Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije odobrila je koncentraciju učesnika na tržištu koja nastaje sticanjem kontrole nad privrednim društvom Rudarsko-topioničarski basen RTB Bor d.o.o. Bor od strane privrednog društva Zijin Mining Group Co. Ltd., NR Kina.

Kineska Zijin Mining Group bavi se istraživanjem i iskopavanjem zlata, bakra, cinka i drugih mineralnih resursa, a u Srbiji, do sada, nije bila prisutna.

Komisija za zaštitu konkurencije je, po službenoj dužnosti pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije, protiv četiri farmaceutske kuće Farmix d.o.o., Beohem-3 d.o.o., Makler d.o.o. i Pharmaswiss d.o.o., sve iz Beograda. Osnovano je pretpostavljeno da su se navedeni učesnici na tržištu dogovarali oko podnošenja ponuda na javnim nabavkama lekova za lečenje hemofilije, odnosno da su delili tržište snabdevanja lekovima za lečenje hemofilije na javnim nabavkama, i to u periodu od 2014. do 2017. godine. Podela tržišta od strane konkurenata smatra se veoma teškom povredom konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije je osnovano posumnjala da postoji opasnost uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranaka, pa su odmah po pokretanju postupka ovlašćena službena lica Komisije sprovela nenajavljene uviđaje u sedištima firmi protiv kojih je pokrenut postupak. Tom prilikom izvršen je pregled i provera poslovnih prostorija stranaka u ovom postupku, stvari, uključujući računare i druge medije za čuvanje elektronskih podataka. Proveravani su i ugovori, finansijska i druga poslovna dokumentacija, te poslovna prepiska, sve u vezi sa ispitivanjem postojanja povrede konkurencije.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije odredila je, zbog nepostupanja po Zahtevu Komisije za davanje informacija, meru procesnog penala u iznosu od 8.500 evra učesniku na tržištu, „MIMO“ d.o.o., Beograd.

Pomenutim zahtevom kojim je naloženo dostavljanje podataka za potrebe postupka ispitivanja povrede konkurencije koji Komisija za zaštitu konkurencije vodi po službenoj dužnosti protiv društva Industrija smrznute hrane „Frikom“ d.o.o.. Društvo „Mimo“ je, zbog nepostupanja po Zahtevu KZK, u dva navrata upozoreno na posledice nepostupanja po nalogu Komisije.

S obzirom na to da je i dodatno određeni rok za dostavljanje traženih podataka istekao dana 25. avgusta 2018. godine, a da se navedeno privredno društvo nije obratilo Komisiji sa zahtevom za produženje roka za dostavljanje podataka, niti na drugi način izvestilo Komisiju o razlozima svog nepostupanja po Zahtevu Komisije, Savet Komisije je, doneo odluku o određivanju mere procesnog penala.

Navedeni iznos „MIMO“ d.o.o., Beograd mora da uplati u roku od dva meseca od dana prijema rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja. Novčani iznos mere procesnog penala se uplaćuje na račun budžeta Srbije.

Ponašanja suprotno nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po njenom nalogu, podležu merama procesnog penala u iznosu od 500 do 5.000 evra za svaki dan koliko takvo ponašanje ili nepostupanje traje, što je definisano odredbama člana 70. Zakona o zaštiti konkurencije.

Prilikom određivanja visine iznosa mere procesnog penala, Komisija primenjuje kriterijume propisane Zakonom o zaštiti konkurencije, Uredbom o kriterijumima za određivanje iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera, kao i Smernicama za primenu navedene uredbe, koje je Savet Komisije doneo 19. maja 2011. godine.

Zakon o zašititi konkurencije precizira da procesni penal ne može da iznosi više od deset procenata od ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog na način uređen Zakonom. Uz to, određivanje mere procesnog penala ne oslobađa od obaveze dostavljanja traženih podataka, odnosno postupanja po Zahtevu Komisije.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je protiv 172 učesnika na tržištu bebi opreme postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti. Ovo je, inače, sedmi postupak protiv učesnika na tržištu bebi opreme u ovoj godini.

