да се скрене пажња на изазове у спровођењу политике заштите конкуренције у процесу приступања Србије Европској унији.

Током седнице Радне групе закључено је да је неопходно наставити са праћењем активности везаним за политику конкуренције. Посебно је истакнута важност оваквих састанака и међусобног информисања и деловања, а у циљу што квалитетнијег испуњавања договореног и што бржег отварања Поглавља 8.

Ова седница је била прилика да се, по први пут, на једном месту окупе представници Комисије за заштиту конкуренције, Комисије за контролу државне помоћи, представници Министарства трговине, туризма и телекомуникације, представници организација цивилног друштва. На седници је излагање имала и проф.др Сања Данковић, шеф Преговарачког тима за Поглавље 8.

Национални конвент о Европској унији представља стално тело у оквиру којег се воде системски структуиране дебате представника државне администрације, политичких партија, невладиних организација, стручне јавности, пословне заједнице, синдиката и професионалних удружења о процесу придруживања Србије Европској унији.

Комисија за заштиту конкуренције је овогодишњи добитник посебног признања на конкурсу „Заступање политике конкуренције 2016. – 2017.“, са фокусом на унапређење политике конкуренције у агенди економске политике: „Иновативне стартегије заступања у односу на тржишне изазове“ који је расписала Међународна мрежа за конкуренцију (ICN) и Светска банка (WBG).

Чланак, чији је аутор Гордана Булатовић, шеф Кабинета председника Комисије и координатор међународне сарадње Комисије, такмичио се у оквиру једне од понуђених категорија – „Спровођење стратегија заступања на различитим нивоима (регионалном, националном, субнационалним / ширем економском и специфичном секторском)“.

Текст којим је Комисија освојила ово престижно признање односи се на примену заступања политике заштите конкуренције код државних органа, при чему су активности Комисије имале за циљ измену законских одредби које су фаворизовале јавна предузећа и ограничавале приступ других категорија учесника тржишту комуналних делатности.

У образложењу жирија је наведено да је награђени чланак недвосмислено показао колико важну улогу може имати тело за заштиту конкуренције у промовисању неутралности примене закона у односу на све тржишне актере.

Признање је додељено од стране жирија чији су чланови угледни стручњаци за питања конкуренције Светске банке (WBG) и Међународне мреже за конкуренцију (ICN). Свечаност уручења признања биће организована 11. маја ове године, на Годишњој конференцији Међународне мреже за конкуренцију (ICN) која ће бити одржана у Португалу. Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије је једна од преко 140 чланица Међународне мреже за конкуренцију (ICN).

Овај конкурс, који се већ традиционално расписује сваке године, има за циљ да истакне кључну улогу тела за заштиту конкуренције у промовисању политике заштите конкуренције кроз представљање успешних примера заступања политике конкуренције (Competetion Advocacy).

Списак земаља које су освојиле признања у свим категоријама доступан је путем линка http://www.worldbank.org/en/events/2016/10/24/the-2016—2017-competition-advocacy-contest#4.

Комисија за заштиту конкуренције условно је одобрила спровођење концентрације која настаје стицањем контроле привредног друштва Serbia Broadband – Српске кабловске мреже д.о.о над привредним друштвом Интерактивне кабловске обједињене мреже – И.КОМ д.о.о.

Решењем Комисије је, на основу чињеничног стања, констатовано да ће доћи до јачања доминантног положаја друштва SBB само на малопродајном тржишту пружања услуга дистрибуције медијског садржаја. Из тог разлога, спровођење ове концентрације је одобрено уз прописивање одређених услова.

Друштво SBB ће дезинвестирати у прописаном року, односно продати паралелну секундарну мрежну инфраструктуру на територији града Београда, где постоје хоризонтална преклапања између учесника ове концентрације.

Решењем су одређени и услови који се односе на обавезно редовно извештавање о евентуалним променама малопродајне цене основног пакета услуге медијског садржаја друштва SBB, као и о узроцима и интезитету тих промена, током две године од дана правоснажности решења.

Наложено је и да SBB постојећим корисницима услуга ИКОМ-а понуди алтернативне могућности приликом закључења нових уговора, по њиховом избору и то: Уговор закључен на неодређено време који SBB нуди постојећим или потенцијалним корисницима према постојећим редовним условима или Уговор закључен на одређено време који, према важећим промотивним условима, нуди постојећим или потенцијалним корисницима.

У току испитног поступка, Комисија је прибавила све потребне податке, информације, као и мишљења о ефектима концентрације и од конкурената учесника концентрације, емитера, као и од независних регулаторних тела у чијој надлежности су подаци који су били релевантни у овом поступку.

У организацији немачког тела за заштиту конкуренције Bundeskartellamt-а, у периоду од 15-17. марта у Берлину је одржана 18. међународна конференција о конкуренцији, која се традиционално оджава сваке друге године и представља један од најзначајнијих догађаја и скупова у области заштите конкуренције.

Тема овогодишње конференције били су различити аспекти и изазови у спровођењу политике заштите конкуренције која произлазе из дигитализације и глобализације тржишта. Уводна обраћања имали су г-дин Andreas Mundt (на слици) председник немачког тела, г-ђа Brigitte Zypries, савезна министарка за економију и енергију, г-ђа Margrethe Vestager, европска комесарка за конкуренцију, као и Dr Frank Appel, CEO Deutsche Post. На конференцији су учествовали највиши представници тела за заштитu конкуренције из целог света, судије европских судова, anti-trust правници, професори, политичари, представници међународних компанија итд. Представник српске Комисије била је Гордана Лукић, специјални саветник (на слици).

