Познати издавач Шпрингер (Springer) објавио је електронску верзију зборника радова са међународне конференције „Институционална изградња националних тела за заштиту конкуренције у Југоисточној Европи”, одржане у Београду, јуна 2016. године, у организацији Комисијe за заштиту конкуренције и Европске банкe за обнову и развој (ЕБРД).

Ову веома успешну конференцију отворили су председник Комисије за заштиту конкуренције, др Милоје Обрадовић, директор ЕБРД–а за Србију, Даниел Берг и Тања Мишчевић, шеф Преговарачког тима за приступање ЕУ, а током конференције остварена је драгоцена размена искуства учесника из региона Југоисточне Европе.

У зборнику су објављени радови запослених у Комисији за заштиту конкуренције, као и међународних и домаћих експерата из области заштите конкуренције.

Зборник радова издат је у едицији Шпрингер-а „Прилози економији“, у којој се публикују истраживања из свих области економије у штампаном и електронском облику, широм света.

Елекронска верзија зборника може се преузети на линку:

https://link.springer.com/book/10.1007/978-3-319-76644-7

Припремним састанком, одржаним у просторијама Комисије за заштиту конкуренције, започета је реализација двогодишњег пројекта „Изградња капацитета Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије“, коју финансира Европска банка за обнову и развој.

Основни циљ пројекта је унапређење рада Комисије кроз израду нацрта смерница, припрему појмовника термина везаних за заштиту конкуренције који ће омогућити њихову стандардизацију, одржавање тренинг програма који се обезбедити ефикаснију интеракцију бројних секторских регулатива и законодавног оквира политике заштите конкуренције, организацију студијских посета најразвијенијим европским телима за заштиту конкуренције, набавку новог економетријског софтвера и обуку економиста запослених у Комисији за његово коришћење.

Израда нацрта смерница за самопроцену рестриктивних споразума, као и за процену хоризонталних концентрација обогатиће законодавни оквир политике заштите конкуренције, обезбеђивањем јасних упутстава учесницима на тржишту у вези приступа Комисије у две кључне области рада. Један од важних резултата пројекта биће и израда појмовника који ће допринети разумевању специфичне техничке терминологије заштите конкуренције која тренутно или није преведена на српски језик или није коришћена на стандардизовани начин. Такође, сваки тренинг програм у оквиру пројекта ће се фокусирати на специфичне случајеве који се односе на међусобни однос закона о заштити конкуренције и секторске регулативе. Предмети о којима ће бити дискутовано ће бити из групе важних предмета из праксе ЕУ.

На припремном састанку представљен је оквирни план пројекта и његова динамика, а разматрани су и сви аспекти имплементације пројекта.

Припремном састанку су, у име међународног Конзорцијума који ће водити пројекат, а који је победио на тендеру који је расписала ЕБРД – присуствовали професор Јанис Кацоулакос (Yannis Katsoulacos) вођа пројекта и професор Борис Беговић, вођа пројекта у Србији. Комисију су представљали руководиоци свих сектора Комисије, као и представници Стручне службе који ће бити носиоци појединачних активности.

У консултантском тиму који је, за реализацију овог пројекта, изабран од стране ЕБРД се налазе угледни домаћи и страни експерти као што су професор Џозеф Харингтон САД (Joseph Harrington), професор Кристос Генакос (Christos Genakos), доцент Василики Багери – Грчка, (Vasiliki Bageri), професор Расел Питман – САД, (Russell Pittman), као и доцент Бојан Ристић, професорка Радмила Драгутиновић – Митровић и професор Душан Поповић – Србија.

Председник Комисија за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић састао се са шефом Делегације Европске уније у Србији, Семом Фабрицијем.

Главне теме разговора биле су активности Комисије за заштиту конкуренције на унапређењу привредног амбијента у Републици Србији, а посебно оне везане за процес преговора о придруживању, у оквиру Поглавља 8: Политика заштите конкуренције.

Др Обрадовић је упознао амбасадора Фабриција са досадашњим радом и плановима Комисије, нарочито оним који су везани за израду нацрта новог закона и усаглашавање законодавног оквира политике заштите конкуренције са правним тековинама ЕУ.

Током разговора амбасадор Фабрици одао је признање раду Комисије и оценио да је учињен значајан напредак у протеклих неколико година, посебно у области промовисања заштите конкуренције и подизању свести о значају конкуренције у Србији.

