Stručnjaci tela za zaštitu konkurencije Francuske održali su dvodnevni seminar sa ciljem da se kroz razmenu iskustava sa kolegama iz Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije i predstavnicima drugih institucija kojima su znanja u ovoj oblasti važna, unapredi stepen efikasnosti u primeni politike zaštite konkurencije u našoj zemlji.
Ovaj seminar organizovali su Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije i Ambasada Republike Francuske u Beogradu, a u skladu sa potrebama Komisije.

Učesnike seminara je, na početku skupa, pozdravio dr Veljko Milutinović, član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije .

Dr Milutinović je istakao da „Komisija, nakon dvanaest godina rada, poseduje značajno iskustvo, a njeni zaposleni već i solidno znanje, te da je sve manje razloga da ona bude podučavana, a sve više – da bude pitana. Ovo, međutim, ne umanjuje važnost ovakvih seminara. Naprotiv. Prelaz u interaktivnu fazu, fazu aktivne razmene znanja i iskustava označava jedan veoma bitan period za Komisiju. U tom smislu ovakvi skupovi su od izuzetnog značaja“

Predavači iz Agencije za konkurenciju Republike Francuske – An Krencer, Eliezer Garsija-Rozado i Marijan Kombalđu upoznali su predstavnike Komisije za zaštitu konkurencije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, sa aktuelnostima u radu francuskog tela za zaštitu konkurencije. Ove godine teme su bile postupak oslobađanja ili umanjenja obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije u praksi, pokajnički program, dogovaranje u postupcima javnih nabavki i nenajavljeni uviđaji.

Saradnja između Francuske i Srbije u domenu politike zaštite konkurencije ostvaruje se u okviru približavanja Srbije evropskoj praksi i zakonodavstvu koji se primenjuju u oblasti vezanoj za ekonomski kriterijum evropskih integracija, definisan kao: „održiva tržišna ekonomija kao i mogućnost suprotstavljanja pritisku konkurencije i zakonitostima tržišta u okviru Unije”

Ovaj seminar je nastavak saradnje dve institucije, koji je započet realizacijom prvog francusko-srpskog seminara o politici zaštite konkurencije u oktobru 2017. godine.

Komisija za zaštitu konkurencije odredila je, zbog nepostupanja po Zahtevu Komisije za davanje informacija, meru procesnog penala u iznosu od 8.500 evra učesniku na tržištu, „MIMO“ d.o.o., Beograd.

Pomenutim zahtevom kojim je naloženo dostavljanje podataka za potrebe postupka ispitivanja povrede konkurencije koji Komisija za zaštitu konkurencije vodi po službenoj dužnosti protiv društva Industrija smrznute hrane „Frikom“ d.o.o.. Društvo „Mimo“ je, zbog nepostupanja po Zahtevu KZK, u dva navrata upozoreno na posledice nepostupanja po nalogu Komisije.

S obzirom na to da je i dodatno određeni rok za dostavljanje traženih podataka istekao dana 25. avgusta 2018. godine, a da se navedeno privredno društvo nije obratilo Komisiji sa zahtevom za produženje roka za dostavljanje podataka, niti na drugi način izvestilo Komisiju o razlozima svog nepostupanja po Zahtevu Komisije, Savet Komisije je, doneo odluku o određivanju mere procesnog penala.

Navedeni iznos „MIMO“ d.o.o., Beograd mora da uplati u roku od dva meseca od dana prijema rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja. Novčani iznos mere procesnog penala se uplaćuje na račun budžeta Srbije.

Ponašanja suprotno nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po njenom nalogu, podležu merama procesnog penala u iznosu od 500 do 5.000 evra za svaki dan koliko takvo ponašanje ili nepostupanje traje, što je definisano odredbama člana 70. Zakona o zaštiti konkurencije.

Prilikom određivanja visine iznosa mere procesnog penala, Komisija primenjuje kriterijume propisane Zakonom o zaštiti konkurencije, Uredbom o kriterijumima za određivanje iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera, kao i Smernicama za primenu navedene uredbe, koje je Savet Komisije doneo 19. maja 2011. godine.