Kao i prilikom pokretanja prethodnih šest postupaka protiv učesnika na tržištu bebi opreme, Komisija je osnovano pretpostavila da su prodavac i kupci bebi opreme prilikom ugovaranja saradnje utvrđivali prodajne cene i druge uslove trgovine. Osnovana pretpostavka se, u ovom postupku, zasniva na činjenici da su predmetni ugovori sadržavali odredbe kojima se utvrđuju cene u daljoj prodaji. Pomenutom odredbom, kupac se ograničava da samostalno i nezavisno donosi poslovne odluke koje se odnose na cenovnu politiku.

Zakon o zaštiti konkurencije definiše da su restriktivni sporazumi oni sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije. To mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine.

Smatramo da je tržište bebi opreme od izuzetnog značaja za potrošače, kao i društvo u celini i, u tom smislu, svi postupci koji se odnose na ovo tržište su od prioritetnog značaja za Komisiju koja intenzivno radi i na sektorskoj analizi celokupnog tržišta bebi opreme sa čijim nalazima ćemo upoznati javnost.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu platnih kartica, po službenoj dužnosti, protiv MasterCard platnih organizacija, koju predstavljaju društva MasterCard Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA; MasterCard International Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA i Mastercard Europe S.p.r.l, Chaussee de Tervuren 198A, V-1410 Waterloo, Belgija (u daljem tekstu: Mastercard).

Komisija je osnovano pretpostavila da Mastercard, kao oblik udruženih učesnika na tržištu Republike Srbije, određuje minimalne međubankarske naknade u nepravičnom iznosu, koje primenjuju banke na teritoriji Republike Srbije u sistemu Mastercard-a, a koje su nekoliko puta veće od onih koje se primenjuju u zemljama EU.

Imajući u vidu da su međubankarske naknade uključene u trgovačke naknade koju banke zaračunavaju trgovcima za uslugu plaćanja platnim karticama, Komisija osnovano pretpostavlja da se na taj način ograničava konkurencija među bankama – prihvatiocima platnih kartica, koje ne mogu da ugovaraju visinu trgovačke naknade ispod iznosa međubankarske naknade. To posledično može imati uticaja i na potrošače, ukoliko trgovci ugrađuju u maloprodajnu cenu iznos trgovačke naknade, što poskupljuje za taj iznos proizvode ili usluge nezavisno od toga da li se plaćanje vrši platnom karticom ili gotovinom, a moguće je da utiče negativno i na konkurenciju na tržištu izdavalaca platnih kartica na teritoriji Republike Srbije, ako su banke podstaknute da nude platne kartice čije korišćenje na prodajnim mestima podleže najvišoj stopi međubankarske naknade.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkrencije pokrenula je četiri nova postupka ispitivanja povrede konkurencije  protiv deset učesnika na tržištu bebi opreme, a zbog osnovane sumnje da su zaključivali restriktivne sporazume kojima su utvrđivane cene u daljoj prodaji proizvoda namenjenih bebama (varalice, cucle, glodalice, flašice, pumpe za mleko, kozmetika za bebe, tekstil i dr.).

Postupci utvrđivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti pokrenuti su protiv društava Yuglob doo Beograd, Keprom doo Beograd, Aksa doo Beograd, „K-Pharma“ ZU apoteka iz Beograda i ZU apoteka Kraljevo, kao i protiv  veledrogerija Farmalogist doo Beograd, Vega doo Valjevo, Lekovit doo Šabac, Medicom doo Šabac i NS Pharm doo Novi Sad.

Podsećamo da je Komisija za zaštitu konkurencije tokom aprila 2018. godine već pokrenula dva postupka ispitivanja povrede konkurencije na tržištu bebi opreme.

Komisija za zaštitu konkurencije smatra da je  tržište bebi opreme  od izuzetnog značaja za potrošače, kao i za društvo u celini i podseća da, pored spomenutih postupaka ispitivanja povrede konkurencije,  sprovodi i sektorsku analizu celokupnog tržišta bebi opreme, a sa čijim rezultatima ćemo upoznati javnost.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenim postupcima da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, na adresu Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije uputila je, povodom neistinitih informacija objavljenih na portalu „Srbija danas odgovor. Ovim putem Komisija upoznaje i širu javnost sa informacijama vezanim za ovaj slučaj.

O D G O V O R

U mediju „Srbija danas“, koji se distribuira putem interneta, u okviru tekstova nepoznatog autora, objavljene su neistinite i nepotpune informacije o radu Komisije za zaštitu konkurencije.

