Komisija za zaštitu konkurencije je 01.04.2014. godine objavila je na svojoj službenoj internet stranici, na adresi: www.kzk.org.rs „Informaciju o prodaji uglja za potrebe široke potrošnje iz proizvodnog asortimana Rudarskog basena „Kolubara“ d.o.o., Lazarevac i Termoelektrane i kopovi Kostolac d.o.o. Kostolac, putem javnog oglašavanja u periodu 2010-2013. godina“ (u daljem tekstu označena kao: Informacija), koja je prethodno dostavljena Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine i JP EPS.

U Informaciji koja je objavljena na sajtu Komisije navedeni su  podaci o indeksima rasta cena u periodu 2010-2012. godine ali bez navođenja podatka o nazivima kupaca. Svi  podaci izneti u Informaciji zasnovani su isključivo na podacima koji su Komisiji za zaštitu konkurencije dostavili učesnici na tržištu i to su podaci iz zvaničnih cenovnika društava u posmatranom periodu, za koje učesnici na tržištu nisu zahtevali zaštitu podataka . Podaci koji su analizirani za sva posmatrana društva, izvedeni su stavljanjem u odnos cena po kojima su učesnici na tržištu, prema zvaničnim cenovnicima, prodavali ugalj u veleprodaji i maloprodaji i cena po kojima su ta društva nabavljala ugalj od RB Kolubara i TE-KO Kostolac.

Cilj Informacije prvenstveno je bio analiza i ispitivanje uslova konkurencije na tržištu prodaje sirovog i sušenog uglja od strane RB Kolubara i TE-KO Kostolac, pa je s tim u vezi Komisija korisnicima ove Informacije ukazala na uočene karakteristike i evidentne probleme samog tržišta, a sve u skladu sa nadležnostima Komisije propisane članom 21. stav 6. Zakona o zaštiti konkurencije. S tim u vezi, Komisija se ograđuje od proizvoljnih interpretacija iznetih u pojedinim medijima koje se odnose na podatke koji su navedeni u Informaciji.

Komisija još jednom ukazuje na ogroman značaj koji ovakve analize tržišta imaju ne samo za sve učesnike na tržištu, uključujući i potrošače, već pre svega na otklanjanje negativnih efekata koje pojedine radnje mogu imati po stanje konkurencije na tržištu. Zbog svega navedenog, Komisija će i u narednom periodu nastaviti sa aktivnostima praćenja stanja na tržištu i o tome redovno obaveštavati javnost.

Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu označena kao:Komisija), primila je krajem 2012. godine dve inicijative za utvrđivanje povrede konkurencije i pokretanje postupka po službenoj dužnosti, od kojih se prva odnosi na društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac d.o.o. Kostolac (u daljem tekstu označeno kao:TE-KO Kostolac), a druga na društvo Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o., Lazarevac (u daljem tekstu označeno kao: RB Kolubara).

Obe inicijative se odnose na nemogućnost dobijanja uglja  po osnovu učešća podnosilaca prijava u javnim oglasima raspisanim u 2012. godini. U septembru 2013.g. isti podnosilac inicijative je podneo novu inicijativu protiv RB Kolubara, kojom je obuhvaćen njihov poslovni odnos u 2013. godini, odnosno dodela uglja po javnom oglasu, po kojem je ugalj dobio i podnosilac inicijative, ali ne u traženim količinama. Navedena inicijativa se, takođe, odnosi i na dodelu asortimana uglja u 2013. godini koji uopšte nije bio predmet javnog oglasa (orah i grah), a koji su dobili drugi kupci, ali ne i podnosilac inicijative i pored uredno dostavljenog zahteva prodavcu, uz obrazloženje prodavca da su raspoložive količine navedenog asortimana već raspodeljene.

(više…)

Vrhovni kasacioni sud je presudom br. Uzp. 181/2013 od 06.02.2014. godine, odbio zahtev privrednog društva Industrija smrznute hrane „Frikom“AD iz Beograda, za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda u Beogradu br.12 U 17578/12 od 12.03.2013. godine. Navedenom presudom Upravnog suda odbijena je tužba ovog privrednog društva, čime je rešenje Komisije za zaštitu konkurencije od 19.11.2012. godine, kojim je utvrđena zloupotreba dominantnog položaja na tržištu veleprodaje industrijskog sladoleda na teritoriji Republike Srbije, od strane ovog učesnika na tržištu, postalo pravnosnažno.

Komisija je navedenim rešenjem utvrdila da je Frikom zloupotrebio dominantan položaj, odnosno izvršio povredu konkurencije iz člana 16. Zakona o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“, br. 51/09), a sa ciljem slabljenja i istiskivanja sa tržišta postojeće konkurencije, kao i stvaranja značajne barijere za ulazak na tržište novih konkurenata, uz istovremeno jačanje sopstvenog dominantnog položaja na tržištu, što je za efekat imalo značajno ograničavanje i narušavanje konkurencije na relevantnom tržištu.