Zakon o zašititi konkurencije precizira da procesni penal ne može da iznosi više od deset procenata od ukupnog godišnjeg prihoda obračunatog na način uređen Zakonom. Uz to, određivanje mere procesnog penala ne oslobađa od obaveze dostavljanja traženih podataka, odnosno postupanja po Zahtevu Komisije.

Srbija je učinila sve neophodne korake u cilju pune primene Zakona o zaštiti konkurencije. Za još efikasniju primenu politike zaštite konkurencije u Srbiji, važno je osigurati proširenje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije – komentar je eksperata Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u redovnom izveštaju o konkurentnosti u Jugoistočnoj Evropi.

Ova publikacija pruža, inače, sveobuhvatnu procenu ekonomskog učinka i regionalne konkurentnosti u 17 oblasti, sa ciljem da pomogne državama Zapadnog Balkana u kreiranju boljih razvojnih politika. Tokom sačinjavanja ove procene, OECD je sarađivala, u periodu od početka 2016. do početka 2018. godine, sa državama regiona Jugoistočne Evrope, kao što su Srbija, Albanija, BiH, Republika Makedonija, Crna Gora, kako bi obezbedila analizu zasnovanu na činjenicima, koja je potrebna kao podrška procesu strukturnih reformi.

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije bila je aktivan učesnik u pripremi ovog dokumenta.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je protiv 172 učesnika na tržištu bebi opreme postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti. Ovo je, inače, sedmi postupak protiv učesnika na tržištu bebi opreme u ovoj godini.

Kao i prilikom pokretanja prethodnih šest postupaka protiv učesnika na tržištu bebi opreme, Komisija je osnovano pretpostavila da su prodavac i kupci bebi opreme prilikom ugovaranja saradnje utvrđivali prodajne cene i druge uslove trgovine. Osnovana pretpostavka se, u ovom postupku, zasniva na činjenici da su predmetni ugovori sadržavali odredbe kojima se utvrđuju cene u daljoj prodaji. Pomenutom odredbom, kupac se ograničava da samostalno i nezavisno donosi poslovne odluke koje se odnose na cenovnu politiku.

Zakon o zaštiti konkurencije definiše da su restriktivni sporazumi oni sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije. To mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine.

Smatramo da je tržište bebi opreme od izuzetnog značaja za potrošače, kao i društvo u celini i, u tom smislu, svi postupci koji se odnose na ovo tržište su od prioritetnog značaja za Komisiju koja intenzivno radi i na sektorskoj analizi celokupnog tržišta bebi opreme sa čijim nalazima ćemo upoznati javnost.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, Savska br. 25/IV, Beograd.

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu platnih kartica, po službenoj dužnosti, protiv MasterCard platnih organizacija, koju predstavljaju društva MasterCard Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA; MasterCard International Incorporated, 2000 Purchase Street, Purchase New York 10577, USA i Mastercard Europe S.p.r.l, Chaussee de Tervuren 198A, V-1410 Waterloo, Belgija (u daljem tekstu: Mastercard).

Komisija je osnovano pretpostavila da Mastercard, kao oblik udruženih učesnika na tržištu Republike Srbije, određuje minimalne međubankarske naknade u nepravičnom iznosu, koje primenjuju banke na teritoriji Republike Srbije u sistemu Mastercard-a, a koje su nekoliko puta veće od onih koje se primenjuju u zemljama EU.

Imajući u vidu da su međubankarske naknade uključene u trgovačke naknade koju banke zaračunavaju trgovcima za uslugu plaćanja platnim karticama, Komisija osnovano pretpostavlja da se na taj način ograničava konkurencija među bankama – prihvatiocima platnih kartica, koje ne mogu da ugovaraju visinu trgovačke naknade ispod iznosa međubankarske naknade. To posledično može imati uticaja i na potrošače, ukoliko trgovci ugrađuju u maloprodajnu cenu iznos trgovačke naknade, što poskupljuje za taj iznos proizvode ili usluge nezavisno od toga da li se plaćanje vrši platnom karticom ili gotovinom, a moguće je da utiče negativno i na konkurenciju na tržištu izdavalaca platnih kartica na teritoriji Republike Srbije, ako su banke podstaknute da nude platne kartice čije korišćenje na prodajnim mestima podleže najvišoj stopi međubankarske naknade.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije na adresu ul. Savska br. 25/IV, Beograd.