U postupanju protiv EPS Distribucije, Komisija je donela rešenje o zloupotrebi dominantnog položaja zbog nametanja nejednakih i nepravičnih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu čime su pojedini učesnici dovedeni u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente nametanjem nepravičnih uslova poslovanja, u decembru 2016. godine, a koje je prvobitno potvrđeno od strane Upravnog suda. EPS Distribucija je koristeći pravo na vanredni pravni lek, uložila Vrhovnom kasacionom sudu tužbu na presudu Upravnog suda, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud ukinuo presudu i vratio predmet Upravnom sudu na ponovno odlučivanje. U izvršenju ove presude Upravni sud je poništio rešenje Komisije i predmet vratio na PONOVNO ODLUČIVANjE.

Tačno je da je Komisija u rešenju izrekla meru zaštite konkurencije u visini 330 miliona dinara, ali nisu tačni navodi iz objavljenih tekstova da je Upravni sud naložio Komisiji da vrati svih 330 miliona dinara EPS Distribuciji i 35 miliona dinara zatezne kamate, jer takav nalog ne postoji. Pri tome, Komisija ne bi ni mogla da vrati navedenu sumu, jer se ona ne uplaćuje na račun Komisije, nego u budžet Republike Srbije. Komisija je prvi put upoznata o navodnom postojanju kamate i njenom iznosu tek u navedenom tekstu i nema saznanja ko, gde i kako je odredio ovaj iznos kamate, kao ni da li će kamata uopšte biti obračunata. Presuda ne može ni da sadrži ovaj iznos, jer je zahtev za povraćaj novca od strane EPS Distribucije podnet Ministarstvu finansija – Poreskoj upravi 21.06.2018. a presuda Upravnog suda je doneta 23.02.2018. godine.

Povodom tvrdnji da je Komisija priznala Kosovo kao nezavisnu državu, koje su iznete čak i u naslovu jednog od tekstova, Komisija ističe da ne želi da bude uvučena u pokušaj politizacije ovog predmeta. Komisija je, kao i u svim dosadšnjim odlukama, definisala relevantno geografsko tržište držeći se činjenica i Zakona, tako da ova definicija nije povezana sa pitanjem statusa AP KiM, niti teritorijalnim uređenjem Republike Srbije. Ona zavisi od niza okolnosti, mahom ekonomskih, te se često dešava da definisano relevantno tržište bude šire ili uže od teritorije Republike Srbije (kao npr. teritorija grada Beograda, Zapadna Srbija, aerodromski par Beograd-Rim i dr.). Sledeći logiku autora teksta kada Komisija definiše relevantno geografsko tržište uže od nacionalnog, da li to znači da time i priznaje nezavisnost tog dela teritorije? Nesporno je da EPS Distribucija obavlja svoju delatnost samo na teritoriji koju je Komisija definisala kao relevantno geografsko tržište, pri čemu to potvrđuje i Agencija za energetiku, kako na svojoj veb stranici, tako i u dopisu AERS-a od 17.aprila 2018. godine. U ovom dopisu AERS, između ostalog, navodi da je „operator distributivnog sistema EPS Distribucija jedini energetski subjekt koji delatnost distribucije električne energije upravljanja distributivnim sistemom obavlja na teritoriji Republike Srbije, bez APKM”. Komisija je sve ovo detaljno obrazložila u rešenju u delu o definiciji relevantnog geografskog tržišta (strane 12 – 19). Napominjemo da je u obrazloženju rešenja navedeno i da je Komisija utvrdila da je na internet stranici EPS Distribucije objavljen Informator o radu za 2016.godinu, gde je na str.30 pod tačkom 6. navedeno da društvo EPS Distribucija svoju delatnost obavlja na konzumnom području Republike Srbije, s tim da je u Izveštajima o radu AERS-a za 2015. i 2016. godinu precizirano „Delatnost distribucije električne energije je, na teritoriji Republike Srbije bez APKM, u prvoj polovini 2015. godine obavljena u okviru pet PD za distribuciju električne energije”.