Saglasno zakonskoj obavezi, određena je i mera zaštite konkurencije u vidu obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini 4% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u 2009. godini, što iznosi 301.950.520,00 RSD. Pored mere zaštite konkurencije, istim rešenjem određene su i odgovarajuće mere otklanjanja povrede konkurencije u vidu mera ponašanja, kao i rokovi u kojima je ovo privredno društvo dužno da izvrši sve naložene mere.

Savet Komisije za zaštitu konkurencije na sednici održanoj 25. decembra 2013. godine, doneo je rešenje kojim je uslovno odobrio koncentraciju, koja nastaje sticanjem kontrole društva „Agrokor“ d.d. iz Republike Hrvatske, nad slovenačkim društvom „Poslovni sistem Mercator“ d.d..

Komisija je utvrdila sve činjenice ključne za ocenu da li ova koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti u smislu člana 19. Zakona o zaštiti konkurencije. Prikupljeni su podaci od jednog broja državnih organa, kao što su Agencija za privredne registre, Republički Zavod za statistiku, Poreska uprava Ministarstva finansija, kao i informacije od svih velikih trgovinskih lanaca nacionalnog značaja, koji su aktivni na tržištu predmetne maloprodaje u Republici Srbiji i onih koji imaju regionalni ili lokalni karakter. Komisija je obezbedila izjašnjenje 23 konkurenta različite tržišne snage i različitog stepena njihovog geografskog i teritorijalnog značaja. U ovom postupku obezbeđena su i korišćena izjašnjenja i ocene 25 proizvođača aktivnih u oblasti mlečne industrije, industrije bezalkoholnih pića, industrije mesa, ulja, šećera, konditorskih, kao i hemijskih proizvoda, koji svojim robama snabdevaju kako učesnike koncentracije, tako i njihove konkurente. Komisija je procenila i vertikalne efekte predmetne koncentracije, a u vezi činjenice da je kompanija Agrokor u Republici Srbiji prisutna  preko svoja 22 povezana i aktivna društva, među kojima su i „Dijamant“ iz Zrenjanina, „Frikom“ iz Beograda, „Kikindski mlin“ iz Kikinde i dr. Svoju odluku Komisija je temeljila i na nalazima Ekonomske analize tržišta nespecijalizovane trgovine na veliko i tržišta trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana za tržište grada Beograda i tržište Republike Srbije u periodu 2010. – 2012. godina, koju je za potrebe ovog postupka sproveo Institut ekonomskih nauka iz Beograda.
(više…)

Komisija za zaštitu konkurencije je odobrila koncentraciju koja nastaje promenom oblika kontrole nad društvom „Jat Airways A.D. Beograd“. Prethodna pojedinačna kontrola koju je nad Jat-om vršila Republika Srbija kao njegov jedini vlasnik, transformiše se u zajedničku kontrolu koju će ubuduće vršiti društvo „Etihad Airways P.J.S.C.“ (sticanjem 49% akcija u „Jat Airways A.D.“, kao i određenih upravljačkih ovlašćenja i odgovornosti) i Republika Srbija koja će posedovati većinski deo akcijskog kapitala od 51%.
 
U sprovedenom postupku tokom kojeg su utvrđene sve činjenice značajne za donošenje odluke Komisije, utvrđeno je da sprovođenje predmetne koncentracije ne dovodi do značajnog sprečavanja, ograničavanja, ili narušavanja konkurencije na relevantnom tržištu, zbog čega se u konkretnom slučaju radi o dozvoljenoj koncentraciji u smislu člana 19. Zakona o zaštiti konkurencije.
 
Komisija je svoju odluku temeljila na analizi prethodno zaključenih i dostavljenih akata čiji su potpisnici učesnici ove koncentracije, kao i oceni drugih akata, dokumenata i poslovnih poteza koji će do zatvaranja ove poslovne transakcije biti zaključeni, ili preduzeti, a o čijem je predmetu, i sadržaju Komisija obaveštena od strane podnosilaca prijave.

Postupak ispitivanja koncentracije koji je započet po podnetoj prijavi privrednog društva „Agrokor dd“ iz Republike Hrvatske, a do koje dolazi preuzimanjem većinskog paketa od 53,12% svih akcija „Poslovnog sistema Mercator“ iz Republike Slovenije, Komisija za zaštitu konkurencije zaključkom donetim dana 3. septembra 2013. godine nastavlja kao postupak po službenoj dužnosti. Tokom ispitnog postupka će saglasno članu 19. Zakona o zaštiti konkurencije biti ocenjena dozvoljenost sprovođenja ove koncentracije.
 