Конференција је била, између осталог, и прилика да се разговара о могућностима и правцима даљег развоја досадашње успешне сарадње Комисије са немачким телом.

У оквиру конференције одржано је неколико панела, са следећим темама: Величина или конкуренција – Шта доводи до иновација и инвестиција? (Size or competition – What drives innovation and investment?); Платформе и мреже – Да ли тела за заштиту конкуренције имају исправан приступ? (Platforms, networks, big data – Do competition authorites get it right?); Да ли су економске теорије спремне за дигитални свет? (Economic theory – Ready for the digital world?), и Савремена пракса у области картела – Јуче успех – сутра промашај? (Modern cartel enforcement – Yesterday΄s success stories – tomorrow΄s failures?). Представник Комисије учествовао је и у радионици намењеној првенствено за млада тела заштите конкуренције, на којој су разматрана питања о стратегији успешних advocacy програма, као и питања приоритета, сврхе и процедура тржишних студија и секторских истраживања.

Радионица на тему „Избор и приоритизација сектора или грана за секторске анализе“, коју је организована од стране Организације за економску сарадњу и развој (OECD) у седишту ове институције у Паризу била је прилика да и Комисија за заштиту конкуренцију унапреди своја знања из ове области.

Циљ ове једнодневне радионице био је да помогне телима за заштиту конкуренције приликом одабира привредних сектора и тржишта чијој ће анализи приступити, нарочито у ситуацијама када не постоје јасне индиције које указују на поремећаје на тржишту или повреду конкуренције.

Радионица је обухватила бројна питања која се односе на различите циљеве секторских анализа и њихов утицај на одабир и приоритизацију сектора за секторске анализе, улогу стратешких фактора, укључујући јавно мњење, приликом одабира и приоритизације сектора, као и квантитативне и квалитативне технике које се користе за избор сектора и одређивање обухвата самих студија.

Током трајања радионице, своја искуства у погледу секторских анализа су презентовали и представници Европске комисије, као и представници тела за заштиту конкуренције Француске, Шпаније и Велике Британије. Комисију за заштиту Конкуренције представљала је Јелена Поповић – Маркопулос из Сектора економских анализа.

Семинар „Дефиниција релевантног тржишта“, који је одржан у Будимпешти у Мађарској, у организацији Регионалног центра за конкуренцију (RCC), односно Организације за економску сарадњу и развој (OECD) и мађарског тела за заштиту конкуренције GVH (Gazdasági Versenyhivatal) био је још једна прилика представницима Комисије за заштиту конкуренције за додатно усавршавање.

Семинар је био посвећен утврђивању релевантног тржишта, као обавезној фази у скоро свим поступцима заштите конкуренције, посебно у поступцима контроле концентрација. Учесници Семинара су били панелисти Регионалног центра за конкуренцију, Европске комисије, францускe Управе за конкуренцију (Autorité de la concurrence), америчке Савезне трговинске комисије (Federal Trade Commission) и тела за заштиту конкуренције Мађарске, као и представници националних тела за заштиту конкуренције. На семинару су представљени и случајеви из праксе појединих земаља учесница, као и хипотетички случајеви који су решавани појединачно у мањим групама.

Комисију за заштиту конкуренције су представљале Ивана Ракић из Сектора за испитивање концентрација, и Александра Равић, из Сектора за економске анализе. Ивана Ракић је представила случај из праксе КЗК, у вези са дефинисањем релевантног тржишта производа у области спољног оглашавања.

Председник Комисије за заштиту конкуренције донео је 3. марта 2017. године решење којим се одобрава, у скраћеном поступку, спровођење концентрације која настаје стицањем контроле привредног друштва Agrana Beteiligungs – Aktiengesellschaft, Беч, Аустрија над привредним друштвом Sunoko d.o.o. са седиштем у Новом Саду, Република Србија.

На основу чињеничног стања утврђеног током поступка, Комисија је констатовала да спровођењем предметне концентрације неће доћи до значајније промене структуре на тржишту производње, откупа и прераде шећерне репе, производње и велепродаје шећера од шећерне репе у Републици Србији.

Привредно друштво Agrana Beteiligungs присутно је на тржишту Републике Србије искључиво у сегменту велепродаје шећера, али кроз продају изузетно малих количина. На осталим релевантним тржиштима – производње, откупа и прераде шећерне репе, производње шећера од шећерне репе у Републици Србији, привредно друштво Аgrana Beteiligungs није присутно.

Комисија напомиње да је решењем од 11. августа 2016. године условно одобрена концентрација Sunoko – Star шећер, уз спровођење одређених мера. Поменутим Решењем наложени су услови у виду мера понашања и обавезног редовног извештавања Комисије, са циљем очувања тржишне структуре и останка свих производних капацитета, укључујући и шећерану ТЕ ТО Сента на тржишту, транспарентног праћења нивоа, промене цена шећера на тржишту, унапређења транспарентности политике продаје шећера и пословних односа са купцима, као и пуног информисања Комисије о нивоу и врсти инвестиција које ће се реализовати у ТЕ ТО Сента са циљем повећања производне ефикасности.

Наведени услови и даље остају на снази.