Nepoznati autor portala Srbija danas, Komisiji inputira da „ne poštuje zakone i sudove Republike Srbije” što apsolutno nije prihvatljivo, odnosno netačna je tvrdnja da je presudom Upravnog suda naloženo Komisiji da izvrši veštačenje i sprovede usmenu raspravu, a što prema navodima Srbija danas, nije učinila. Pojašnjenja radi, citiramo navod iz presude: „U postupku ponovnog odlučivanja… će ceniti i predlog tužioca (EPS Distribucija prim.aut.) za odgovarajuće veštačenje…”. Komisija je u ponovnoj odluci ocenila izneti predlog, te time i postupila po nalogu iz presude. Stoga se presudom i ne nalaže veštačenje, pri čemu se u istoj usmena rasprava ni ne spominje.

Možda zanemarivanje pojedinih reči iz presude od strane autora tekstova objavljenih na sajtu Srbijadanas, nije važno prosečnom čitaocu, ali su upravo te reči ključne za dokazivanje postupanja Komisije po nalogu Upravnog suda.

Još jedan način da se kompromituje politika zaštite konkurencije i rad Komisije jeste navod iznet u tekstu da “Komisiji građani nisu bitni, jer Komisija nije uzela u obzir kakav uticaj ima ponašanje EPS Distribucije na tržištu na krajnje potrošače, odnosno građane Srbije”. Komisija je upravo uzimajući u obzir dobrobit za potrošače, svojim postupanjem otklonila povredu konkurencije i time sprečila da se indirektno negativni efekti preliju na krajnje potrošače. Komisija je detaljno objasnila efekte povrede konkurencije učinjene od strane EPS Distribucije, i to u lancu od direktnih kupaca koji posluju sa EPS Distribucijom do krajnjih potrošača.

Komisija napominje da je svrha postupka bila da obezbedi jednake uslove poslovanja za sve kupce koji su poslovali sa EPS Distribucijom, bez obzira na njihovu vlasničku strukturu. Infografik „Slobodno tržište električne energije” koji je deo jednog od tekstova, upravo govori u prilog opravdanosti postupanja Komisije, zato što prikazuje cene električne energije i udeo na tržištu EPS Snabdevanja koji padaju nakon pokretanja postupka pred Komisijom, kao i nakon donošenja rešenja iz decembra 2016. godine.

Cilj politike zaštite konkurencije i jeste obezbeđivanje konkurentske borbe između što većeg broja učesnika, što vodi ka snižavanju cena ili poboljšanju kvaliteta, a što je princip koji je ispoštovan i prilikom donošenja ovog rešenja Komisije. Ove ciljeve u svom radu Komisija postiže postupanjem u odnosu na učesnike na tržištu, bez obzira na njihovu vlasničku strukturu i veličinu, na šta je i Zakon o zaštiti konkurencije obavezuje.

Zbog ovakvog pristupa komentarisanja rada i odluka, Komisija je prinuđena da odstupi od svoje uobičajene prakse nekomentarisanja i polemisanja sa širom javnosti pre pravosnažnosti odluke koju je donela.

I na kraju povodom tvrdnji autora da Komisija „nije našla za shodno da da odgovor građanima na ova pitanja” ističemo da smo 22.06. (kroz dva dopisa), kao i 25. i 26.06.2018. pokušali da odgovorimo na sva postavljena pitanja i novinarima portala Srbijadanas dostavili link ka rešenju, u kome je na 50 strana detaljno obrazložena odluka Komisije.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije dr Miloje Obradović i dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju – FEFA prof. dr Nebojša Savić potpisali su Memorandum o saradnji Komisije za zaštitu konkurencije i FEFA.

Memorandum o saradnji definiše uspostavljanje stručne i edukativne saradnje ove dve institucije u oblasti politike konkurencije kroz organizaciju seminara, gostujućih predavanja stručnjaka iz Komisije, zajedničkih tematskih radionica, formiranje programa studentskih praksi i izbornog predmeta na master studijama, zajedničke izdavačke delatnosti iz oblasti konkurencije, saradnja sa Institutom FEFA u izradi ekonomskih analiza i slično.

Potpisani dokument će omogućiti zajednički rad na promociji politike zaštite konkurencije i podizanju nivoa znanja u oblasti prava konkurencije i kvalitetnijeg obrazovanja studenata radi ostvarivanja tog cilja.