U predstojećem postupku Komisija će ocenjivati efekte sprovođenja koncentracije i to kako na tržištu trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana u prodavnicama formata definisanog ovim zaključkom, tako i na tržištu veleprodaje prehrambenih proizvoda i robe široke potrošnje.
 
Komisija poziva sva lica koja raspolažu podacima, ispravama, ili drugim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju relevantnog činjeničnog stanja u ovom postupku, da iste neodložno dostave Komisiji.
 
Na osnovu svih utvrđenih činjenica u toku ovog ispitnog postupka značajnih za donošenje odluke Komisije, biće rešeno u zakonom propisanom roku, ne dužem od 90 dana.
Komisija za zaštitu konkurencije

NAPOMENA: sve eventualne primedbe i sugestije možete poslati na

e-mail adresu office.kzk@kzk.gov.rs

Zakonodavnopravni okvir je jedan od ključnih elemenata poslovnog okruženja, i u tom smislu, harmonizacija propisa sa pravnim tekovinama EU doprinosi unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta, a time i povećanju konkurentnosti i puno integrisanje srpske privrede u zajedničko tržište EU.

Polazeći od ocena i preporuka iznetim u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija i u Izveštaju UNCTAD-a o stanju zaštite konkurencije u Srbiji, kao i od sopstvenog zapažanja i iskustva da određena važeća zakonska rešenja imaju negativne efekte na delovanje Komisije i na pravnu sigurnost, Komisija je inicirala izmenu i dopunu Zakona.

Inicirane izmene i dopune bi trebalo da doprinesu kako jačanju Komisije kao institucije i efikasnosti u postupanju, tako i većem stepenu pravne sigurnosti i izvesnosti za učesnike na tržištu.

Kao posebno značajne, izdvajamo sledeće:

-  drugačiji koncept dominantnog položaja na relevantnom tržištu, koji je baziran na tržišnoj snazi učesnika i na jasnim i transparentnim kriterijumima, što podrazumeva i brisanje sada postojeće pretpostavke postojanja dominantnog položaja u slučaju 40% ili više tržišnog učešća na utvrđenom relevantnom tržištu, a teret dokazivanja je isključivo na Komisiji (čl. 1. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-  dosadašnja odredba čl. 58 o prekidu postupka se usklađuje sa pravilima o tzv commitment decision, čime se ostvaruje svrha i cilj zaštite konkurencije i bez određivanja mere zaštite konkurencije (čl. 10. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-  U pogledu roka zastarelosti, predloženo je „razdvajanje“ zastarelosti za utvrđivanje povrede i određivanje mere zaštite konkurencije i rok za postupak naplate mere zaštite konkurencije. Takođe je uveden i institut prekida toka zastarelosti postupanjem organa odnosno Komisije (čl. 14. radne verzije izmena i dopuna zakona);

-   Predloženo je i brisanje odredbe stava 5. član 57. Zakona, kojom se utvrđuje da se kamate „koje nastanu u slučaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere, isplaćuju na teret sredstava Komisije“. Ovakva formulacija predstavljala je ozbiljan i opasan presedan u odnosu na zakonodavstva država članica EU, i drugih. Naime, novčani iznos mere se uplaćuje u budžet Republike Srbije, koja vraća taj iznos to jest „glavnicu“, a Komisija, koja ne koristi uplaćena sredstva i ne može njima da raspolaže čak ni u pogledu vremena eventualnog povraćaja, ima obavezu da plati kamatu. Dodatna otežavajuća okolnost se ogleda u činjenici da se Komisija finansira iz sopstvenih prihoda u skladu sa Zakonom, ali se neutrošena sredstva u tekućoj godini, prenose u budžet na kraju te godine, što znači da Komisija svaku sledeću godinu počinje bez ikakvih finansijskih sredstava  što bi za posledicu imalo da ona ne bi mogla da izvrši zakonsku obavezu povraćaja kamate u slučaju da takva obaveza nastane u navedenom periodu (čl. 3., čl. 9. radne verzije izmena i dopuna zakona).

Imajući u vidu značaj predloženih izmena i dopuna, a radi sprečavanja negativnih posledica na rad organa i obezbeđivanje uslova za jačanje pravne sigurnosti učesnika na tržištu, ministarstvu je predloženo da Zakon bude donet po hitnom postupku.

Kao posebno značajno, ističemo da je resorni ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, u vrlo kratkom roku po prijemu predmetne Inicijative, formirao Radnu grupu za izmenu i dopunu Zakona, u kojoj su, odlukom ministra, i predstavnici KZK.

Radna grupa je utvrdila radnu verziju nacrta izmena i dopuna Zakona, koju objavljujemo, uz napomenu da ova verzija nužno ne predstavlja konačni tekst nacrta.