„Правична конкуренција је суштински елемент транспарентног пословног окружења у Србији. ЕУ веома цени рад који је Комисија за заштиту конкуренције учинила у протеклим годинама – овај напредак је препознат и у извештају Европске комисије за Србију из 2018. године. Позивам Комисију да настави са таквим радом и позивам све релевантне заинтересоване стране да се постарају да Комисија може независно да врши свој мандат“, рекао је Фабрици.

У оквиру пројекта „Изградња капацитета Комисије за заштиту конкуренције“, а који КЗК спроводи у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, шест запослених у Стручној служби Комисије за заштиту конкуренције похађало је Европску летњу школу политике и регулативе конкуренције – CRESSE на Криту. Представници Комисије присуствовали су и CRESSE Годишњој конференцији.

CRESSE је међународна мрежа научника и практичара са истраживачким или професионалним интересовањем у области политике конкуренције и регулативе повезаних индустрија, основане 2005. године, а којом управља атински Факултет за економију и пословање.

Циљ Летње школе за економисте и Курса за правнике је упознавање учесника са актуелном стручном литературом, развојним трендовима у области права конкуренције као и методама које се користе ради процењивања пословних пракси у контексту примене регулативе из области заштите конкуренције. Школа обезбеђује и опсежни преглед најактуелнијег развоја економске теорије, емпиријских анализа, као и законодавног оквира у области заштите конкуренције. Очекује се да након овог усавршавања, запослени у Комисији додатно побољшају своје академске вештине и осим практичног рада на предметима, дају свој допринос промоцији и унапређењу знања учесника на тржишту и кроз објаву радова на тему политике заштите конкуренције.

Летњу школу похађали су правници и економисти из Сектора за правне послове, Сектора за утврђивање повреда конкуренције, Сектора за испитивање концентрација и Сектора за економске анализе Комисије за заштиту конкуренције.

Комисија за заштиту конкуренције упутила је, поводом неистинитих информација објављених на порталу „Србија данас одговор. Овим путем Комисија упознаје и ширу јавност са информацијама везаним за овај случај.

О Д Г О В О Р

У медију „Србија данас“, који се дистрибуира путем интернета, у оквиру текстова непознатог аутора, објављене су неистините и непотпуне информације о раду Комисије за заштиту конкуренције.

У поступању против ЕПС Дистрибуције, Комисија је донела решење о злоупотреби доминантног положаја због наметања неједнаких и неправичних услова пословања на исте послове са различитим учесницима на тржишту чиме су поједини учесници доведени у неповољнији положај у односу на конкуренте наметањем неправичних услова пословања, у децембру 2016. године, а које је првобитно потврђено од стране Управног суда. ЕПС Дистрибуција је користећи право на ванредни правни лек, уложила Врховном касационом суду тужбу на пресуду Управног суда, након чега је Врховни касациони суд укинуо пресуду и вратио предмет Управном суду на поновно одлучивање. У извршењу ове пресуде Управни суд је поништио решење Комисије и предмет вратио на ПОНОВНО ОДЛУЧИВАЊЕ.

Тачно је да је Комисија у решењу изрекла меру заштите конкуренције у висини 330 милиона динара, али нису тачни наводи из објављених текстова да је Управни суд наложио Комисији да врати свих 330 милиона динара ЕПС Дистрибуцији и 35 милиона динара затезне камате, јер такав налог не постоји. При томе, Комисија не би ни могла да врати наведену суму, јер се она не уплаћује на рачун Комисије, него у буџет Републике Србије. Комисија је први пут упозната о наводном постојању камате и њеном износу тек у наведеном тексту и нема сазнања ко, где и како је одредио овај износ камате, као ни да ли ће камата уопште бити обрачуната. Пресуда не може ни да садржи овај износ, јер је захтев за повраћај новца од стране ЕПС Дистрибуције поднет Министарству финансија – Пореској управи 21.06.2018. а пресуда Управног суда је донета 23.02.2018. године.