Memorandum o saradnji sa FEFA je peti sporazum ove vrste koji Komisija ima sa članovima univezitetske zajednice.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je, po službenoj dužnosti, postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv društva Javno komunalno preduzeće Gradska toplana Niš, radi utvrđivanja postojanja povrede konkurencije, i to zloupotrebe dominantnog položaja iz člana 16. Zakona o zaštiti konkurencije.

Državna revizorska institucija je utvrdila je cena usluge snabdevanja toplotnom energijom određivana na način koji odstupa od propisane metodologije, i to tako da ishoduje većim iznosom cene od iznosa cene koji bi se dobio računanjem u skladu sa metodologijom. Državna revizorska institucija je našla i da se cena za priključak na toplovodnu mrežu obračunava na način koji nije predviđen relevantnim pravnim okvirom. Komisija je osnovano pretpostavila da bi fakturisanje cena potrošačima na način koji je konstatovala Državna revizorska institucija, moglo da odstupa od „troškovnog principa“, a što može predstavljati radnju povrede konkurencije iz člana 16. stav 2. tačka 1) Zakona o zaštiti konkurencije. Postojanje eventualne povrede konkurencije Komisija će ispitati i utvrditi u svemu u skladu sa članom 41. Zakona.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25, Beograd.

Predsednik Komisije dr Miloje Obradović govorio je na sastanku Pododbora za unutrašnje tržište i konkurenciju koji je održan u Beogradu.

Dr Obradović upoznao je predstavnike Evropske komisije sa svim aktivnostima u primeni Zakona o zaštiti konkurencije i stepenom usklađenosti propisa iz oblasti zaštite konkurencije sa evropskim zakonodavstvom, a što je u skladu sa obavezama iz člana 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Takođe, podsetio je da je u toku izrada nacrta novog Zakona o zaštiti konkurencije, koji bi trebalo da doprinese još efikasnijoj primeni politike zaštite konkurencije, kao i punoj usaglašenosti ovog sa ostalim propisima Republike Srbije, a pre svih Zakona o opštem upravnom postupku.

Predsednik Komisije izneo je i podatke o rezultatima u primeni politike zaštite konkurencije u prethodnom periodu, uz konstataciju da u sve većem broju slučajeva organi izvršne vlasti prihvataju mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije, što je važno u kontekstu obezbeđivanja ravnopravnih uslova za sve učesnike na tržištu.

U svom izlaganju, predsednik Komisije je naglasio  da se institucija na čijem je čelu, a u skladu sa mogućnostima i nadležnostima, trudi da doprinese kreiranju projekata koji bi materiju prava zaštite konkurencije približili sudijama, u cilju specijalizacije za rad na predmetima iz ove oblasti,  što bi uticalo i na efikasniju primenu Zakona o zaštiti konkurencije. U tom kontekstu, naglasio je predsednik Obradović, uskoro će se, u okviru Tvining projekta EU,  čiji je korisnik Komisija za zaštitu konkurencije, organizovati čitav niz radionica na kojima će predstavnici sudske vlasti biti u prilici da steknu kvalitetna znanja potrebna za još efikasniju primenu prava zaštite konkurencije u Republici Srbiji.

“Komisija intenzivno radi na podizanju svesti o važnosti zaštite konkurencije u Srbiji, a sprovodi i praksu uključivanja svih zainteresovanih prilikom izrade nacrta propisa, sve u cilju obezbeđenja transparentnosti u radu Komisije“ poručio je sagovornicima iz Brisela predsednik Komisije dr Miloje Obradović.

Na sastanku Pododbora koji se redovno održava u okviru procesa pristupanja Srbije EU izneto je da naša zemlja prati dinamiku razvoja zaštite konkurencije u EU i teži da u što većoj meri uskladi svoje standarde sa standardima u EU. To potvrđuje i ocena EK u nedavno objavljenom Izveštaju o napretku za 2017. godinu, a u kome se naglašava da je došlo do povećanja implementacije u primeni prava zaštite konkurencije, kako po broju predmeta, tako i po relativnoj veličini i značaju kompanija koje se istražuju, kao i da Komisija svake godine unapređuje svoj rad, što pozitivno utiče na unapređenje privrednog ambijenta u Republici Srbiji.