Поводом тврдњи да је Комисија признала Косово као независну државу, које су изнете чак и у наслову једног од текстова, Комисија истиче да не жели да буде увучена у покушај политизације овог предмета. Комисија је, као и у свим досадшњим одлукама, дефинисала релевантно географско тржиште држећи се чињеница и Закона, тако да ова дефиниција није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и др.). Следећи логику аутора текста када Комисија дефинише релевантно географско тржиште уже од националног, да ли то значи да тиме и признаје независност тог дела територије? Неспорно је да ЕПС Дистрибуција обавља своју делатност само на територији коју је Комисија дефинисала као релевантно географско тржиште, при чему то потврђује и Агенција за енергетику, како на својој веб страници, тако и у допису АЕРС-а од 17.априла 2018. године. У овом допису АЕРС, између осталог, наводи да је „оператор дистрибутивног система ЕПС Дистрибуција једини енергетски субјект који делатност дистрибуције електричне енергије управљања дистрибутивним системом обавља на територији Републике Србије, без АПКМ”. Комисија је све ово детаљно образложила у решењу у делу о дефиницији релевантног географског тржишта (стране 12 – 19). Напомињемо да је у образложењу решења наведено и да је Комисија утврдила да је на интернет страници ЕПС Дистрибуције објављен Информатор о раду за 2016.годину, где је на стр.30 под тачком 6. наведено да друштво ЕПС Дистрибуција своју делатност обавља на конзумном подручју Републике Србије, с тим да је у Извештајима о раду АЕРС-а за 2015. и 2016. годину прецизирано „Делатност дистрибуције електричне енергије је, на територији Републике Србије без АПКМ, у првој половини 2015. године обављена у оквиру пет ПД за дистрибуцију електричне енергије”.

Непознати аутор портала Србија данас, Комисији инпутира да „не поштује законе и судове Републике Србије” што апсолутно није прихватљиво, односно нетачна је тврдња да је пресудом Управног суда наложено Комисији да изврши вештачење и спроведе усмену расправу, а што према наводима Србија данас, није учинила. Појашњења ради, цитирамо навод из пресуде: „У поступку поновног одлучивања… ће ценити и предлог тужиоца (ЕПС Дистрибуција прим.аут.) за одговарајуће вештачење…”. Комисија је у поновној одлуци оценила изнети предлог, те тиме и поступила по налогу из пресуде. Стога се пресудом и не налаже вештачење, при чему се у истој усмена расправа ни не спомиње.

Можда занемаривање појединих речи из пресуде од стране аутора текстова објављених на сајту Србијаданас, није важно просечном читаоцу, али су управо те речи кључне за доказивање поступања Комисије по налогу Управног суда.

Још један начин да се компромитује политика заштите конкуренције и рад Комисије јесте навод изнет у тексту да “Комисији грађани нису битни, јер Комисија није узела у обзир какав утицај има понашање ЕПС Дистрибуције на тржишту на крајње потрошаче, односно грађане Србије”. Комисија је управо узимајући у обзир добробит за потрошаче, својим поступањем отклонила повреду конкуренције и тиме спречила да се индиректно негативни ефекти прелију на крајње потрошаче. Комисија је детаљно објаснила ефекте повреде конкуренције учињене од стране ЕПС Дистрибуције, и то у ланцу од директних купаца који послују са ЕПС Дистрибуцијом до крајњих потрошача.

Комисија напомиње да је сврха поступка била да обезбеди једнаке услове пословања за све купце који су пословали са ЕПС Дистрибуцијом, без обзира на њихову власничку структуру. Инфографик „Слободно тржиште електричне енергије” који је део једног од текстова, управо говори у прилог оправданости поступања Комисије, зато што приказује цене електричне енергије и удео на тржишту ЕПС Снабдевања који падају након покретања поступка пред Комисијом, као и након доношења решења из децембра 2016. године.

Циљ политике заштите конкуренције и јесте обезбеђивање конкурентске борбе између што већег броја учесника, што води ка снижавању цена или побољшању квалитета, а што је принцип који је испоштован и приликом доношења овог решења Комисије. Ове циљеве у свом раду Комисија постиже поступањем у односу на учеснике на тржишту, без обзира на њихову власничку структуру и величину, на шта је и Закон о заштити конкуренције обавезује.

Због оваквог приступа коментарисања рада и одлука, Комисија је принуђена да одступи од своје уобичајене праксе некоментарисања и полемисања са широм јавности пре правоснажности одлуке коју је донела.

И на крају поводом тврдњи аутора да Комисија „није нашла за сходно да да одговор грађанима на ова питања” истичемо да смо 22.06. (кроз два дописа), као и 25. и 26.06.2018. покушали да одговоримо на сва постављена питања и новинарима портала Србијаданас доставили линк ка решењу, у коме је на 50 страна детаљно образложена одлука Комисије.

Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије